Dostupni linkovi

logo-print

Politički zastoj evropskih integracija BiH


Ilustracija

Ilustracija

Poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Senad Šepić zatražio je nedavno posebnu sjednicu oba doma državnog parlamenta posvećenu procesu evropskih integracija BiH.

Obrazlažući inicijativu, Šepić je naveo da je ovo tema o kojoj građani BiH imaju najveći stepen saglasnosti te jedan od najvažnijih vanjskopolitičkih ciljeva, a i unutrašnjopolitičko opredjeljenje zemlje.

Istovremeno, BiH već kasni u ispunjavanju postavljenih uslova te je zatraženo da se utvrdi odgovornost i pojedinaca i institucija za dosadašnje zastoje.

Šepić smatra da je BiH trenutno nespremna kada je u pitanju njena pozicija na evropskom putu te da je izgubljeno prilično vremena i zbog odugovlačenja s dogovorom o formiranju Savjeta ministara BiH.

Takođe, očekuju se da će se ulazak Hrvatske u EU odraziti u oblasti imovinsko-pravnih odnosa, pograničnog saobraćaja, inspekcije graničnih prelaza, trgovine, rada i zapošljavanja te elektroenergije. Pored svih ovih izazova i novopostavljenih prepreka, BiH nije savladala ni ranije zadato, podsjeća Mirza Kusljugić poslanik SDP-a u Parlamentu BIH.

“Nama treba akcioni plan da uradimo ono što je već planirano. U oviru toga se može razgovarati o nekim modifikacijama tog dokumenta, uvažavajući ono što se dogodilo u okruženju i u EU u cjelini. Naš najveći problem je da izvršavamo bilo koji plan, jer ne vidim smisao pravljenja nove Mape puta ako ćemo opet probijati rokove. Najveći problem kod realizacije plana je mehanizam ili evropska klauzula u državnom parlamentu prilikom donošenja odluka. Bojim se ako to ne uradimo, bez obzira na akcione planove i mape puta, prohodnost neće biti osigurana da bi zadatke realizovali”.

Iako postoji deklarativna politička saglasnost da BiH treba ući u Evropsku Uniju, dalje od toga se trenutno ne ide, smatra Kušljugić jer ne postoji jedinstven stav kako to postići. Različito se vide nadležnosti i šta ko treba uraditi da bi se postavljeni uslovi ispunili. Zbiog toga pridruživanje EU postaje političko pitanje, smatra Kušljugić.

“Mislim da ne postoji konsenzus o tome kakva BiH treba da uđe u EU, kako organizovana – ne ustavno nego funkcionalno. Smatram da je to problem i prepreka,jer se neke stvari blokiraju upravo zato što neko misli da je BiH zbir dva entiteta, dok s druge strane postoji mišljenje da entiteti trebaju samo da, bez učestvovanja u procesu odlučivanja, provedu ono što se na državnom vrhu usvoji. Koncepcijski ne postoji dogovor kako će BiH u Evropu, postoji samo želja da se to postigne. A ne vidim politički konesnzus oko puta, pravca i mehanizama”, kaže Kušljugić.

Kušljugić vjeruje da će se upravo u Parlamentu BiH morati otvoriti rasprava o tome šta su nadležnosti različitih nivoa vlasti te napraviti modifikaciju postojećeg Ustava BiH da bi sistem postao funkcionalniji i kako bi se počela primjenjivati i evropska pravna stečevina. Do tada, smatra Martin Raguž, delegat Doma naroda iz HDZ-a 1990, nadležne agencije zadužene za evropske integracije morale bi bar tromjesečno izvještavati Parlament o urađenom.

Martin Raguž

Martin Raguž

“Bez obzira što je jednom postignut konsenzus svih parlamentarnih stranaka o tome da je EU budućnost za BiH, to ne znači da u ovom trenutku Parlament kao najviši zakonodavni organ ne treba sagledati tu poziciju, sve prepreke i probleme na jednoj, a izazove i šanse na drugoj strani. Mislim da bi to trebala biti redovna praksa, najmanje jednom u tri mjeseca na sjednicama oba doma Skupštine BiH.Tako da ja inicijativu gospodina Šepića doživljavam pozitivno i smatram da je treba valorizirati kroz Parlament i time vratiiti vjeru i nadu da se kroz institucije sistema može ubrzati put BiH prema EU”.

S razlogom je zabrinutost da BiH nespremna dočekuje ulazak Hrvatske u EU polovinom naredne godine, ističe poslanik SDS u državnom Parlamentu, Ognjen Tadić, te dodaje da će se to značajno odraziti na život običnih ljudi. Istovremeno kaže da aplikacija za kandidatski status u BiH gotovo da neće ništa promijeniti .

“Sama aplikacija je jedan papir koji se može, da budem grub, poslati i faksom. Ovdje je pitanje kada mi objektivno možemo ući u EU. Prema svim pokazateljima i parametrima to je tek za 15 godina. Ko je u stanju da živi s tom činjenicom, taj mora da razmišlja, ne samo o ulasku u EU, nego i kako će organizovati svoj život u tom periodu. Iz SDS je potekla inicijativa da se okupe zemlje Jugoistočne Evrope, koje još nisu u Evropskoj Uniji, kako bi one između sebe napravile neku “mini EU” sa koliko - toliko blažim uslovima rada i poslovanja, pa moguće i sa nekom zajedničkom valutom, koja bi u našem slučaju mogla biti i evro”, zaključuje Tadić.
XS
SM
MD
LG