Dostupni linkovi

logo-print

Politički problemi prioritetniji od procesa lustracije


Arhiv, ilustracija

Arhiv, ilustracija

Proces lustracije na Kosovu nije prioritet tamošnjih vlasti. Iniciran je postupak još pre četiri godine, ali je vrlo brzo pao u zaborav i nikada nije obnovljen. Ono što je u tranzicionim državama istočne Evrope bio glavni cilj – odstraniti saradnike tajnih službi iz novih, demokratskih vlasti - na Kosovu je opravdanje. U Prištini kažu da bi lustracija sa scene uklonila mnoge ljude koji su i danas aktivni u političkim partijama.

Iako je na Kosovu bilo napora da se razmotri pitanje lustracije, do sada, u institucionalnom smislu, ništa nije postignuto. Pojedini poslanici ističu da institucije u zemlji ne vrše dovoljne napore u izradi takvog zakona ili rezolucije o lustraciji.

Nait Hasani, poslanik iz redova Demokratske partije Kosova, je pre par godina podneo krivičnu prijavu protiv onih koji su bili deo komunističke vlasti i tako inicirao proces lustracije.

On kaže da se Kosovo, kao nezavisna država, mora odvojiti od prošlosti, a to se može postići samo usvajanjem Zakona o lustraciji, da ne bi ljudi, koji su ranije radili protiv svog naroda, pripadali današnjem sistemu.

„Na Kosovu se Zakon o lustraciji nije dovoljno tretirao, već se o tome samo diskutovalo. Ovaj Zakon ne prolazi, pre svega što se lica iz prošlosti nalaze u svim političkim partijama i oni utiču na to da ovaj Zakon ne prođe. U budućnosti, ovaj Zakon bi bio od velikog značaja zemlji zato što javne figure, koje su bile na usluzi UDBI i ostalima, ne bi bile deo pravednog sistema, policije, i slično. Oni bi bili deo društva, ali ne deo onih koji snose odgovornosti“, kaže Nait Hasani.

Zakon o lustraciji sad za sad nije u planu, dok sociolog sa Univerziteta Prištine, Anton Berishaj, ističe da Kosovo nije u situaciji da pokrene ili ubrza proces lustracije, obzirom da je ono preopterećeno gorućim problemima kao što je sever zemlje i funkcionisanje pravne države na celoj teritoriji.

„Mislim da je lustracija potrebna, ali će se na Kosovu prolongirati, ne samo iz subjektivnih, nego više i iz objektivnih razloga. Prošle godine je bilo glasnih zahteva da se to pokrene, da se određeni ljudi, koji su na neki način bili involvirani u određene mutne situacije, lustriraju. Bilo je i lista sa određenim imenima, ali to nije urodilo plodom“, navodi Anton Berishaj.

Iako proces lustracije ne predstavlja prioritet, Berishaj smatra da je potrebno društvu da do toga dođe, kako bi se neke stvari razbistrile:

„Određeni ljudi, koji su sada na vlasti, a kojih ima, ne znam koliko, bi trebali odstupili ili napustili određene pozicije. Time bi se otvorila mogućnost pokretanja neke nove generacije koja bi po tom pitanju bila sasvim čista. Mislim da bi to bilo pozitivno. Ali opet, kolko vidim, ne postoji nikakva spremnost, niti su ljudi preokupirani tom lustracijom iz razloga što je ovde sada gorući problem severa.“
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG