Dostupni linkovi

logo-print

Na severu Kosova raspisan referendum, Beograd protiv


Severna Mitrovica, 2011.

Severna Mitrovica, 2011.

Tri od četiri opštine na severu Kosova, čije institucije funkcionišu kao deo Srbije, a koje Priština i Brisel, u skladu sa Rezolucijom 1244 smatraju nelegalnim paralelnim institucijama, donele su u sredu odluke o raspisivanju referenduma 14. i 15. februara sa pitanjem "da li prihvatate institucije takozvane Republike Kosovo".

Zvanični Beograd poručuje da nije vreme za takvo izjašnjavanje, da je to politički avanturizam sa neizvesnim posledicama. Kakvi su instrumenti u rukama Beograda ako zaista želi da spreči dalju radikalizaciju na severu Kosova u vreme kada se sa Prištinom vodi dijalog?

"Odbornici su doneli odluku da referendum bude održan 14. i 15. februara 2012. godine a referendumsko pitanje biće ’Da li prihvatate institucije takozvane države Kosovo’. Nakon ovog referenduma biće potpuno jasno svima, i Albancima i međunarodnoj zajednici a i našem predsedniku da Srbi sa severa pokrajine neće prihvatiti da žive u nezavisnom Kosovu", rekao je za Lideri Srba sa severa tokom razgovora sa šefom beogradskog pregovaračkog tima Borislavom Stefanovićem u Beogradu, novembar 2011.

Lideri Srba sa severa tokom razgovora sa šefom beogradskog pregovaračkog tima Borislavom Stefanovićem u Beogradu, novembar 2011.

RSE predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić, koji je inače član Srpske napredne stranke.

Branko Ninić, predsednik Opštine Leposavić, inače iz Tadićeve Demokratske stranke je jedini čelnik opštine sa severa Kosova koji se protivi ideji o refrendumu.

„Ja lično ću pokušati da objasnim da nije dobro ovog momenta održavati referendum“, navodi Ninić.

Ninić kaže da je sve to stranačka igra onih partija koje se protive ulasku Srbije u EU.

Kakav je stav Beograda? Oliver Ivanović, državni sekretar u MInistarstvu za Kosovo i Metohiju ne kaže da je referendum besmislen, već da takve poteze treba dogovarati sa Beogradom.

„Svaki ovaj referendum izvuče dosta naroda na ulicu, a to znači crpljenje narodne energije. Istovremeno dovodi do posrednih zaključaka u međunarodnoj zajednici što svakako nije dobro i može dovesti Vladu Srbije u neugodnu situaciju. Umesto toga, ja sam sugerisao predsednicima opština da se usredsrede na bolju komunikaciju sa predstavnicima Vlade kako bi i takve akcije dogovarali i koordinirali i birali vreme za takvo nešto“, rekao je Ivanović za RSE.

Šta Beograd može da učini

Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, inače jedan od potpisnika Preokreta, zahteva da se korenito promeni politika Srbije prema Kosovu, te kaže za naš program da postoje dve stvari koje može da učini vlast u Srbiji.

"Jedna je da donese odluku po pitanju predstojećih izbora, dakle na koji će način građani Kosova učestvovati na predstojećim izborima i da li je selekcija onih koji mogu da učestvuju kao dijaspora priznanje da to nije deo Srbije u punom smislu reči. Drugo pitanje jeste da Srbija kaže da neće organizovati te izbore jer izbori znače kontinuitet paralelnih institucija", navodi Dereta.

Vlast, ocenjuje Dereta, neće poslati poruku da sever Kosova više nije deo Srbije jer dolaze izbori.

"I oni, ja mislim, pogrešno procenjuju da je to način da izgubi neke glasove. Mislim da je vrlo interesantna bila izjava Tomislava Nikolića da samo dogovor naprednjaka i Demokratske stranke može da rezultira jednom stragetijom prema Kosovu i ja bi, da sam DS, pozvao naprednjake javno da se o tome dogovorimo šta je zapravo sever Kosova, da se to privede nekom razumu i praktičnom rešenju", rekao je Dereta.

Četiri severnokosvoske opštine umrežene su u srpske institucije i Beograd ih tretira kao deo svoje teritorije u skladu sa dugogodišnjim planom o podeli Kosova koga se, kako tvrde u poslednje vreme, odrekao.

Ipak, Beograd ne saopštava da ima nameru da prihvati zahtev da paralelne institucije postepeno ukida kako bi se integrisale u kosovsku državu. Tako da u Srbiji možete čuti argument da je referendum protivustavan čin, naravno misli se na Ustav Srbije.

To za naš program kaže i bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić. Postavlja se pitanje, ako takvo izjašnjavanje nije u interesu Srbije, jer ponovo može dovesti u pitanje dijalog sa Prištinom i ponovo odložiti odluku o evropskoj kandidaturi, kakvi su instrumenti u rukama Beograda, ako dođe do raspisivanja refenduma?

"Mislim da on ima samo politička sredstva i finansijska da im na neki način Mitrovica, novembar 2011.

Mitrovica, novembar 2011.

zapreti nekom vrstom ekonomskih sankcija, uskraćivanjem dela finasijskih sredstava jer oni su izdržavane. Sve te institucije i zaposleni u njima izdržavani su od države Srbije", pojašnjava Vučetić.

Vučetić podseća da te institucije mogu biti raspuštene.

"Svaka skupština po uslovima predviđenim zakonom o lokalnoj samoupravi može biti raspuštena i uvedeni privremeni organi upravljanja, ali to je krajnje sredstvo koje bi se, ako bi se primenilo, imalo više negativan nego pozitivan uticaj na razvoj situacije na Kosovu. U svakom slučaju ne treba ni to isključiti kao mogućnost, obzirom da bi taj akt u očima Evropske unije bio verovatno dočekan sa odobravanjem“, kaže Vučetić za RSE.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Vlade Srbije, o ideji o ukidanju finansiranja paralelnih institucija na severu Kosova kaže:

"Finansiranje institucija se vrši po zakonu i mislim da jedino promenom zakona možemo promeniti način finasiranja. A kako se to verovatno neće dogoditi, otpada mogućnost da Beograd uskraćivanjem finansiranja vrši pritisak na lokalne Srbe“, navodi Ivanović.

Niko u Srbiji inače ne pominje da po Rezoluciji 1244 beogradska administracija nema ingerencije niti pristupa na Kosovu.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG