Dostupni linkovi

logo-print
U utorak je sahranjen književnik Dobrice Ćosića, kontroverzni akademik koji i dalje deli intelektualnu Srbiju. Nijedna vlast se nije odrekla ovog uticajnog akademika koji se smatra ocem srpske nacije, ne bez razloga. Jedni to ironišu, drugi izgovaraju sa poštovanjem, tolikim da je i Skupština Srbije počela zasedanje na dan njegove sahrane minutom ćutanja pokazujući da ga smatra srpskim velikanom.

Ćosić je bio partizan i komunista koji se 68., dve godine nakon političke čistke uglavnom partijskih kadrova iz Srbije, takozvanih rankovićevaca, razišao sa svojim dojučerašnjim drugovima, otvarajući srpsko nacionalno pitanje, pre svega na Kosovu a kasnije i u drugim delovima tadašnje Jugoslavije u čuvenom dokumentu Memorandum.

Otvaranje srpskog pitanja smatra se početkom procesa raspada Jugoslavije koji će se dogoditi u krvavim ratovima 90-ih.

Na njegov kanabe dolazili su kasnije svi važni političari po savet. Njegovu podršku imao je i Slobodan Milošević u svom usponu. Ćosić je bio i prvi predsednik takozvane skraćene SR Jugoslavije.

Ćosić svoj projekat, kaže književnik Vidosav Stevanović, nikada nije nazvao Velika Srbija. Ali je to bio projekat neke druge velike države koja bi zamenila Jugoslaviju.

„Iza njega će ostati malo dobre literature i mnogo loše politike. Dakle, on je bio državni projekat komunizma, ugradjen u taj projekat i praktično sa istim rečima , samo što je reč klasa zamenjena rečju nacija, postao deo nacionalističkog iliti nacionalnog projekta. On je formulisao politiku koju je vodio Slobodan Milošević , poraznu, štetočinsku i strašnu politiku. On je formulisao i zato ja uvek kažem da se radilo o režimu Milošević-Ćosić a ne režimu Milošević. Posle pada Miloševića, nije promenjena ideologija. I danas je imamo u raznim tragovima i u raznim vidovima kao zaostatak prošlosti i kao veliku smetnju prema bilo kakvom koraku napred“, ocenjuje Stevanović.

Zašto se Dobrica Ćosić smatra „ocem srpske nacije“ pitali smo istoričara Predraga Markovića koji negira da je Ćosić bio nosilac ideje Velike Srbije i da je bio Miloševićev saradnik i inspirator. On je otvorio srpsko nacionalno pitanje još sredinom 60-ih godina.

„Većina Srba nije pravila razliku između Srbije i Jugoslavije. On je prvi 60-ih godina formulisao stav da postoji poseban srpski interes. Otvorio je srpsko pitanje 1967-68 godine. Prvi takav nastup je predavanje na Kolarcu. Kako da stvaramo sebe. 50 godina pre toga je većina srpskih intelektualaca, pogotovo u Beogradu, smatrala je da ne postoji srpsko nacionalno pitanje. Da je ono rešeno stvaranjem Jugoslavije. I 80-ih godina, sa pokretima Srba na Kosovu to je pitanje dramatizovano“, kaže Marković.

Na pitanje da li je Ćosić bio nosilac ideje Velike Srbije, Marković odgovara: “Ne. On je bio nosilac ideje male Srbije".

Veće uloge

U regionu se beogradske adrese Akademije nauka u čijem je okrilju sredinom 80-ih sačinjen Memorandum, kao i Društva književnika Srbije smatraju mestima na kojima je počelo ono što je dovelo Miloševića na vlast i zatim do tragičnih 90-ih. Na obe adrese Dobrica Ćosić je bio spiritus movens. Evo kako je sam Ćosić objasnio svoje političko angažovanje:

Među Ćosićevim patriotskim zadacima u ratno vreme bio je i pokušaj mirenja zavađenih srpskih ratnih komandanata, zabeleženih u snimku razgovora sa sadašnjim haškim pritvorenikom Ratkom Mladićem:

Kako taj patriotski zadatak ocenjuju današnji susedi: Književnica iz Sarajeva Šejla Šehabović kaže da će u BiH Dobrica Ćosić ostati upamćen kao simbol svog vremena:

„Kao simbol vremena u kome su se rušili svetovi, kad su velikonacionalne ideje osvajale prostore koji su pre njihove pojave bio rezerviran za humanističke težnje, za kosmopolitski način života. U zemljama sa kojima delimo isti jezik Ćosić nije bio ni usamljena ni izdvojena ni kulturna ni politička činjenica. Ali je bio i ostaće primer razvitka nekadašnjeg disidenta u figuru mainstream politike. Posledice razboja velikonacionalnih ideja u svim narodima naše bivše domovine su i dan danas očigledne. Mi nemamo još načina kako da rešimo posledice političke uloge nekih ljudi koje su igrale u tom vremenu“, navodi Šejla Šehabović.

Hrvatski publicista Predrag Matvejević, međutim, povodom njegove smrti, a držeći se stava o mrtvima sve najbolje, seća se najpre Ćosića književnika.

„Najbolje što mi je sotalo od Dobrice Ćosića je kad sam kao mladić čitao Daleko je sunce, napokon jedna mina koja se našla u socrealističkoj literaturi i koja je stavrala neke nove vidike drukčijim načinom pristupa realnosti. Mi smo imali nekih implicitnih polemika. Meni je bio žao što je on tako vatreno prišao nacionalizmu, pitao sam se zašto Dobrica podržava ovo ili ono...Literatura nam nekad malo udari u glavu i onda počnemo igrati velike uloge, veće nego što stvarno imamo. Meni nisu bili dragi ti momenti u karijeri Dobrice Ćosića ali to nije dovoljan razlog da bih ja sve ono što znam o njemu, o njegovoj karijeri , da bih sve što sa pročitao u njegovom delu, da bih to negirao“, konstatuje Matvejević.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG