Politička kriza u Rumuniji: Predsednik Basesku pred opozivom

Vladajuća koalicija u Rumuniji pokrenula je proceduru za opoziv šefa države Baseskua, dan nakon što su smenjeni predsednici oba doma u parlamentu i ograničena ovlašćenja Ustavnog suda.

Poslanici iz vladajuće levičarske Liberalno-socijalne unije (USL) zatražili su održavanje vanredne sednice rumunskog parlamenta na kojoj će biti reči o pokretanju procedure za smenu šefa države Trajana Baseskua, čija je politička pozicija desno od centra.

Vladajuća koalicija optužuje Baseskua da je prekoračio ovlašćenja i da se meša u pravosudni sistem otkako je po drugi put izabran 2009. godine.

Basesku je uzvratio da Vlada želi da pokretanjem njegove smene skrene pažnju sa domaćih problema kao što je optužba protiv premijera Viktora Ponte da je plagirao doktorsku tezu. Basesku tvrdi da je, otkako je izabran 2004. godine, radio na gradnji nezavisnih pravosudnih institucija.

Ukoliko parlament prihvati ovu inicijativu, odluka o opozivu predsednika mora da bude potvrđena na referendumu u roku od 30 dana.

Kabinet levičarskog premijera Viktora Ponte je već doneo dekret kojim se zabranjuje Ustavnom sudu da presuđuje o parlamentarnim odlukama čime se olakšava vladajućoj većini da opozove Baseskua.

Savet Evrope je izrazio zabrinutost zbog pokušaja podrivanja nezavisnosti rumunskog Ustavnog suda nakon ove odluke rumunske vlade.

„Saznao sam sa dubokom zabrinutošću za nekoliko pokušaja da se izvrši pritisak na Ustavni sud Rumunije i da se podrije njegova nezavisnost", ističe se u saopštenju predsednika Venecijanske komisije Saveta Evrope, Đanija Bukvikija.

Sud je zatražio podršku Venecijanske komisije, inače savetničkog tela za ustavna pitanja, žaleći se na "snažne napade" vlade.

Bukvikio je pozvao Rumuniju da "poštuje u potpunosti svoj Ustav i međunarodne standarde o nezavisnosti sudstva i vladavini zakona".

I Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su izrazili duboku zabrinutost zbog napada na demokratiju u Rumuniji i posebno na nezavisnost pravosuđa.

Ambasador SAD u Rumuniji Mark Gitenstejn (Gittenstein), upozorio je u sredu u Bukureštu na svečanosti obeležavanja američkog Dana nezavisnosti, dok je pored njega stajao premijer Viktor Ponta, na važnost snažnih demokratskih institucija.

"Od snage ovih demokratskih institucija zavisi da li ćete napredovati i da li će vaša deca čak odlučiti da ostanu ovde da žive”.

Gitenstejn je pre toga istakao da Vašington želi stabilnu Rumuniju, u kojoj će, inaće biti instalirani delovi raketnog štita.

Protesti protiv premijera u Bukureštu

Pontina Socijaldemokratska partija, koja je nastala od bivše komunističke, uspela je da suspenduje Baseskua u maju 2007, ali je on vraćen na dužnost nakon referenduma.

Međutim, Baseskuova popularnost je od tada znatno opala, pre svega zbog drastičnih mera štednje koje su uveli 2010. godine njegovi saveznici u tadašnjoj vladi desno od centra, u dogovoru sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Ovoj vladi je u maju izglasano nepoverenje, nakon čega su vlast preuzeli Pontini bivši komunisti i njihovi saveznici liberali (PNL).

Predsedavajući oba doma parlamenta iz redova opozicione grupacije desno od centra su smenjeni u utorak, što su rumunski mediji okvalifikovali kao “blickrig” protiv krhkih demokratskih institucija u zemlji.

Basesku je uporedio ovaj potez sa obračunom sa opozicijom 1990. godine kada je tadašnji predsednik Jon Ilijesku, inače Baseskuov mentor, pozvao hiljade rudara u Bukurešt da bi se obrušili na demonstrante.

B asesku je upozorio da je krajnji cilj Vlade da ga smeni kako bi preuzela kontrolu nad sudstvom nakon što je bivši premijer Adrijan Nastase – iz redova Pontinih socijaldemokrata - prošlog meseca osuđen na kaznu zatvora zbog korupcije, što je prva presuda visoko pozicioniranom političaru.

Novinar iz Bukurešta Robert Turkesku kaže za Radio Slobodna Evropa da nezavisnost sudstva predstavlja najveću pretnju korumpiranim rumunskim političarima.

"Najveći učinak u poslednji nekoliko godina je da je sudstvo postalo nezavisno - što je najvažnije u demokratiji - tako što mu je omogućeno da samo organizuje svoj rad”.

Rumunske organizacije za zaštitu ljudskih prava poslale su pismo Evropskoj komisiji u kome se ističe da je vladavina prava izložena “nečuvenom udaru” vladajuće koalicije.

Turkesku, međutim, smatra da sami Rumuni moraju da reaguju a ne da se žale u inostranstvu.

"Kao građanin i novinar u ovoj zemlji, ne želim da čekam na spas od Amerikanaca ili evropskih institucija kada je demokratija kod nas ugrožena. Umesto toga, želim snažnu reakciju civilnog društva”.

Nekoliko stotina demonstranata okupilo se u sredu veče ispred sedišta rumunske vlade tražeći da se preduzmu mere u cilju “spasavanja demokratije” kao i da premijer Ponta podnese ostavku nakon što je akademski panel potvrdio da je njegova doktorska teza plagijat.

Protesti protiv Ponte i njegove vlade zakazani su i za četvrtak.