Dostupni linkovi

logo-print

Politička i simbolička snaga rezolucije o Srebrenici


Marko Milanović

Marko Milanović

Vanredni profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović kaže da ne veruje da će Savet bezbednosti doneti rezoluciju o Srebrenici sa pravno odbavezujućim formulacijama, jer za svaki dokument koji donosi to telo, potrebna je saglasnost svih članica, dakle i Rusije. Snaga rezolucije UN je politička, kao što je bila i Rezolucija osude genocida u Ruandi.

„Važnost te Rezolucije je, pre svega, simbolična. I zato srpskom rukovodstvu ta Rezolucija smeta. Ali, to što, na primer, Dodika u Bosni ne sprečava ni presude Haškog tribunala ni Međunarodnog suda pravde da negira genocid u Srebrenici, neće ga sprečavati ni Rezolucija SB. U Srbiji je ta vrsta negiranja malo prikrivenija. Rezolucija SB će im praviti politički problem. Kad god se sretnu sa nekim međunarodnim visokim zvaničnikom, može da ih pita: da li ste postupili prema preporukama ili odlukama SB, i šta vi radite oko genocida u Srebrenici."

RSE: Ako se u Rezoluciji SB preporuči da se 11. jul ustanovi kao Dan sećanja na genocid, kao što je to već učinio Evropski parlament, da li Srbija može da se ogluši i o taj apel, preporuku?

Milanović: Da! Sa pravnog stanovišta može da odbije da to uradi. Sa političkog stanovišta, to je teško uraditi. Srbija bi snosila političku štetu, kao što trpi političku štetu zato što ne poštuje odluke Evropskog parlamenta.

RSE: Kakve je efekte imala Rezolucija o genocidu u Ruandi?

MIlanović: Ona je isto imala simbolički značaj, ona takođe nije ustanovila pravne obaveze prema državama. Ona je samo pozvala države da ispune svoje obaveze da, po Konvenciji o genocidu, spreče dalje genocide. I ona je, takođe, u svom drugom stavu bez rezervi osudila svako negiranje genocida u Ruandi.

RSE: Zašto je onda toliko uznemirenje u Beogradu i Banjaluci?

MIlanović: U Republici Srpskoj je ceo rat relativiziran. A to se posebno odnosi na genocid u Srebrenici: kao, loše stvari se, eto, događaju u svakom građanskom ratu, svi smo mi krivi i niko, zapravo, nije kriv. Taj revizionizam je sveobihvatan. Slično je, mada ne u tom stepenu, i u Srbiji. I oni svaki put, kada se neki međunarodni autoritet suprotstavlja njihovom zvaničnom narativu, jednostavno dobijaju alergijsku reakciju na to.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG