Dostupni linkovi

logo-print

Politička bitka za Vojvodinu: Moderna evropska regija ili institucionalni balast


Zgrada Parlamenta Vojvodine

Zgrada Parlamenta Vojvodine

Pravi rat saopštenja otvoren je izjavom Zorane Mihajlović, potpredsednice vladajuće Srpske napredne stranke, da će nova pokrajinska vlada biti formirana do kraja septembra kako bi se zaustavilo dalje devastiranje Vojvodine. Demokratska stranka je odmah saopštila da je SNS time uvredila građane Vojvodine, da već dve godine izaziva krizu u Vojvodini, da pretnjama i ucenama otima poslanike, da vodi štetnu politiku.itd. Na to su Naprednjaci smesta uzvratili da Demokratska stranka panično seje saopštenja, da strahuje od gubitka fotelja jer tako gubi i svoje privilegije i ortačke kombinacije “uz pomoć kojih je krala, ranije građane Beograda i Srbije, a danas, ali ne još i zadugo, građane Vojvodine”.

Šta je najizvesnija bliska perspektiva za Vojvodinu: rekonstrukcija vlasti uz njene postojeće činioce, koncentraciona vlada u koju bi ušla i Srpska napredna stranka ili, pak, kriza i nepoverenje vladi, nakon čega slede izbori - pitanje je čiji je odgovor, kako izgleda, sve bliži.

I stožerna Demokratska stranka u Vojvodini i Srpska napredna stranka žele rekonstrukciju pokrajinske većine, Naprednjaci odskora nemaju ništa protiv da u toj novoj vlasti bude i Demokratska stranka, ali DS ne želi u koncentracionu vladu sa njima, iako njen partner u vlasti, Savez vojvođanskih Mađara, nema ništa protiv toga, a, po svoj prilici, ni Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Šef odborničke grupe Srske napredne stranke u vojvođanskoj skupštini Predrag Matejin kaže za RSE da je cilj koncentracione vlade da obezbedi donošenje zakona o nadležnostima i o finansiranju Pokrajine.

“Ciljevi nove vlade koja bi se formirala sa Srpskom naprednom strankom su da se Vojvodina stabilizuje, da se donesu osnovni zakoni koji joj fale, a pre svega da se skupštinski zakon uskladi sa novim statutom; zatim da se ispoštuje odluka Ustavnog suda Srbije o nekim odredbama Zakona o prenosu nadležnosti, a iz toga proističe i zakon o finansiranju”, kaže Majetin, koga smo pitali zašto se zbog toga mora izmeniti sastav vladajuće većine u Vojvodini kad je sve to što je nabrojao zadatak većine na republičkom nivou.

“Ustavni sud Srbije je otklonio mnoge članove Zakona o prenosu nadležnosti i u tome mora da učestvuje i Pokrajina, a na kraju se to verifikuje u republičkom parlamentu. Ne može se doneti zakon o finansiranju bez utvrđivanja nadležnosti Pokrajine, a Pokrajina o tome nije ni razgovarala niti pokretala inicijativu da se to uradi. Jedino je tražila da se zakon o finansiranju donese, a to isto su i sami mogli da urade kad su bili na vlasti i u Republici i u Pokrajini”, kaže Majetin.

Portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov osporava tvrdnju Matejina da Demokratska stranka nije inicirala promenu zakonskog okvira. Ona za RSE kaže da je radna grupa, formirana na insistiranje Vlade Vojvodine pripremala nacrt zakona o finansiranju nadležnosti Vojvodine, ali da su njen rad otvoreno opstruisali tadašnji ministri Mlađan Dinkić i Lazar Krstić.

Najvažniji prioriteti eventualne nove vlade koju bi činile stranke DS, NDS i LSV, sadržani u takozvanih deset tačaka, navodi portparolka DS, bili bi da se izdejstvuje promena Ustava Srbije kako bi se uredio položaj Vojvodine, da se uspostave policijska i poreska uprava za Vojvodinu, kao i pokrajinski statistički zavod. A na pitanje RSE zašto to Demokratska stranka nije uradila ranije kada je imala većinu u republičkoj skupštini, ovako odgovara:

“Pa, pre svega, Demokratska stranka na republičkom nivou nikada nije bila sama u vlasti...

RSE: Ali je bila dominantna.

Jerkov: Uvek je to bila koaliciona neka vlada koja je imala veoma tanku većinu, pa takva pitanja nisu lako mogla da se pokreću. Neke stvari su uspele da se urade, neke nisu. Ipak su i budzet i nadležnosti Vojvodine do danas uvećani na ono koliki su bili 2000. godine. Drugo, mislim da je jasno da je i u samoj Demokratskoj stranci došlo do nekih promena. Predsednik Demokratske stranke je predsednik vlade Vojvodine Bojan Pajtić, čija je politika prema Vojvodini bila uvek jasna, baš kao što je jasna i politika onih koji sa 25 poslanika žele da naprave vlast bez onih koji imaju 60 poslanika.

Formiranjem koncentracione vlade u Vojvodini gubile bi sve stranke osim SNS, zato je izglednije da se formira jedna nova vladajuća većina u Skupštini Vojvodine, smatra politički analitičar Duško Radosavljević.

“U slučaju zaoštrene situacije možemo očekivati dva ishoda: ili vladu Demokratske stranke sa njenim sadašnjim elementima, ali možda bez Saveza vojvođanskih Mađara, a drugi scenario je možda da se pokuša, da se, tako da kažem, političkim pucanjem dođe do iznuđivanja prevremenih izbora. Sa prevremenim izborima postoje barem tri ili četiri stranke u pokrajinskoj skupštini koje ništa ne dobijaju, tako da je meni mnogo izglednije da će Demokratska stranka ipak izvršiti tu rekonstrukciju”, veruje Radosavljević.

Kako Demokratska stranka, koja je spala na samo 6% podrške i koja je slaba opozicija u republičkoj vlasti misli da ostvari najavljene ciljeve, pitanje je na koje, očigledno, ne ume da odgovori. Uprkos trenutnoj matematičkoj većini u vojvođanskom parlamentu, vrednost političkih akcija te partije i njenog lidera Bojana Pajtića mnogo je manja nego što je bila pre dve godine, ocenjuje politički analitičar Jovan Komšić. Čak ni novi program za Vojvodinu ne može reanimirati nove energije podrške i poverenja Demokratskoj stranci, posebno zato što podseća na neke njene stare taktičko-političke inicijative o uređenju Vojvodine koje je i sama ubrzo zaboravljala. Što je najvažnije, sve te programske ideje Demokrata nije moguće sprovesti bez promene Ustava Srbije, a svako zna šta je uslov za to, podseća Komšić:

“Za ustavne promene je potrebna većina u Skupštini Srbije. Ovako, bez te većine, ova inicijativa Demokratske stranke više liči na inicijativu neke nevladine organizacije. Dakle, realna struktura vlasti u Vojvodini šalje poruku na nivou poruke nevladinih i ekspretskih organizacija koje govore kako bi bilo dobro urediti sistem. U ovom momentu bez političke većine u Skupštini Srbije, kojoj su na čelu Naprednjaci, naprosto nije moguće očekivati da ova vrsta ideje bude operacionalizovana; dakle, ona ostaje samo u etru, sa eventualnom ponudom tipa ovako će biti kad mi dobijemo novu većinu u Skupštini Srbije. Istovremeno, kada su je imali, od 2008. do 2012. godine – nisu ništa uradili”, podseća Komšić.

Novi izbori u Vojvodini jesu realna opcija, ističe on, ali i ocenjuje da ovog trenutka nisu najbolji izbor ni za Vojvodinu ni za Srbiju u celini.

“Ukoliko ne dođe do dogovora o novoj većini za rekonstrukciju postojeće vlade, mogu da se steknu uslovi i za uskraćivanje podrške predsedniku pokrajinske vlade. To bi moglo da se dogodi ukoliko on ne bude mogao da napravi većinu za ispunjavanje prvog dela političkog posla koji predstoji u Skupštini Vojvodine, naime, za izbor pokrajinskog sekretara za poljoprivredu; tu će se videti da li je moguće da se zadrži vladajuća većina u Vojvodini bez Saveza vojvođanskih Mađara, a sa ulaskom Nove demokratske stranke. Nisam siguran da je to moguće izvesti u periodu koji sledi, tako da je moguće da se desi i razlog za raspisivanje izbora u Vojvodini, što mislim da politički i socijalno-ekonomski ne bi bila funkcionalna opcija. Mislim da bi funkcionalnije bilo da se i Vojvodina i Srbija u ovom momentu koncentrišu na nužne finansijske i privredne reforme, da se koliko-toliko stabilizuje izvesnost ekonomske osnove života i da onda u toj političkoj utakmici saznamo naredne godine kakvu Vojvodinu nam nude svi akteri.", kaže Komšoć.

"Na kraju, ali ne i najmanje važno“, naglašava Komšić, „građani Vojvodine zaslužili su konkretniju viziju Vojvodine u sistemu Republike Srbije. Neophodno je da nam Srpska napredna stranka, u ovim procesima političke ofanzive kad je reč o vlasti u Vojvodini, preciznije kaže kako vidi autonomnu Vojvodinu: kao modernu evropsku regiju ili kao onemoćali i nepotrebni institucionalni balast koji nije moguće zbaciti pa ga zato treba nevoljno nositi umanjujući mu sadržaje u meri u kojoj je to politički moguće“.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG