Dostupni linkovi

logo-print

Briselski sporazum i političke turbulencije obeležili 2013. godinu na Kosovu


Godina 2013. bila je godina dijaloga, izbora i nade za postizanje evorpske perspektive.

U odlazećoj godini postignut je sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Neki su ga ocenili istorijskim, a neki kao korak nazad kada je u pitanju izgradnja države Kosovo.

U procesu političkog dijaloga o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda posredovala je visoka predstavnica EU, Catherine Ashton. Dijalog je februara podignut i na onaj najviši nivo – predsednički, i u Briselu je po prvi put održan sastanak predsednika Kosova i Srbije, Atifete Jahjage i Tomislava Nikolića.

Jahjaga je sastanak ocenila kao „novo poglavlje“ za dve zemlje na putu evropskih integracija.

„Bio je korektan sastanak uz recipročno poštovanje vlasti. Pitanje severa Kosova će se rešiti unutar Ustava Republike Kosova. Biće još ovakvih sastanaka“, kazala je Jahjaga nakon sastanka.

Uz nekoliko tehničkih sporazuma, premijeri Kosova i Srbije su u aprilu zatvorili jedno poglavlje dijaloga Sporazumom o normalizaciji odnosa. Sporazum poštuje volju Srbije o neutralnoj poziciji prema nezavisnosti Kosova, kojim se ova zemlja ne obavezuje da prizna Kosovo.

Kompromis je bio da se u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova održe kosovski lokalni izbori. Sporazumom se predviđa i transformacija ilegalnih srpskih struktura, uključujući i one bezbednosne, u kosovske organe.

Sporazum od 15 tačaka predviđa i formiranje Asocijacije, odnosno Zajednice srpskih opština na Kosovu.

Baronesa Ashton je potvrdila da su se dva premijera složila i parafirala sporazum.

Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači

Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači

"Pregovori su završeni. Tekst je parafiran od strane oba premijera. Želim im čestitati na njihovoj odlučnosti tokom ovih mjeseci kao i na njihovoj hrabrosti. Sada je važno da kod obje strane vidimo otklon od prošlosti i korak ka Evropi," izjavila je tada Ešton.

Tri nedelje kasnije, poslanici Skupštine Kosova su glasali za Rezoluciju kojom se podržava sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Tome se jedino protivio pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija, koji je ovaj sporazum ocenio izdajom Kosova.

“Asocijacija srpskih opština je Thacijeva izdaja Kosova. Na kraju krajeva, ovlašćenja asocijacije nisu važna – sama činjenica da se ona realizuje u saradnji sa Srbijom predstavlja izdaju“, kazao je Kurti, dok su aktivisti njegovog pokreta protestvovali.

Na osnovu sporazuma, Skupština je izglasala i Zakon o amnestiji, kojim je omogućena transformacija ilegalnih srpskih struktura bezbednosti. Samoopredelje, ali i civilno društvo, se usprotivilo i ovom zakonu.

Ilir Deda, koji je bio na čelu protesta koje je organizovalo civilno društva, tada je izjavio da zakon o amnestiji koji je usvojen u Skupštini, ne amnestira samo Srbe koji su radili u srpskim institucijama, već i sva ostala lica koja uopšte nisu deo Briselskog sporazuma.

Napredak u dijalogu je Srbiji doneo zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu, a Kosovu početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Gradjani Kosova su, medjutim, i ove godine ostali bez vizne liberalizacije.

Briselski sporazum je takođe doveo i do razmene oficira za vezu između Beograda i Prištine. Kosovo je najpre na tu poziciju poslalo Lulzima Pecija, koji je samo dan nakon što je preuzeo dužnost, dao ostavku s obzirom na to da ga je, kako je rekao, premijer Kosova kritikovao zato što je u izjavi za medije rekao da se potpuna normalizacija odnosa može postići samo kada Srbija prizna Kosovo. Na njegovo mesto je ubrzo postavljen Valder Sadiku, bivši ambasador Kosova u Hrvatskoj.

Novembra su održani i prvi lokalni izbori na celoj teritoriji Republike Kosova. Na severu zemlje, održavanje izbora je pomogla misija OEBS-a. Beograd je tada formirao građansku inicijativu „Srpska“ koja je učestvovala na izborima, a kasnije i dobila devet od 10 opština sa srpskom većinom na celom Kosovu.

Prvi krug lokalnih izbora 3. novembra propratili su incidenti na severu Mitrovice kada su maskirane osobe neposredno pred zatvaranja biračkih mesta, upali u glasačke centre i uništili izborni materijal. Izbori su u tom delu ponovljeni 15. novembra i tada prošli bez incidenata.

Drugi krug lokalnih izbora 1. decembra doneo je velika iznenađenja.

Pobeda Shpenda Ahmetija iz Samoopredeljenja u Prištini, a poraz Demokratskog saveza Kosova u ovoj opštini, te poraz vladajuće Demokratske partije Kosova u Mitrovici, Gnjilanu, Lipljanu, Uroševcu, a Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja u Peći i Đakovici, i pobede Alijanse Novo Kosovo Bexheta Pacollija u Mitrovici i Đakovici, preokreti su koji će obeležiti lokalne izbore 2013.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga ocenila je da je drugi krug izbora dokazao posvećenost građana izgradnji demokratskog društva putem slobodnog glasanja i to na celoj teritoriji Kosova.

Većina novih gradonačelnika je preuzelo dužnost osim onih na severu. Konstituisanje Skupština opština u tom delu se očekuje početkom godine.

Na samom kraju ove godine, stigla je i vest o nominaciji Hashima Thacija i Ivice Dačića, kao i posrednice u dijalogu, Catherine Ashton, za Nobelovu nagradu za mir.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG