Dostupni linkovi

logo-print

Petrič: Lideri BiH ne žele u EU


Otišao sam iz BiH skoro pre 13 godina, a tamo su i dalje aktuelni isti političari kao i u vreme kada sam bio međunarodni predstavnik, kaže za Radio Slobodna Evropa Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch), nekadašnji glavni predstavnik Evropske unije u razgovorima u Rambujeu, visoki međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini, ambasador Austrije u Beogradu i posebni izaslanik EU za Kosovo. Trenutno je angažovan na Harvardskom univerzitetu.

“To je jedina zemlja u Evropi u kojoj su manje više isti političari, koji su bili aktivni za vreme rata, i dalje prisutni na javnoj sceni. To je svakako jedan od uzroka frustracija“, dodaje Petrič.

On ukazuje da političari u Briselu moraju da shvate da aktulena vladajuća garnitura u Bosni i Hercegovini ne želi da se pridruži EU, jer se mnogo plaši efekta Sanader.
Znaju da su mnogi od njih korumpirani i svesni su da će završiti u zatvoru ako se BiH približi EU. To je glavna prepreka koja onemogućava da se BiH brže kreće kao EU“.

Petrič smatra da je apsolutno besmislen stav Milorada Dodika da protesti ugrožavaju Republiku Srpsku.

Po njegovim rečima EU je izgubila kontakt sa BiH u poslednjih desetak godina.
„Ako EU ne može da reši probleme u BiH, kako onda može postati globalna sila. Stoga je neophodan njen odlučniji angažman, neka vrsta Maršalovog plana za region Balkana, pre svega za BiH, kako bi nakon desetogodišnje stagnacije i propadanja, napokon učinili nešto što će omogućiti boljitak građanima“.

Petrič smatra da su neosnovane tvrdnje da BiH plaća cenu zbog nezavisnosti Kosova.
„Sada odnosi Beograda i Banjaluke prilično hladni. Vlasti u Srbiji su shvatile da međunarodna zajednica, uključujući i EU, nikada neće prihvatiti ni njihovo niti mešanje Hrvatske u unutrašnje prilike u BiH. U tom smislu Milorad Dodik je apsolutno izolovan i nema političke prijatelje u Beogradu koji je pre svega zainteresovan za brže približavanje Evropskoj Uniji“.

On takođe ističe da je neutemeljena i tvrdnja da BiH trpi posledice zbog terorističkih napada na SAD 11. septembra.
„Moramo se prisetiti da su šestorica građana BiH odvedeni u Gvantanamo. Ja sam im pomagao više godina da izađu odatle. Bili su potpuno nevini. To je bila velika greška SAD. Dakle, nema nikakvog terorizma o kojem bi se govorilo u BiH“.

EU izgubila kontakt sa BiH

RSE: Socijalno nezadovoljstvo iskazano u protestima u BiH je samo vrh ledenog brega ispod koga se godinama kumuliraju frustracije različitih vrsta. Koji su ključni uzroci pobune građana koja je zatekla domaće, ali i međunarodne zvaničnike?

Ovo je jedinstvena i istorijska šansa za građane BiH da promene stanje u saradnji i uz pomoć međunarodne zajednice, pre svega Evrope.
Petrič: To je za mene najveće iznenađenje, a zatečeni su i domaći političari, ali i Evropska Unija. Međutim, nema mesta za iznenađenje. Zapravo sam bio začuđen činjenicom da su građani BiH bili spremni da tako dugo tolerišu korupciju, nefunkcionalnu državu, očajnu ekonomsku situaciju, nezaposlenost i siromaštvo.

Ovo je jedinstvena i istorijska šansa za građane BiH da promene stanje u saradnji i uz pomoć međunarodne zajednice, pre svega Evrope. Susedne zemlje se kreću mnogo brže ka Evropskoj Uniji nego BiH. Na žalost, EU je izgubila kontakt sa BiH u poslednjih desetak godina. Ona nije pokazavala istinsko interesovanje da pomogne njenom napretku u evropskim integracijama kao i poboljšanju ekonomske i socijalne situacije.

RSE: O ulozi međunarodne zajednice ćemo nešto kasnije. U celini, građani ističu da protesti prevazilaze nacionalne granice i podele. Međutim, oni se zasada održavaju uglavnom u delu Federacije BiH u kojoj su u većini Bošnjaci. Da li će se oni masovnije preliti i na deo Federacije pretežno nastanjen Hrvatima, kao i u Republiku Srpsku?

Petrič: Čini mi se da srpski i hrvatski političari imaju veću kontrolu nad svojim biračkim telom. Etnonacionalizam još igra ulogu u tom delu BiH i to na veoma negativan način i to protiv sopstvenih građana. Međutim, to se menja. Bilo je već protesta i u Banjaluci i u Mostaru. Istovremeno, Tuzla ima veoma važnu poziciju, možda kao što je Gdanjsk imao za Poljsku gde su počeli štrajkovi sindikata "Solidarnost" osamdesetih kojima su pokrenute istorijske promene omogućivši da ta zemlja postane demokratska.

Građani napokon uviđaju da političari manipulišu etnicitetom zarad sopstvenog korupcionaškog biznisa.
Mnogo toga jasno ukazuje da ovi protesti nadilaze etničke granice. Građani napokon uviđaju da političari manipulišu etnicitetom zarad sopstvenog korupcionaškog biznisa. Dakle, da ne rade u interesu naroda već za sopstveni džep. To sazrevanje građana najbolje ilustruje slogan: „gladni smo na tri jezika“. Mnogima sam govorio u vreme mog angažmana u BiH da jedino kada ste ujedinjeni onda ste podjednako siromašni. Taj stav tek sada dobija značaj. Dakle, problemi i izazovi sada pripadaju građanima, odnosno oni mogu da utiču na njihovo rešavanje. Naravno, promene nisu moguće preko noći, ali je to od suštinske važnosti i budi nadu u pozitivan rasplet. U tim naporima, potrebna im je podrška Evropske Unije.

RSE: Građani su ključna snaga protesta, kao i u slučaju Arapskog proleća. Zbog toga pojedini eksperti i novinari nazivaju ova zbivanja „Bosansko proleće“?

Petrič: Ja bih bio oprezan u tim kvalifikacijama, jer, kao što znate, Arapsko proleće se nije završilo baš na željeni način. Naime, u pojedinim zemljama stanje je čak gore nego pre pobune građana. Napredak je moguć jedino na duže staze. Zato je važno da protesti budu mirni, poštujući princip vladavine prava, ali građani treba da budi striktni i radikalni u borbi protiv korupcije i egoizma onih na vlasti. Nadajmo se da će ovi protesti iznedriti tolerantne političare. Ne mislim ni da su svi postojeći političari korumpirani. Na primer, jedan od članova Predsedništva BiH Željko Komšić je veoma popularan, ili je barem bio kada sam ga ranijih godina posećivao. Ima još političara čija je biografija čista. Oni treba da se udruže sa civilnim društvom, nevladinim organizacijama, pokretima koji se zalažu za građansku neposlušnost i ostalim progresivnim snagama. Nužno je da se organizuju i naprave jasan program. U tom slučaju Evropska Unija bi bila primorana da reaguje. Znam da su se mnogi u njoj „probudili“ i uviđaju da je kritičan trenutak u BiH, te da je potrebno da reaguju.

Besmislene Dodikove tvrdnje

RSE: Da se vratimo na pitanje nacionalnih granica koje ovi protesti nadilaze. Kako komentarišete stav Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske da je cilj demonstracija, zapravo, podrivanje pozicije ovog BiH entiteta?

Petrič: To je apsolutno besmislica. Naravno, on je na neki način u pravu kada kaže da Bosna i Hercegovina nije funkcionalna, odnosno model Republike Srpske i Federacije BiH. Takva organizacija zemlje sa dva entiteta i to u Evropi je nezamisliva. Oni funkcionišu samo u interesu političara a ne i građana.

RSE: Da li ovi protesti mogu da pomognu u prevazilaženju nacionalnih deoba koje su bile glavni uzrok gotovo svih problema sa kojima se BiH godinama suočava?

Krajnje je vreme da se uspostavi jedinstveni školski sistem tako da deca uče kako da žive zajedno sa pripadnicima drugih naroda.
Petrič: Da. Naravno, veoma je važno imati nacionalni identitet, ali živimo u modernom svetu u kome gotovo svi imamo multiplikovane odnosno više identiteta. To nalaže potrebu da razgovaramo sa drugima, a to je u BiH najlakše, jer se svi međusobno razumeju. Svako ima pravo da ispoljava svoja verska osećanja. S druge strane, krajnje je vreme da se uspostavi jedinstveni školski sistem - jer za mene je neprihvatljivo da postoji srpska matematika, hrvatska matematika – tako da deca uče kako da žive zajedno sa pripadnicima drugih naroda. To je uostalom srž velike vizije ujedinjene Evrope.

Dejtonski sporazum prepreka

RSE: Međutim, kako sprovesti te reforme imajući u vidu nacionalne blokade, za koje mnogi okrivljuju Dejtonski sporazum?

Petrič: Apsolutno ste u pravu. Svi međunarodni predstavnici u poslednjih dvadeset godina pokušavali su da odu korak dalje od Dejtona. Naime, ovim sporazumom je okončan rat, ali nije dobra osnova za gradnju moderne i demokratske države. Zbog toga sada EU i SAD, u saradnji sa pozitivnim domaćim snagama, imaju obavezu da se angažuju u stvaranju funkcionalnog političkog i ekonomskog sistema koji postoji svuda u Evropi.

RSE: Međutim, kako ubediti Milorada Dodika i druge političare u Republici Srpskoj da to prihvate. Međunarodna zajednica je to godinama bezuspešno pokušavala. Da li ovi protesti mogu da promene politički diskurs, odnosno umanje značaj nacionalnog i tako uvere Dodika da je nužno da pristane na kompromis?

Petrič: To svakao nije lak zadatak ali napokon mora da se započne. Sve je to nasleđe rata. Međutim, od tada je prošlo 20 godina i mora se naći bolje i racionalnije rešenje. Ako aktuelni političari ne žele da idu tim putem, onda postoji demokratski mehanizam, građanska neposlušnost, zatim Evropska Unija koja može da pomogne reformama. Kao što sam rekao, te promene nisu moguće preko noći, ali napokon mora da se krene tim putem.

Isti političari još od rata

RSE: Vi i ostali međunarodni predstavnici u BiH ste pokušavali da izvršite pritisak na domaće političare, posežući i za njihovim smenama, pre svega u Republici Srpskoj. Međutim, to nije omogućilo izbor kooperativnijeg rukovodstva. Ovi protesti očigledno polaze od drugačije premise da je potreban pritisak iz same baze?

To je jedina zemlja u Evropi u kojoj su manje više isti političari, koji su bili aktivni za vreme rata, i dalje prisutni na javnoj sceni.
Petrič: U vreme kada sam ja radio u Bosni i Hercegovini još je bio veoma snažan uticaj traumatičnih okolnosti ne tako davno okončanog rata. To je velika razlika u odnosu na sadašnje vreme kada građani uviđaju da moraju biti aktivniji. Ja sam tada ukazivao na važnost „odgovornosti“. Mi, kao međunarodna zajednica, možemo biti vaši partneri ali ne možemo da promenimo celu državu. Vi morate da tome doprinesete. Dakle, potrebno je partnerstvo EU i domaćih naprednih snaga. To bi trebalo da ubedi aktuelne političare ili da se promene ili da se povuku. Ja sam otišao iz BiH skoro pre 13 godina, a tamo su i dalje aktuelni isti političari kao i u vreme kada sam bio međunarodni predstavnik. To je jedina zemlja u Evropi u kojoj su manje više isti političari, koji su bili aktivni za vreme rata, i dalje prisutni na javnoj sceni. To je svakako jedan od uzroka frustracija. Skoro da nema novih lica na političkoj sceni kao ni ideja. Evropska Unija, kao što sam više puta rekao, mora da se aktivnije angažuje.

Ja sam trenutno na Harvardu i vidim neposredno da SAD imaju dovoljno svojih problema i ne žele da rešavaju evropske. Ako EU ne može da reši probleme u BiH, kako onda može postati globalna sila. Stoga je neophodan njen odlučniji angažman, neka vrsta Maršalovog plana za region Balkana, pre svega za BiH, kako bi nakon desetogodišnje stagnacije i propadanja, napokon učinili nešto što će omogućiti boljitak građanima.

BiH ne plaća cenu zbog nezavisnosti Kosova i 11. septembra

RSE: BiH očigledno nije više u fokusu međunarodne zajednice kao nekada, naročito posle terorističkih napada na SAD 11. septembra. U međuvremenu, SAD i EU su u nekoliko navrata nastojale da izdejstvuju ustavne i političke promene, zaključno sa „aprilskim paketom“. Ključni razlog je nespremnost domaćih političara da prihvate bilo kakav sporazum. Međutim, čuju se i tvrdnje da BiH, na neki način, plaća cenu terorističkih napada 11. septembra jer je nekoliko njenih građana optuženo za terorističke aktivnosti. Takođe, prema tim tvrdnjama, BiH plaća cenu za proglašenje nezavisnosti Kosova, da bi Srbija i srpski narod, navodno, nešto zauzvrat dobili?

Petrič: Smatram da je to bez ikakvog osnova jer su sada odnosi Beograda i Banjaluke prilično hladni. Vlasti u Srbiji su shvatile da međunarodna zajednica, uključujući i EU, nikada neće prihvatiti ni njihovo niti mešanje Hrvatske u unutrašnje prilike u BiH. U tom smislu Milorad Dodik je apsolutno izolovan i nema političke prijatelje u Beogradu koji je pre svega zainteresovan za brže približavanje Evropskoj Uniji.

Hrvatska ima isti pristup. Ona je lojalna članica evropskog bloka i želi da doprinese rešavaju problema u BiH, jer zna da tek kada ceo region bude pacifikovan, počeće da masovnije stižu strane investicije a svet će gledati na Balkan kao na prostor koji je uspeo da suštinski prevaziđe, odnosno izađe iz senke rata.

RSE: A kada je reč o uticaju 11. septembra na međunarodnu poziciju BiH?

Petrič: Kao prvo moramo se prisetiti da su šestorica građana BiH bili odvedeni u Gvantanamo. Ja sam im pomagao više godina da izađu odatle. Bili su potpuno nevini, ne snoseći nikakavu odgovornosti. To je bila velika greška SAD i tragedija za porodice tih šest ljudi koji su toliko godina proveli u Gvantanamu. Poslednji je oslobođen tek prošlog decembra. Dakle, nema nikakvog terorizma o kojem bi se govorilo u BiH. Naravno, morate da budete veoma pažljivi i na oprezu kada je reč o ovoj temi, ali je definitivno nakon 11. septembra prenaglašen bezbednosni aspekt, a nije učinjeno skoro ništa za razvoj ekonomije, iako su ekonomija i nova radna mesta najbolja garancija za sigurnost zemlje i najefikasnije sredstvo za borbu protiv terorizma.

Šansa za novu politiku i političare

RSE: Očigledno je da su nakon 11. septembra SAD preusmerile svoje prioritete prema drugim regionima i da Balkan nije više toliko bitan.

Petrič: Apsolutno, SAD imaju svoje sopstvene probleme i izazove. Sada se povlače iz Avganistana, Iraka. Predsednik Obama je mnogo obazriviji. Tu je veliki problem sa Bliskim Istokom i Iranom, tako da je to dovoljno briga za američku administraciju. Osim toga, da ponovim, ovo je evropski izazov. BiH je evropska država i potrebno joj je evropsko rešenje. U saradnji domaćih naprednih snaga i Brisela uveren sam da će se na kraju naći rešenje, jer su građani BiH, a ja poznajem mnogo njih veoma obrazovanih, žele da rade. Neki od njih uspeli su da dođu u Austriju. Neki od najuspešnijih ljudi u medijima i sličnim oblastima dolaze iz BiH. Ovde u Austriji mogu da rade, mogu da stvaraju svoje karijere, zašto to nije moguće i njihovoj sopstvenoj zemlji? To je centralno pitanje na koje treba da odgovorimo.

RSE: Vratimo se pitanju protesta. Očekujete li da će se nastaviti ili postoji opasnost od osipanja i zamora? Takođe ste pomenuli političare. Da li očekujte da će doći do promena u delu postojeće elite, ili će ova nova situacija iznedriti nova politička lica koja će promeniti agendu i pomoći bržem izlasku zemlje iz ćorsokaka?

Nisam naivan da verujem da će promene doći preko noći, ali se mora pokušati, jer tome nema alternative. U suprotom ćemo potonuti u još gore stanje.
Petrič: Neki od političara su već doneli ispravne odluke i podneli ostavke. Apelujem na one druge koji su toliko godina potpuno neuspešno vladali da konačnu donesu pravu odluku i odstupe. Dajte šansu mladim ljudima, onima koji zaista žele ujedinjenu i decentralizovanu, demokratsku Bosnu i Hercegovinu, gde svako od njih može imati sopstveni identitet ali je u isto vreme veoma važna funckionalna država. U suprotnom se ne možete pregovarti sa EU, jer je za to potrebna vlada na državnom nivou.

RSE: Da li predstojeći izbori mogu da omoguće promene, ne samo političara u personalnom smislu već i agende?

Petrič: Iskreno se nadam da će biti nekoliko političara koji će na pravi način protumačiti signale iz sadašnjih zbivanja i opredele se za socijalni i ekonomski program koji neće počivati samo na etničkim kriterijuma. To je veoma važno i ako se takvi političari i partije, kao što je „Naša stranka“ aktiviraju, to će ih osnažiti. Ako izađu sa dobrim programom siguran sam da će da pobede i onda možda imamo šansu. Biće teško, još jednom to moram da kažem, nisam naivan da verujem da će promene doći preko noći, ali se mora pokušati, jer tome nema alternative. U suprotom ćemo potonuti u još gore stanje.

Strah od efekta Sanader

RSE: Govorili smo načelno o neophodnosti promena. Ali kao veoma iskusan političar i dobar poznavalac Bosne i Balkana u celini, koje bi, po vašem mišljenju, konkretne korake trebalo preduzeti. Pre svega da kako sprovesti ustavne reforme, što je preduslov za bilo kakve druge promene, imajući u vidu duboko ukorenjene institucionalne prepreke?

Petrič: Najpre, političari u Briselu moraju da shvate da aktulena vladajuća ganrnitura u Bosni i Hercegovini ne želi da se pridruži EU, jer se jako mnogo plaši efekta Sanader, da tako kažem. Znaju da su mnogi od njih korumpirani i svesni su da će završiti u zatvoru ako se BiH približi EU. To je glavna prepreka koja onemogućava da se BiH brže kreće kao EU. Stoga EU mora da promeni svoju strategiju, potebno je da napravi jasan plan za BiH, sa ekonomskim podsticajima, zatim za reformu školstva i ostalo i onda da počne da sarađuje sa onim snagama koje zaista žele promene u zemlji.

Već se godinama zalažem da Ured međunarodnog predstavnika napusti BiH, i da koristi u krajnjoj nuždi „Bonska ovlašćenja“, u slučaju totalnog kolapsa zemlje, ali takva opasnost više ne preti
Istovremeno, EU treba da zauzme mnogo čvršću poziciju u političkom smislu, ne samo da obezbeđuje novac ili da ga uskraćuje kada vlasti ne ispune preuzete obaveze.

Možda se sećate da je BiH prošle godine izgubila skoro 50 miliona evra jer političari nisu ispunili uslove. Zašto se to dogodilo? Zato što za njih nije bilo posledica. Oni primaju svoje plate, imaju svoje radna mesta, ali bi za građane mnogo značilo tih 50 miliona evra. Zbog takvog odnosa BiH neće biti uključena u pomenuti program u naredne četiri godine. Dakle, na tim tačkama se može raščišćavati situacija što bi omogućilo da više inicijativa stigne u Bosnu. Ali je zato potrebna i istinska politička volja EU. Ona bi mogla da formira radnu grupu koja bi pripremila konkrenti plan. Kako je moguć takav plan za Grčku, Španiju ili Portugaliju tako što im EU pomaže da izađu iz krize.To bi takođe trebalo da bude moguće i za Bosnu.

Izmestiti Ured visokog predstavnika iz BiH

RSE: Još uvek imamo sveža sećanja na različite vrste nemira kao što su Arapsko proleće, onda Narandžasta revolucija u Ukrajini, Ružičasta u Gruziji ili mnogo bliže Bosni, 5.oktobar i svrgavanje Slobodana Miloševića. Dakle, da li postoji opasnost da Bosansko proleće, kako ga nazivaju, koje je, kao i sve revolucije započelo sa velikim entuzijazmom, završi sa velikim razočarenjem?

Petrič: Da, naravno, razočarenje je realna mogućnost, ali moramo da sprečimo takav ishod. Mislim da građanski prostesti moraju da se nastave, moraju biti organizovani. Potrebno je da neko govori u njihovo ime, kao što su u Tuzli organizovali svoj građanski plenum. Već su se iskristalisali značajni elementi koju mogu doprineti konstruktivnim promenama u BiH.

RSE: Da ste sada međunarodni predstavnik u BiH, šta biste učinili drugačije u odnosu kada ste bili na toj funkciji pre 15-tak godina?

Petrič: Već se godinama zalažem da Ured međunarodnog predstavnika napusti BiH, i da koristi u krajnjoj nuždi „Bonska ovlašćenja“, u slučaju totalnog kolapsa zemlje, ali takva opasnost više ne preti. Susedi, kao što je Hrvatska, već su u EU, ili se kreću ka njoj, nema iredentističkih pokreta koji dolaze izvana više. Stoga bih se u potpunosti fokuirao na jačanje pozicije specijalnog predstavnika EU u BiH koji bi se suočio da izazovom da uradi neophodan posao.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG