Dostupni linkovi

logo-print

Političari na protestu protiv azilanata


Azilanti u Obrenovcu

Azilanti u Obrenovcu

Stari problemi sa smeštajem azilanata u Srbiji nastavljeni su protestom u blizini Mladenovca, gde se već dugo očekuje otvaranje novog centra. Ovog puta na skupu sa nezadovoljnim meštanima i desničarima bili su i predstavnici Demokratske stranke zbog čega su dobili žestoke kritike dela opozicije.

Tri godine otvaranje Centra za azilante u kasarni u mladenovačkom selu Mala Vrbica je na čekanju jer se meštani protive odluci države. Na poslednjem protestu među 1.000 demonstranata i pripadnika pokreta Dveri našli su se i pojedini funkcioneri bivše vladajuće Demokratske stranke.

Tamo je bio i Dejan Čokić, predsednik opštine Mladenovac, koji je za RSE rekao da su stranački ljudi bili samo gosti meštana u protestu.

“Ne, ne, ne, apsolutno stranka ne stoji iza toga. Priključili smo se kao predsednici opština. Rekli smo da smo u stanju da primimo 150 do 200 azilanata, a ne da u tom selu bude glavni centar za azil. Tamo ima 250 meštana a treba da dođe 2.000 azilanata”, naveo je Čokić.

Azlantski centar u Banji Koviljači

Azlantski centar u Banji Koviljači

Podršku okupljenima u borbi protiv doseljenja azilanata u vojnu kasarnu u Maloj Vrbici, koja se nalazi sedam kilometara od centra grada, osim prvog čoveka Mladenovca ličnim prisustvom dali su članovi DS-a, predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović i predsednik opštine Smederevska Palanka Radoslav Milojičić, kao i predsednik opštine Topola Dragan Jovanović, iz Nove Srbije, Vladan Glišić, iz pokreta Dveri, i narodna poslanica Jedinstvene Srbije Jelena Stojanović.

Posle svega, Liga socijaldemokrata Vojvodine, inače nekadašnji partner demokrata u vlasti, optužila je DS da organizuje i podržava proteste na kojima se promoviše netrpeljivost.

“Činjenica da su Dveri protiv azilanata nije iznenadjenje jer je reč o organizaciji na čijoj se takozvanoj 'porodičnoj šetnji' skandiralo Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, kao i 'Ubij pedera'. Ali pitamo Demokratsku stranku da li su to vrednosti za koje se ona zalaže i da li je to vizija evropske Srbije koju zagovara”, navodi se u saopštenju LSV-a.

Demokratska stranka javno se ogradila od funkcionera koji su podržali protest u Mladenovcu, navodeći da osudjuje ksenofobiju i rasizam.

Aleksandra Jerkov, funkcionerka DS-a, rekla je za RSE da ta partija nije organizovala protest, niti je na njemu učestvovala.

“A posebno to ne bi činila sa Dverima jer je veoma jasno šta DS misli o stavovima i vrednostima koje zastupaju. Isto tako je jasan stav DS o ljudskim pravima. Kroz svoj celokupan rad pokazala je svoj odnos prema ljudskim pravima i azilantima”, konstatovala je Jerkov.

Azilanti u Obrenovcu

Azilanti u Obrenovcu

Iz Demokratske stranke moglo se čuti da su funkcioneri te partije pogrešili što su učestvovali na skupu protiv doseljavanja azilanata, ali ne i da li će i kako biti kažnjeni zbog tog postupka.

Ovo je bio treći veliki protest protiv smeštaja azilanata u bivšoj kasarni u mladenovačkom kraju, a prethodna okupljanja obeležena su i blokadama saobraćaja na obližnjem magistralnom putu. Veliki protesti svojevremeno su bili i nedaleko od Obrenovca, gde su tokom zime u selu Ušće zapaljene radničke barake predviđene za smeštaj azilanata, pa je policija morala da uspostavlja red.

Vladimir Petronijević, iz Grupe 484, kaže da je sudbina azilanata, tadašnjih nesuđenih stanovnika Ušća, najbolji odgovor onima koji se, navodno iz razloga bezbednosti, bune protiv njihovog dolaska.

“Oni su zbog te situacije bili smešteni u centru grada, u hotelu Obrenovac. Njihov boravak protekao je bez ijednog incidenta. A kada su došle one nesrećne poplave upravo su ti ljudi, azilanti, pomagali Obrenovčanima u katastrofi”, podseća Petronijević.

Azilantski centar u Bogovađi, juli 2013.

Azilantski centar u Bogovađi, juli 2013.

I pored odluke Vlade Srbije s početka 2012. godine da se azilanti usele u objekat u Maloj Vrbici sudbina tog centra do daljeg je nepoznata.

Dejan Čokić kaže da nema ništa protiv azilanata, ali da je opština ponudila drugu lokaciju za njihov smeštaj.

“U mestu Senaja imamo kapacitet za 200 azilanata koje već sutra možemo da primimo. Ne radi se ni o okakvoj diskriminaciji, verujte mi, nego je problem u selu Vrbica to što se radi o sedamnaest hektara sa dva termalna izvora u podnožju Kosmaja. To je ogroman turistički potencijal. Samo da ne dođemo u situaciju da na to mesto dođe 2.000 azilanata”, upozorava Čokić.

Za sada je izvesno jedino da se situacija smirila i da nema novih protesta meštana.

Ivan Gerginov, iz Komesarijata Srbije za izbeglice, kaže za RSE da su azilanti trenutno smešteni u pet opština u Srbiji i da nigde nisu pravili probleme.

“Ma kakvih 2.000 azilanata… U Vrbici je planiran smeštaj za 250 do 300 ljudi. Ali pošto se narod buni, a prilično je osetljivo pitanje, mi to ne forsiramo. Nego opet prosto čekamo da vidimo šta će biti. To je kasarna pored magistrale, blizu je naseljenom mestu, ne smeta nikome. Oni ako vole da demonstriraju neka to rade, ali ima ko je za to zadužen”, poručuje Gerginov.

Pored poštovanja osnovih ljudskih prava, rešavanje pitanja azilanata obaveza je Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Ispunjavanje kriterijuma iz te oblasti važno je i za održavanje bezviznog režima putovanja u evropske zemlje koje je srpskim državljanima omogućeno krajem 2009. godine.

Vladimir Petronijević zaključuje da političke partije moraju odgovornije da se odnose prema problemu migracija i azila:

“Smeštaj tražilaca azila mora biti uređen na sistemski način. Ako se i dalje bude popuštalo pod ovakvim pritiscima doći ćemo u situaciju da nijedna opština u državi neće pristati da primi azilante. Trebalo bi da se zapitamo gde će onda biti centri za njihov boravak.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG