Dostupni linkovi

logo-print

Polemike o cenzuri: Tasovčeve "vesele vesti" prazne ljušture


U Srbiji već nedeljama traju žestoke polemike u koje su uvučeni i Brisel i strani ambasadori u Beogradu, OEBS, BIRN....o cenzuri i kontroli medija. Najnoviji povod je priprema izveštaja o kontroli i vlasništvu nad medijima u Savetu za borbu protiv korupcije.

Savet za borbu protiv korupcije priprema izveštaj o vlasničkoj strukturi i o kontroli medija u Srbiji od 2012. do 2015. godine. Miroslava Milenović, članica Saveta za RSE kaže da je izveštaj o medijima redovan posao Saveta i da je prethodni rađen još 2011. godine.

“Izveštaj će biti obavljen u narednih sedam dana. Uporedjujući izveštaj za 2011. godinu i ovaj koji će izaći u 2015, zaključak je da živimo u vrlo sličnom društvu i da se ništa nije pomerilo na bolje od 2011. godine. Doduše, prošle godine neki sistemski zakoni su donešeni, ali je prekratak rok da bi mogli da imaju uticaja na medijsku sliku Srbije”, ocenjuje Miroslava Milenković.

Po ovdašnjem odomaćenom običaju, uoči objavljivanja očekivano nepovoljnog izveštaja pojavile su se unapred optužbe da je cilj autora da dokažu da je premijer Vučić diktator a u tome direktno su uključeni iambasador EU Majkl Devenport i OEBS i već prokažena Balksnask istraživačka mreža.

Ambasador Devenport je promptno reagovao odbacujući optužbe.

“Delegacija niti finansira, niti ima išta zajedničko sa sa pripremom ovog izveštaja”, kaže Devenport, podsećajući da je Savet osnovala Vlada Srbije i da se njoj treba obratiti.

U poslednja dva meseca to je druga optužba na račun Devenporta da, navodno, preko medija kreira napade na premijera. U januaru ona je stigla direktno od Vučića.

Pre neki dan premijer je pohvalio visokog predstavnika EU Johanesa Hana, koji je, suprotno ocenama i Evropskog parlamenta i reportera bez granica, rekao da treba dostaviti dokaze da postoji cenzura medija u Srbiji, da bi nešto kasnije, doduše, relativizirao tu izjavu.

Kolateralna šteta

Miroslava Milenković na pitanje da li izveštaj Saveta sadrži potrebne dokaze o cenzuri, odgovara:

“Ne. Mi se ne bavimo prikupljanjem dokaza. To nije posao Saveta za borbu protiv korupcije. Savet je analizirao odredjene pojave u društvu, uputio je preko 70 zahteva državnim institucijama i na osnovu dobijene dokumenatcije izvršio analizu.”

Ivan Tasovac, foto: Vesna Anđić

Ivan Tasovac, foto: Vesna Anđić

U polemiku o stanju u medjima uključio se i resorni ministar Ivan Tasovac nabrajajući šta je sve u zakonskom regulisanju medijske sfere urađeno nudeći to kao dokaz Evropi, ironično dobacivši Reporterima bez granica i prokazanom BIRN-u, inače dobitniku ovogodšnje nagrade "Jug Grizelj", da njih te „vesele vesti“ sigurno neće zanimati. O „veselim vestiima“ komentator Boško Jakšić kaže:

„Ali taj pravni okvir ni izdaleka nije ispunjen odgovarajućom praksom medijskih sloboda, jer su mediji stavljeni pod punu kontrolu. Automatski se eliminiše bilo kakva kritička reč i otvoreno se šalju preteće poruke.“

Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, podseća na mnoge primere cenzure tokom prošle godine:

“Na ’volšeban’ način su nestajale televizijske emisije političkog sadržaja, rušeni su portali, a čuli smo i apele Fondacije Šer da se istraži da li je država zaista uvela softvere za masovno nadgledanje interneta i na to nikada nismo dobili odgovor.“

Da li su optužbe i kontraoptužbe za cenzuru i kontrolu medija, u kojima su uključeni direktno ili posredno i ambasadori, samo kolateralna šteta nečega što se iza toga valja?

Jedno od objašnjenja nervoze premijera Vučića je činjenica da dolaze teška vremena u kojima je za održavanje socijalnog mira važna poslušnost medija. Drugo je da premijerova nervoza proističe iz toga što naslućuje da gubi podršku nekih važnih stranih adresa.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, međutim, smatra da premijer, bez obzira na povremene smetnje na vezama sa diplomatskim krugovima u Beogradu, ima dovoljno snažnu podršku Brisela da može kod kuće da radi šta hoće. A kod kuće, to pokazuju odnosi ne samo sa medijima i već i mnogim kontrolnim institucijama, sprovodi politiku suprotnu liberalnoj demokratij kaže Jakšić:

„Zašto premijer ulazi toliko oštro u konflikte sa institucijama? Zašto, posle kritike medijske situacije u Srbiji direktno poručuje OEBS-u da laže? Zašto ambasadora EU optužuje da finansira laži koje navdno objavljuje BIRN? Zašto portparolku EK Maju Kocijančić optužuje da pokušava da ga ućutka? Rekao bih da je sve to za domaću upotrebu. EU na to reaguje veoma blagonaklono, čime objektivno čini medveđu uslugu u borbi za demokratiju u Srbiji.“

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG