Dostupni linkovi

logo-print

Počeo skrining, Srbija na nemačkom ispitu


Skup u Beogradu o Nemačkoj i Srbiji

Skup u Beogradu o Nemačkoj i Srbiji

Veliki dan za Srbiju – poručuju to zvaničnici povodom početka eksplanatornog skrininga u Briselu - u prevodu – prvih razgovora o usklađenosti srpskog pravosudnog sistema sa evropskim standardima. Naziva se to i novom etapom na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Jasno je međutim se taj put neće prelaziti ni brzo, ni lako. Iako datum početka pregovora još nije poznat, izvesno je da će poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom, sve vreme ovog procesa ostati potencijalna kočnica za Srbiju.

Puna primena Briselskog sporazuma, odnosno implementacija onoga
što je dogovoreno ostaje ključan faktor na osnovu kojeg će Evropski savet u decembru procenjivati napredak Srbije i na osnovu toga odlučivati o određivanju datuma početka pregovora, koji Beograd očekuje u januaru.

Nemačka, podvlači ambasador te zemlje u Srbiji Hajnc Vilhelm, nema novih uslova za Srbiju.

„Važno je sprovođenje briselskog sporazuma i plana za njegovu implementaciju. Evopski savet će u decembru procenjivati napredak i konsenzusom doneti odluku da li je Srbija ispunila sve uslove. Izgledi su sada sasvim dobri. Postoji dogovor po pitanju enegretike i telekomunikacija, trenutno su važne teme policija i pravosuđe, kao i predstojeći lokalni izbori na Kosovu koji će biti jedan od odlučujućih kriterijuma. Dakle, dodatnih nemačkih uslova nema. Možda će se malo preciznije proveravati napredak, ali to je nemački način i nemojte da vas to obeshrabruje“, rekao je Vilhelm.

Ipak, momenat koji bi mogao poljuljati optimizam kada je reč o procesu pregovora jeste nezvanični radni dokument koji je Nemačka poslala članicama EU, a u koji je RSE imao uvid. Berlin, naime, predlaže da u svim poglavljima pregovora Srbija mora obezbediti da njeno zakonodavstvo ne bude u suprotnosti sa normalizacijom odnosa sa Prištinom. Da ovakav dokument (non paper) kruži u Briselu potvrđuje i premijer Srbije Ivica Dačić i – nije mu po volji.

Ivica Dačić nakon skupa

Ivica Dačić nakon skupa

„Zato što bi svaka oblast o kojoj razgovaramo praktično bila uslovljena normalizacijom odnosa sa Prištinom. Ako je to tako, onda ne treba da imamo 35 poglavlja, dajte da imamo samo jedno poglavlje i da se ne bavimo ničim drugim. Ali to je tema o kojoj će se raspravljati i gde treba da nađemo određeni zajednički interes“, navodi Dačić.

Premijer je učestvovao na skupu u Beogradu na kojem su nemački i srpski zvaničnici i stručnjaci razmatrali načine produbljivanja i intenziviranja odnosa i saradnje.

Od jednog od organizatora, direktora Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu Mihaela Erkea stižu pohvale Beogradu na dosadašnjem učinku, ali i osude politike stranke Angele Merkel prema Srbiji koja je, kako je naveo, do sada bila, "nepotrebno bezobzirna".

"Poslanik Demohrišćanske unije može ovde da se ponaša kao Dart Vejder. Ovde možemo da vodimo takvu politiku, za razliku od one prema Libiji ili Siriji, i da se ponašamo kao hegemonistička sila jer za to ne moramo da platimo nikakvu cenu”, rekao je Erke.

Početna strategija

Slično direktoru Fondacije Fridrih Ebert, nemačka politika percipira se i u Srbiji. Pa tako i Dačić Berlinu pripisuje izazove i probleme sa kojima će se zemlja suočiti na putu ka članstvu u EU. Odlučan je da to promeni i resetuje odnose bez obzira na to koliko nas, kako je rekao „Nemačka manje voli nego druge narode na Balkanu“.
Branko Ružić

Branko Ružić


Povoda za nepoverenje prema Srbiji u prošlosti svakako je bilo. Ukazuje na to i ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije Branko Ružić, koji na taj način tumači predlog Nemačke da u pregovorima o članstvu Srbije u EU, pitanje normalizacije odnosa sa Kosovom, bude sve vreme na stolu.

„Moram da budem i samokritičan, mi jesmo često govorili da ćemo neke stvari ispuniti pa ih nismo ispunjavali, tako da ponekada u politici postoji ona stara sintagma štap i šargarepa, ali mislim da u ovom trenutku to zaista nije način. To više nije pitanje politike ili posvećenosti ove vlade već praktičnosti. Dakle, da li možemo na praktičan način, neometano da sprovodimo ovaj proces ili će postojati osnov da neko zakoči proces, pa čak da dođe i do prekida pregovora“, rekao je Ružić.

U nezvaničnom nemačkom predlogu navodi se da će tempo pregovora o prijemu Srbije u EU zavisiti od tempa napretka u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom. Vidljiv i održiv napredak trebalo bi, kako piše, postepeno da rezultira punom normalizacijom u formi pravno obavezujućeg sporazuma. Jedna od organizatorki nemačko-srpskog skupa u Beogradu, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ocenjuje da će ovakav predlog još biti predmet pregovora.

„Naravno, formulacije su uvek veoma bitne i čini se da će Srbija sve učiniti da one budu što blaže, ali i ovaj non paper je verovatno početna pregovaračka strategija kako bi se u nekim sledećim koracima možda takva vrsta formulacija i ublažila“, kaže za RSE predsednica Centra za spoljnu politiku.

No, srpski zvaničnici, ako je suditi po njihovim izjavama, saglasni su u oceni da im konfrontacija sa jednom od najmoćnijih članica EU nije u interesu. Uz podsećanje da je Nemačka jedan od najvećih investitora i glavni spoljnotrgovinski partner Beograda, pozivali su na real politiku u odnosu prema toj zemlji.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG