Dostupni linkovi

logo-print
Naslednici imovine oduzete posle Drugog svetskog rata počeli su u Srbiji da predaju zahteve za restituciju. Oko 150.000 ljudi potražuje zemljište i nekretnine nadajući se da će posle 60 godina dobiti ono što je njihovo.

Miodrag Erac (53) naslednik je Hotela „Splendid“ u centru Beograda koji je nacionalizovan 1948. godine. Jedan je od prvih koji su podneli zahtev da mu se vrati objekat koji su 1923. sagradili njegov pradeda Života Lazarević i Trifun Jovanović, poznati beogradski krojači.

Za naš program Erac kaže da veruje da je konačno došlo vreme da se ispravi nepravda:

„Njih dvojica su sav novac koji su zaradili uložili u taj hotel. Na predratnim razglednicama Beograda nalazi se i „Splendid“. Mi imamo sve papire, popis imovine koja je bila u zgradi tog 28. aprila kada je nacionalizovan, vlasnički list iz 1947, tapiju na zemljište kada je kupljeno... Sada očekujemo da će država da nam vrati ono što nam je oduzeto. Ako se to ne desi sada, onda se neće desiti nikada. Kada nam hotel bude vraćen prvo ću da odem pravo tamo. Da vidim u kakvom je stanju ta zgrada koju sve ove godine imamo a zapravo nemamo.“
Većinom se traži vraćanje zemljišta, dok su ostalo ostalo stanovi, poslovni prostor, fabrike, mlinovi, štamparije...

Tokom prvog dana prijema na osnovu novog Zakona o restituciji 66 naslednika predalo je zahteve za vraćanje nacionalizovane imovine u kojima je najvažnija dokumentacija koju su posedovali ili sakupljali decenijama.

U čak 97 odsto slučajeva radi se o zahtevima za vraćanje zemljišta, ukupno oko 300.000 hektara, dok su ostalo ostalo stanovi, poslovni prostor, fabrike, mlinovi, štamparije i slične nepokretnosti koje su bile u privatnom vlasništvu pre nacionalizacije.

Strahinja Sekulić, direktor vladine Agencije za restituciju, rekao je za RSE da su pravila jednostavna.

„Ko god ima kompletnu dokumentaciju i ostvaruje pravo na osnovu zakona biće mu vraćena imovina. U procesu pred agencijom će se utvrdjivati činjenice, dokazi, i donositi odgovarajuće odluke. Prva rešenja o vraćanju imovine trebalo bi očekivati već u aprilu mesecu.“

Hiljade stanova i kuća

Zakon o restituciji bio je jedan od uslova za dalje evropske integracije Srbije i dobijanje kandidature za članstvo.

Mile Antić, iz udruženja građana Mreža za restituciju, uprkos tome što ih je na neki način Evropa odobrila, nije zadovoljan zakonskim rešenjima jer smatra da većina poljoprivrednog, šumskog i gradjevinskog zemljišta neće biti vraćena vlasnicima.
"Još je 150.000 hektara sakriveno po raznim zadrugama, kombinatima i nekim drugim privatizovanim preduzećima", kaže Mile Antić.

„Činjenica koja se skriva od javnosti je da Republika Srbija danas u svom vlasništvu ima poljoprivrednog zemljišta bar duplo više od onoga koliko svi građani zajedno potražuju. Od toga ubira zakup, a još je 150.000 hektara sakriveno po raznim zadrugama, kombinatima i nekim drugim privatizovanim preduzećima. I sve je to spremno, ako se država ne bude borila, da praktično bude opljačkano.“

Procenjuje se da se na dugačkim listama nacionalizovane imovine koju potražuju porodice nekadašnjih vlasnika osim zemljišta nalazi i 6.000 stanova, 9.000 kuća, 1.000 mlinova i još mnogo toga.

A šta se sve dešavalo sa privatnom imovinom govori naslednik beogradskog hotela „Splendid“ Miodrag Erac:

„Najgore sam se osećao pre četiri godine kada je Hotel prodat iako su svi znali da postoje stari vlasnici. Privatizovan je po neverovatnoj ceni od 12 miliona evra. Uzet je na privatno lice na šest godina. Plaćena je samo prva rata, a kada ostatak novca nije uplaćen pre godinu i po dana Hotel je faktički ponovo vraćen u državno vlasništvo.“

Proces će trajati godinama

Naslednici imaju rok od dve godine, do marta 2014, da podnesu zahteve za vraćanje imovine. Strahinja Sekulić kaže da je to samo jedan od prvih koraka u rešavanju ovog problema.

Protest Mreže za restituciju, 2009.

Protest Mreže za restituciju, 2009.

„To je proces koji će po našim procenama trajati deset godina. Naravno, to ne znači da će svi zahtevi biti rešavani u tom roku. Ali očekujem da posao bude završen u roku od deset godina. Posao je složen jer se radi o velikoj imovini i brojnim podnosiocima zahteva. Ono što mogu da obećam je da će se predmeti rešavati po zakonu, efikasno i brzo.“

Naslednici najveće primedbe imaju na to što je, prema njihovoj proceni, zakonom u najvećem broju slučajeva umesto vraćanja imovine predvidjeno obeštećenje do 500.000 evra i izdavanje obveznica.

Mile Antić zaključuje da Zakon o restituciji mora da se menja.

„Jer će se u suprotnom svi naći u situaciji u kojoj će se medju sobom gložiti u getu od dve milijarde evra emitovanih obveznica. I praktično će za četiri ili pet godina shvatiti da neće dobiti ništa kao obeštećenje. Zato insistiramo da se ono što je moguće vrati u naturi i da se uvede substitucija kroz davanje druge imovine.“

Na osnovu Zakona o restituciji iz državnog u privatni sektor trebalo bi da bude vraćeno oko četiri milijarde evra, od čega polovina kroz obeštećenja u novcu. Prema nekim procenama, zbog velikog protoka vremena i raznih drugih okolnosti, danas se u Srbiji potražuje manje od 20 odsto oduzete imovine.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG