Dostupni linkovi

logo-print

Počela regionalna kampanja za trajno zbrinjavanje izbeglih


Početak regionalne kampanje, Beograd, 6. mart 2013.

Početak regionalne kampanje, Beograd, 6. mart 2013.

Predstavnici Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore, u Beogradu su otpočeli regionalnu informativnu kampanju kao nastavak takozvanog Sarajevskog procesa za trajno stambeno zbrinjavanje izbeglih. Cilj je da se izbegla lica informišu o mogućnostima dobrovoljnog povratka, reintegracije ili lokalne integracije u jednoj od četiri zemlje, kroz program stambenog zbrinjavanja

Gotovo dve decenije nakon završetka ratnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, oko 27.000 porodica, odnosno 74.000 ljudi od onih koji su između 1991. i 1995. godine izbegli u jednu od četiri zemlje u regionu – Srbiju, BiH, Hrvatsku ili Crnu Goru, nije uspelo da trajno obezbedi krov nad glavom, a mnogi od njih i dalje su smešteni u kolektivnim centrima.

U cilju njihovog trajnog zbrinjavanja, pokrenuta je regionalna kampanja, tokom koje će zainteresovani biti informisani o načinima na koji mogu aplicirati za neki od vidova pomoći.

Mario Nenadić

Mario Nenadić

Mario Nenadić, pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH, zemlje koordinatora ovog projekta, kaže da je u toj državi pomoć potrebna za oko 5400 porodica, odnosno za oko 14.000 ljudi, a za koju se mogu prijaviti do maja ove godine.

„Naš cilj danas jeste da pozovemo sve one koji smatraju da ispunjavaju uvjete iz ovog javnog poziva, a to su osnovni pokazatelji koji govore o tome da izbegla i raseljena osoba potječe sa prostora na koje sada prijavljuje svoj povratak, da je tamo posedovala ili imala u vlasništvu imovinu ili stanarsko pravo početkom rata u BiH, da je u nekom periodu tokom rata, odnosno tokom izbeglištva bila u statusu ili da na drugi način može dokazati svoj „de facto“ izbjeglički status“, rekao je Nenadić

Crna Gora treba da zbrine više od 6000 ljudi, od kojih mnogi spadaju u najranjivije kategorije i smešteni su u neformalnim kolektivnim centrima. Savetnica ministra rada i socijalnog staranja Crne Gore, Budimirka Đukanović, kaže da je plan da se izgradi preko 900 stambenih jedinica i motažnih kuća, isporuči građevinski materijal ili obezbedi smeštaja u domu za stara lica.

„Ovaj program će značajno doprinijeti zatvaranju kampa Konik, koji je u Crnoj Gori najveći kolektivni kamp za raseljena lica, kao i ostalih centara za smještaj raseljenih i interno raseljenih lica“, rekla je Đukanović

Pomoćnik hrvatskog ministra regionalnog razvoja i fondova Evropke Unije, Stanko Janić, kaže da u toj državi nisu samo čekali da regionalni program počne, već da su sve vreme radili na zbrinjavanju ugroženih. On je istakao da se taj proces mora dodatno ubrzati u čitavom regionu.

Stanko Janić

Stanko Janić

„I upravo ovaj regionalni stambeni program doživljavamo na način da ubrzamo taj proces, da ljudi mogu dostojno živjeti i planirati svoju budućnost. Pored tog stambenog prostora, sigurno će u trebati tim sredinama osigurati i neke druge uvijete da mogu živjeti, kojim se nacionalni programi sve četiri države i bave“, kaže Janić

Komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić smatra da su rezultati regionalne saradnje na polju zbrinjavanja izbeglih doneli bolje rezultate nego što su se nadali, ali dodaje da u Srbiji i dalje treba izgraditi oko 10.000 stanova i obezbediti građevinski materijal za oko 3.600 porodica. Među važnim ciljevima je, kaže, i da se napokon zatvore vrata kolektivnih centara.

„Računamo da ćemo u naredne tri godine u tome uspeti. To nije stvar kojo se treba opsebno hvaliti, ako se ima u vidu da neki ljudi u tim centrima žive već 20 godina, ali je stvar koju konačno treba dovesti do kraja. Ako mi, banka, međunarodna zajednica imamo vremena, taj narod koji 20 godina čeka, više vremena nema“, rekao je Cucić

Najveći deo sredstva potrebnih za ostvarivanje projekta stambenog zbrinjavanja izbeglih, 264 miliona evra, prikupljen je na donatorskoj konferenciji održanoj u Sarajevu u aprilu 2012. godine, a najviše novca je obezbedila EU.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG