Dostupni linkovi

logo-print

Plan B za "Studio B": Mogu li zadruge vratiti medije građanima?


Zgrada Beograđanke u kojoj je smeštena redakcija RTV Studio B

Zgrada Beograđanke u kojoj je smeštena redakcija RTV Studio B

Otkako je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prodaju beogradske stanice “Studio B”, u javnosti su se kao potencijalni kupci spominjale firme koje nemaju nikakve veze s medijima, ali i neki ruski mediji. No, u nadmetanje za kupovinu ove medijske kuće, koja je trenutno u vlasništvu Grada, mogla bi da se uključi i grupa građana okupljena oko inicijative „Plan B za Studio B“. Cilj im je da udruženi u zadrugu kupe i sačuvaju stanicu koja je nedavno proslavila 45 godina postojanja.

Uz učešće od 1.000 dinara (nešto manje od deset evra), svaki građanin može postati član Zadruge za javno informisanje Plan B. Time dobija jedan glas i postaje ravnopravni učesnik u radu zadruge, te suvlasnik „Studija B“, ukoliko bude kupljen. Za to je potrebno prikupiti blizu 530.000 evra, koliko iznosi početna cena koju je odredila Agencija za privatizaciju.

Grupa građana upustila se u zadrugarski poduhvat s namerom da sačuva ovaj beogradski medijski servis, kaže za RSE Vladimir Krakov iz Zadruge za javno informisanje.

„Ljudi su spontano odlučili da nešto treba učiniti da Studio B nastavi da postoji onakav kakvog poznajemo i kakvog volimo već decenijama. Ohrabruje to da se javilo zaista mnogo ljudi. Među njima je mnogo profesionalaca, uglednih ličnosti, novinara, ali i tehničkog osoblja televizije i radija, veoma dragocenih ljudi“, ističe Krakov.

U svetu u kojem korporacije i kontroverzni biznismeni uglavnom drže najpopularnije medije, čija je mera slobode omeđena interesom kapitala i politike, ideja da bi građani i novinari mogli postati istinski vlasnici jednog medija može delovati kao utopija, ali ona nije neostvariva. To pokazuje primer berlinskog lista „Die Tageszeitung” koji po principu zadruge posluje gotovo četiri decenije i koji predstavlja jedan od značajnijih kritičkih i nezavisnih medija u Nemačkoj.

Rade Veljanovski

Rade Veljanovski

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski smatra da model koji je grupa građana preuzela može biti dobar, između ostalog, i kada je reč o uređivačkoj politici.

“Ukoliko bi se ta inicijativa trudila da ‘Studio B’ stvarno bude na usluzi građanima Beograda, a ne onome ko vrši vlast, to bi bilo jako dobro”, smatra Veljanovski.

Uz vlasništvo nad “Studijom B”, novi vlasnik će preuzeti i dug koji od ove medijske kuće potražuju bivši radnici. Oni su u prvoj privatizaciji “Studija B” 1991. godine kupili deonice i postali vlasnici 80 posto kapitala. Privredni sud je iz nejasnih razloga ’96. godine poništio privatizaciju, a deoničarima je obećano da će im njihove akcije biti isplaćene, što se do danas nije dogodilo.

„Te pare se knjigovodstveno vode u ’Studiju B’. Ja sam se obratila i Savetu za borbu protiv korupcije. Savet je istraživao tu stvar i dobio potvrdu od ’Studija B’ da duguje deoničarima velike iznose koji su sada na veštačenju. Taj iznos može a bude veći od cene ’Studija B’. Tako da onaj koji kupuje prosto treba da zna šta kupuje“, kaže Lila Radonjić, nekadašnja urednica „Studija B“ i deoničarka.

S druge strane, Vladimir Krakov ističe da su zadrugari svesni ove situacije:

„Budite uvereni da ćemo biti maksimalno korektni i da niko nema ni delić namere da prenebregne njihove realne potrebe i zasluge za postojanje te kuće.“

Do sada su interesovanja za privatizaciju kuće u u kojoj su radile veličine poput Duška Radovića ili Đoka Vještice, iskazale trgovinska firma “CTC Unit” i građevinsko preduzeće “Gama sistem”, koje je zainteresovano za kupovinu imovine. Direktorka “Studija B” Ivana Vučićević ranije je rekla da su i neki ruski mediji bili zaintereovani za ovu kuću, ali nije iznosila više detalja.

Studio B nije jedina medijska kuća u javnom vlasništvu za čiju su prodaju zainteresovani preduzetnici koji nemaju mnogo veze s medijima. Mediji su ranije pisali i da je vlasnik „MK Grupe“ Miodrag Kostić, koji se u javnosti povezuje sa vladajućom Srpskom naprednom stankom, zainteresovan je za novosadski “Dnevnik holding”.

Profesor Veljanovski napominje da kvalitet medija zavisi mnogo više od uređivačke politike i koncepcije nego od toga šta je po profesiji vlasnik medija.

„I naravno, zavisi od toga kako će se prema tome odnositi regulatorno telo – nekadašnji RRA, sada REM – jer se mora imati u vidu da su ti mediji dobili dozvole za korišćenje frekvencija za određenu uređivačku koncepciju i ona ne bi smela da se menja“, objašnjava naš sagovornik.

Rok za privatizacuiju osamdesetak medija u javnom vlasništvu pomeren je sa 1. jula na 31. oktobar 2015. Ukoliko se pionirska inicijativa Zadruge za javno informisanje Plan B pokaže uspešnom, mogla bi postati model za slične akcije i u drugim gradovima Srbije.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG