Dostupni linkovi

logo-print

Peti protest protiv fantomki: Šetnja do 'mesta zločina'


Više hiljada građana okupljenih oko Inicijative Ne da(vi)mo Beograd prošetalo je u sredu od gradskog parlamenta do "mesta zločina u Savamali", gde su pre dva i po meseca, pod i dalje nepoznatim okolnostima, tokom noći ljudi pod fantomkama srušili objekte.

Zbog toga što gradske i državne institucije konstantno ignorišu njihove zahteve, Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd odlučila je da promeni taktiku i pozvala građane da se okupe 18. jula isped Skupštine grada, uoči sednice, što će, kako kažu, biti prva prilika da vide gradonačelnika Sinišu Malog, koji istrajno izbegava da komentariše slučaj Savamala, i uruče mu ostavku.

Već osamdeset dana živimo na prostoru gde je nekada bila država Srbija, rekla je Srbijanka Turajlić, penzionisana profesorka Beogradskog univerziteta.

"Bar onih obeležja koja su neophodna da bi se jedan prostor nazvao državom ovde odavno nema. Nestali su jedne noći u Savamali, sa fantomkama, uz pomoć buldožera i, što je najstrašnije, uz pomoć gradske policije", rekla je Srbijanka Turajlić.

Osim smene prvog čoveka grada, Inicijativa Ne da(vi) mo Beograd i okupljeni građani ponovo su zahtevali smenu šefa Komunalne policije Nikole Ristića, ministra policije Nebojše Stefanovića, v.d. direktora policije Vladimira Rebića te predsednika Skupštine Grada Nikole Nikodijevića.

"Zato smo danas tu, da zahtevamo da priznaju, da preuzmu odgovornost, da prihvate kaznu. Naša institucija su ulice, a naše oružje hrabrost i solidarnost. Hrabrost je da gledamo, da razmišljamo, da ne ćutimo, da o ovome govorimo komšiji, prodavcu i prodavačici, da pomažemo jedni drugima, da znamo svoja prava i da se ne plašimo da ih koristimo", rekla je Ksenija Radovanović, ispred Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Žuta patka ispred Skupšine grada Beograda, 13. jul 2016.

Žuta patka ispred Skupšine grada Beograda, 13. jul 2016.

Ovo nije protest usmeren protiv premijera Aleksandra Vučića, već protiv sistema koji ga je stvorio i doveo na vlast, rekao je okupljenima sa govornice reditelj Srđan Keča.

"To je onaj isti sistem koji je huškao na zločinačke atove tokom kojih su se u koferima iznosili iz zemlje novci javnih preduzeća. To je onaj isti sistem koji je u bescenje prodao Naftnu industriju Srbije i sva izvorišta za nekakva obećanja od nacionalnog značaja. To je onaj isti sistem koji će nasrnuti na prodavce lubenica, a štititi ilegalni fensi restoran u Savamali. To je sistem koji ne poštuje ljudski život, vreme ni rad, isto onako kao što ne poštuje urbanistički plan", kazao je Keča.

Činjenica da za poslednjih osamdeset dana tužilaštvo nije uspelo da ustanovi da li je noćno rušenje i pritvaranje prolaznika ima obeležja krivičnog dela, govori da su pravnici koji sede u toj instituciji zaboravili naučeno gradivo, kazala je Turajlić.

Stoga, ona predlaže "da početkom septembra pozovemo ovde sve dekane svih državnih pravnih fakulteta, da svojim đacima kojima su nekada potpisali diplome osveže znanje i kažu im da su pali na ispitu, da su sramota profesije i da pokušaju da ih podsete šta je to pravo etika".

Peti protest građana organizovan je nekoliko dana nakon što je ulični prodavac lubenica u Beogradu preminuo zbog stresa nakon što ga je gradska Komunalna policija legitimisala, jer je prodajnu delatnost obavljao nelegalno.

Zbog toga su se na transparentima okupljenih mogle pročitati i sledeće poruke: "Stop policijskom teroru", "Grad za sve", "Fantomke vam lepo stoje", "Iza nas su ruševine, ispred njih strah".

Element katarze

Na protestu smo razgovarali sa Vladimirom Markovićem, jednim od vlasnika objekata koje su ljudi pod fantomkama srušili krajem aprila.

"Ovo je praktično buđenje građana i njihove svesti da se ne dozvoli da neko može da na bilo koji način da dovede u zabludu javnost o tome šta se događalo te noći 25. aprila ove godine", kaže Marković.

Tridesetogodišnji Ivan je prvi put izašao na protest. O tome zašto je tu kaže: "Želim da promenim to da se zna zakon i da se poštuju institucije. A ne da, ako imamo vlast da vlast sve može".

Beograđanka Nataša je od prvog protesta na ulicama. Kaže da je ovo jedna od retkih prilika na kojoj možeš da iskažeš bunt protiv loše politike u Srbiji danas.

"Mislim da je jedna posebna dimenzija važnosti protesta to da se rasplašimo. Bojim se da je strah postao dosta raširen među ljudima. Važno je izaći protiv straha i depresije", ističe naša sagovornica.

Beograđani izašli na ulice, 13. jul 2016.

Beograđani izašli na ulice, 13. jul 2016.

Dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević smatra da dolazak na ovaj građanski protest ima i element katarze.

"Naš zahtev je zahtev za postojanje države. Dakle, postojanje institucija za postojanje države. Ljudi koji su danas ovde hoće da ta država bude njihova. I zato je Beograd naš grad i nije mali", kaže za RSE Borka Pavićević.

Podsetimo, u izbornoj noći, dok je javnost bila zaokupljena prebrojavanjem glasačkih listića, maskirani ljudi su presretali slučajne prolaznike, vezivali ih i zatvarali kako ne bi mogli da posmatraju noćno rušenje dela gradske četvrti. Policija nije reagovala na pozive građana, a premijer Vučić je nakon dugog ćutanja rekao da iza rušenja stoje najviši organi gradske uprave u Beogradu i da će oni snositi odgovornost. To se do danas nije desilo.

Nešto kasnije novinari Insajdera utvrdili su da je rušenje izvršeno na prostoru koji je, po ugovoru sa "Igl Hilsom", kompanijom koja učestvuje u projektu Beograd na vodi, Srbija bila u obavezi da raščisti do juna.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG