Patrijarh Irinej: Nema problema između Crkve i države

Srpska pravoslavna crkva je malo malo u vrhu medijske pažnje i to najmanje duhovnim povodom. Crkveni velikodostojnici pojavljuju se u ulozi žestokih polemičara sa partijskim liderima u kojima se ne biraju reči.

Evo nekih od novinskih naslova: Rat Crkve i stranaka u Vojvodini, LSV je zloglasna liga, Nije Irinej Bački Srpska pravoslavna crkva, Filaret traži pomoć od Dačića da ga ne smene ....

Šta se događa na relaciji vlast-država i unutar same Crkve o tome smo razgovarali sa patrijarhom SPC Irinejem i sa sociologom religije Mirkom Đorđevićem.

Najpre smo pitali patrijarha Irineja zašto je odložen sastanak predsednika Srbije Borisa Tadića sa grupom vladika. Objašnjenje koje se pojavilo sa zvaničnog mesta da su u pitanju tehnički razlozi, zvučao je neubedljivo:

„Tadiću je nametnuto od strane nekih činovnika iz Ministarstva vera da pozove te ljude i verovatno iz tog razloga nije ni došlo do sastanka jer su mnogo episkopi pitali zašto ih zove. To nije bilo preko Crkve. Nema problema ako predsednik Republike želi da sazna nešto, ali je red bio da se Sinod o tome
izvesti. Sam način nije bio u redu, a sve druge je u redu.“

Poslednjih dana pojavile su se informacije da se na majskom Saboru očekuje penzionisanje tri kontroverzne vladike-Filareta, Pahomija i Nikanora i da se čak tim povodom Filaret obratio za pomoć ministru policije Ivici Dačiću. (Tim povodom kola šala u Beogradu da je jedini ko se obradovao preporuci MMF-a da se odloži penzionisanje do 70-te godine, baš Filaret).

Pitali smo patrijarha Irineja da li su te vesti tačne.

"Po našem Ustavu penzioniše se zbog nemoći, slabosti i krivici ili ličnoj želji. To su jedina tri razloga, kanonska i ustavna", odgovorio je patrijarh.

Mileševski vladika Filaret ima ratničku prošlost, zovu ga vladika sa mitraljezom, ratne koljače je kanonizovao, ovekovečio ih na freskama, vladika Pahomije se spasao optužbe za predofiliju zbog zastarevanja slučaja a ne zbog nevinosti, vladika Nikanor je vezan za aferu sa stanovima, kao i za neprihvatljive političke izjave...

Vladika pisao u ime Sinoda

U javnosti se najava njihovog penzionisanja komentarisala kao obračun sa konzervativnim krilom u Crkvi. Poznavalac SPC Mirko Đorđević kaže da uobičajeni put do penzionisanja jeste precizno utvrđen crkvenim pravilima ali da ovoga puta stvari stoje nešto drugačije, iako se u Ckrvi o tome ne govori baš rado.

„Cilj je da se pošalje nekim vladikama poruka da je vreme da se povlače, a reč je o vladikama sa kojima i Crkva i društvo imaju problema. Oni remete odnose između Crkve i države i u tome je problem“, ocenjuje Đorđević.

Već duže vreme se preko medija vodi polemika nimalo biranim rečima između lidera LDP Čedomira Jovanovića i Lige socijaldemorkata Nenada Čanka sa jedne i vladike Irineja Bačkog sa druge strane povodom skandala prilikom obeležavanja 70-te godišnjice novosadske racije. Tada su predstavnici Crkve sprečili prisustvo ceremoniji gradonačelniku Novog Sada i nekim ambasadorima.

Tim povodom je Čedomor Jovanović nazvao Srpsku pravoslavnu crkvu mutantom pogrešne politike koja je uništila sve dobro u Srbiji. Vladika Irinej mu je odgovorio da je to govor mržnje i citirao Novi zavet: 'Antihrist dolazi; i sada su se pojavili mnogi antihristi'.

Irinej je istim povodom Ligu socijaldemokrata Vojvodine (LSV) nazvao "zloglasnom vojvođanerskom Ligom". Optužio je za napade na SPC "bučne i žučne kriptomarksiste ili čak kriptostaljiniste kamuflirane u pseudo-Evropejce".


Patrijarh Irinej kaže za naš program da to nisu teške reči:

“To su reči koje treba da budu kazane. Takav stav je apsolutno zaslužio takav odgovor. Vladika Irinej je potparol Sinoda i sve što je on napisao, napisao je u ime Sinoda.”

Sociolog religije Mirko Đorđević smatra da novosadski slučaj potvrđuje da postoje problemi na relaciji vlast-Crkva, ili barem neki njeni delovi.

“Suština sukoba je u tome što neke vladike često izlaze iz okvira svojih nadležnosti i, umesto da slede misiju Crkve, oni zadiru u društveno političke odnose, u spoljnu i unutrašnju politiku države i prave probleme“, kaže Đorđević.

Klerikalizacija srpskog društva počela je još u 90-im godinama kada je ratna politika Slobodana Miloševića imala punu podršku u Crkvi. Pored Vojske, Policije, Akademije, i Crkva je smatrana važnim stubom vlasti u Srbiji 90-ih godina.

Postoktobarska Srbija nije se odmakla od Crkve, u multireligioznoj Srbiji SPC ima posebno mesto, kako ukazuju stručnjaci, zauzima tron državne religije. To se svakodnevno vidi.

Zbog toga, pažljivo se prati svaki znak koji bi mogao da nagovesti odmicanje države od Crkve ili promene u samoj Crkvi koji bi značili njenu deklerikalizaciju.