Dostupni linkovi

logo-print

Paori u strahu: Najbolja zemlja ide šeicima


Jedan od protesta vojvođanskih paora, ilustrativna fotografija

Jedan od protesta vojvođanskih paora, ilustrativna fotografija

Paori u Vojvodini najavljuju nove proteste zbog problema sa poljoprivrednim zemljištem. Oni tvrde da će se izmenama zakona uskoro strancima i formalno omogućiti da jeftino preuzmu najbolju zemlju. Sve je počelo kada je država odlučila da u poljoprivredu uvede arapske investitore.

Primedbe vojvođanskih ratara svode se na jedno - da će domaći poljoprivrednici propasti jer se, kako sumnjaju, zakonski sprema izdavanje obradivog zemljišta strancima u dugoročni zakup na 20 do 40 godina.

“Mislim da je to urađeno po zahtevu nekih moćnika koji žele da uzmu ono što kod nas još vredi. Zbog čega bi nešto što naši poljoprivrednici mogu da obrađuju dali nekom drugom po neobično povoljnim uslovima,” kaže za RSE Blaško Timunović, poljoprivrednik iz okoline Subotice.

Dogovor sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su zagovornici nazvali istorijskom prilikom za modernizaciju srpskog agrara, podrazumeva i da se kompaniji „Al Dahra”, najvećoj agro-industrijskoj korporaciji iz Abu Dabija, u Srbiji u zakup preda osam poljoprivrednih gazdinstava i 25.000 hektara u državnom vlasništvu. Još početkom prošle godine paori iz kulskog kraja požalili su se i da im je opština obustavila izdavanje državne zemlje u zakup koja bi trebalo da se ponudi arapskim ulagačima.

Ceo taj aranžman je protivzakonit, smatra Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine.

“Naravno da ne možemo da prihvatimo da se sada menja zakon kako bi se prilagodili strancima i njihovim investicijama. Sada će neki investitor iz inostranstva imati izrazito privilegovan položaj.”

Iako je posao sa arapskom stranom javnosti predstavljen kao odlična investicija, za domaće poljoprivrednike više je nego upitan jer se bez tendera prodaju nekadašnja zadružna imovina i državno zemljište. Poslovni detalji još su pod velom tajne, kao i izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su za RSE da se na zakonskim izmenama još radi i da će o njima javnost biti blagovremeno obaveštena.

Goran Živkov, konsultant Svetskog programa za hranu FAO, kaže za RSE da od ovoga koristi nema domaća poljoprivreda.

“Evo, možemo da uzmemo primer iz Sivca gde je Al Dahra već uzela poljoprivredno zemljište i obrađuje 10.000 hektara. Tamo, u tom jednom Sivcu, osamdeset porodica je obrađivalo tu zemlju. Sada se ovakvom politikom tim ljudima uzima posao i daje jednom investitoru. Odakle god on bio, to nije ni moralno ni normalno. A nije ni ekonomski isplativo.”

Tako je plan da neki od najbogatijih šeika u svetu postanu i najveći zemljoposednici u Srbiji posle par godina zatišja počeo da se ostvaruje i to, kako tvrde kulski ratari, po ceni od 250 evra za arapske investitore po hektaru, koji je na licitacijama vojvođanskim paorima izdavan u zakup za 300 do 500 evra. Sporazumom sa arapskom stranom u prvoj fazi predviđeno je ulaganje veće od 200 miliona evra, koje bi navodno najavljenom izgradnjom nove mreže za navodnjavanje moglo da dostigne i 1,3 milijarde.

Branislav Bogaroški, sekretar za poljoprivredu u Vladi Vojvodine, podseća na ključno pitanje.

“Šta će se desiti sa profitom koji ostvare arapske kompanije? Sasvim je logično očekivati da će se profit odlivati iz Srbije. Svaka greška koja bi smanjila fond zemljišta koje je na raspolaganju našim registrovanim gazdinstvima verovatno će decenijama imati teške posledice.”

Bez ekonomske logike

Danas se u Srbiji navodnjava samo oko 100.000 hektara njiva, dok vlast koja polaže nade u posao sa firmom iz Abu Dabija kao veliku prednost vidi nameru te kompanije da će, za početak, 25.000 hektara opremiti najmodernijim sistemima za hidromelioraciju. Međutim, izgradnju nove mreže za navodnjavanje Srbija bi trebalo da otplati kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda - pšenice, kukuruza, deteline lucerke, mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih proizvoda prehrambene industrije.

Goran Živkov zaključuje da je teško odgonetnuti zašto država ovo radi.

“Ekonomski to nema logiku. A da li politički ima logiku, to treba pitati vlast. Očigledno je da ona sa takvim pristupom ima neki politički benefit.”

Za državna gazdinstva, koja u posedu imaju ukupno oko 9.000 hektara obradive površine, po ranijim najavama “Al Dahra” bi trebalo da plati oko 100 miliona evra, dok bi joj 16.000 hektara bilo ponuđeno za godišnju rentu od 250 evra po hektaru. U prvim informacijama koje su pratile ovaj aranžman, navedeno je i da će “Al Dahra” od Srbije dobiti podršku za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koju bi trebalo da pretvori u logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda, kao i da su predviđene i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme i mehanizacije.

  • 16x9 Image

    Vesela Laloš

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa i dugogodišnja saradnica iz Subotice za dnevni list "Danas".

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG