Dostupni linkovi

logo-print

Paori o prodaji zemlje strancima: Ostaviće nam decu bez hleba


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Poljoprivrednici iz Vojvodine nastavljaju proteste, iako su odustali od dolaska traktorima u Beograd. Oni se 11. decembra okupljaju u Novom Sadu gde će tražiti povlačenje izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

"Ako prodaješ zemlju, prodaješ državu. A ovde država hoće da proda zemlju. Pa to je neverovatno. Velike strane kompanije nemaju milosti. Inkorporiraju se u nas, to je kao maligno tkivo… One će nas uništiti. Ostaćemo bez države. Ali biće kasno. Možda će o tome ostati neki video zapis pa ćemo ga jednom gledati kao Gadafija danas, kako je čovek sve lepo rekao ali ga nisu razumeli", kaže Mirko Pejović, iz Udruženja poljoprivrednika Vrbasa.

Paori protestuju već 18 dana jer smatraju da se predloženim zakonskim rešenjem najbolja državna zemlja poklanja strancima. Takva agrarna politika, kako tvrde, vodi u katastrofu jer će najbolje oranice otići u ruke inostranih kompanija po bagatelnoj ceni od 200 do 300 evra.

Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika, tvrdi da su interesi malih paora zapostavljeni.

"I dalje ćemo protestovati na traktorima. Sada na lokalu, u našim selima i gradovima. Tako ćemo skretati pažnju i izražavati nezadovoljstvo", ističe Kiš.

Prema podacima poljoprivrednih udruženja, čiji predstavnici su održali konferenciju za medije u Beogradu, više od 12.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji uzima u zakup oko 250.000 hektara obradive državne zemlje.

Kao najopasniju smatraju najavljenu mogućnost da se do jedne trećine zemlišta u državnom vlasništvu izda u zakup velikim investitorima na period do 30 godina.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Problem je, kako je objasnio Dragan Kleut iz Kluba poljoprivrednika Zrenjanin, to što će novim zakonom ono biti predato stranim kompanijama, kao što je nemački Tenis.

"Čak 24 farme Tenis ima u planu da napravi u Srbiji. Za svaku farmu im se nudi po 3.000 hektara, što je ukupno 72.000 hektara. Bićemo svi sitni za njega. U prvih par godina prvo će mu biti jeftina hrana, da bi nas uništio. Posle toga će cena hrane drastično skočiti. Samim tim će Srbija biti zavisna od hrane stranih kompanija. Ako to dozvolimo, ne vidim načina da ne postanemo obična kolonija", navodi Kleut.

O koliko velikom problemu se radi pokušao je da dočara Mirko Pejović:

"Većina ljudi nema predstavu koliko je to 72.000 hektara. To je njiva dugačka 360 kilometara, širine dva kilometra. Molim vas, to je njiva preko cele države. I to je planirano da se da nemačkom Tenisu. Pa koliko ljudi treba da ostane bez hleba, koliko dece treba da ostane bez školovanja, da bi se navodno privukle strane investicije. Golema nas je muka naterala da tražimo da nam se objasni šta se hoće takvim zakonom."

Sa druge strane, iz krugova vlasti stižu optužbe da su pojedini zemljoradnici u protestu izmanipulisani, pa i da služe interesu pojedinih tajkuna.

Miroslav Kiš sa osmehom je odbacio takve tvrdnje.

"Naši zahtevi ne podudaraju se sa interesima niti jedne stranke ili tajkuna, već su u interesu zemljoradnika i porodičnih gazdinstava."

"Mi mislimo da baš iza političkih partija stoje oni koji imaju para. Zapitajmo se za koga se donose zakoni… Naši zahtevi ne podudaraju se sa interesima niti jedne stranke ili tajkuna, već su u interesu zemljoradnika i porodičnih gazdinstava", tvrdi Kiš.

Kao jedan od poslednjih napora u pokušajima da spreče usvajanje izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, paori su naveli plan da razgovaraju sa skupštinskim poslanicima iz njihovog kraja kako bi ih zemljoradničkim argumentima ubedili da glasaju protiv.

Ipak, kako kažu, prve reakcije narodnih predstavnika ne obećavaju. Zato će, kako su najavili, protestovati do daljeg.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG