Dostupni linkovi

logo-print

Pančić: Hiljadu zašto, a jedno zato


Sednica Vlade Srbije u basenu Kolubara

Sednica Vlade Srbije u basenu Kolubara

Dete i filozof, suočeni s događajem koji iskače izvan horizonta očekivanog i preporučljivog, uvek postavljaju isto pitanje: zašto? Deca više nismo, a nismo ni filozofi (čast izuzecima), ali nekako nam to jednostavno pitanje koje ume da bude najzahtevnije na svetu poslednjih nedelja nije silazilo sa usana.

Vlada Srbije, povodom suštinski „lažnog“ jednogodišnjeg jubileja (lažnog utoliko što skoro tri godine imamo de facto istu izvršnu vlast), drži sednicu na površinskom kopu Kolubare, postavila stolove napolju kao mizanscen za filmsku svadbu, dok ministre u odelima prži sunce a vetar im kvari frizure - pa dobro, zašto i čemu sve to? Najveća opoziciona stranka drži mirni javni politički skup, a vladajuća stranka je na jednoj strani ismeva, a na drugoj preti kontraskupom; ali zašto, i kojem dobru to vodi? Zaštitnik građana Saša Janković prolazi kroz nezapamćenu medijsko-političku šikanu više nego očigledno iskreiranu, ili barem odobrenu, u vrhu vlasti - ali, zašto? Televizija B92 pod pomalo bizarnim objašnjenjem prvo „skida“ a onda posle eksplozije negativnih komentara u javnosti ipak pušta satirični program 24 minuta, pretežno posvećen upravo slučaju kampanje protiv ombudsmana - ali zašto sva ta šarada, i šta joj to treba, kad se ta nekada kultna stanica još nije ni počela oporavljati od blamaže sa ukidanjem Utiska nedelje? U maloj Inđiji naprednjaci po svaku cenu žele da obore lokalnu vlast demokrata (kao da je uprava nad vodovodom i kanalizcijom sremskog gradića kosmičko pitanje), i u tom natezanju ne preza se ni od nasilja, otimanja odbornika i sličnog - ali zašto, utoliko pre što su lokalni izbori svakako na vidiku?

Predsednik države leti u audijenciju kod pape, usput se nešto dogodi s avionom zbog čega se Nikolić sa svitom vrati neobavljenog posla, pa se dve grane vlasti do danas prepucavaju da li je život putnika državnog aviona bio u opasnosti ili se radilo samo o relativno banalnom slučaju kafe prolivene po komandnoj tabli; mi sve to slušamo u neverici i pitamo se - ali, zašto moramo da budemo izmaltretirani jeftinim nadgornjavanjem dveju frakcija državnih službenika, kojima smo podjednako poslodavci? A šta tek da radimo s mnogo ozbiljnijim i važnijim pitanjem, na koje ni u aprilu nismo dobili kvalitetan odgovor: zašto je sedmoro ljudi moralo da pogine u vojnom helikopteru i zašto za to niko nije odgovoran, a naročito niko kome premijer Vučić „na da“ da bude eventualno odgovoran?

Naravno da je u svako takvo pitanje „zašto?“ uvek ugrađena i izvesna doza „naivnosti“, na koju se obično znalački odgovara „a ti, kao, ne znaš“... Za sve je, naravno, moguće pronaći neko „racionalno“ objašnjenje, u jednom slučaju se radi o oglednom performansu iz populističke demagogije na „terenu“, u drugom o bahatosti političke moći koju ne prati politička kultura, i kojoj se otuda čini da joj je sve dozvoljeno, da je sve moguće, pa i da je sve legitimno; u trećem, četvrtom, petom etc. slučaju radi se... hm, pa otprilike o istoj stvari.

Kako i zašto smo uopšte dospeli u takav položaj, izručeni hirovima i zlovolji poretka koji je već dogurao dotle - a dojam je da se još zagreva! - da ni Zaštitnik građana ne može da zaštiti građane od njega, nego sad evo građani pokušavaju da zaštite Zaštitnika

Suma sumarum, svako „zašto“ ima svoje „zato“, ali je to olako ponuđeno „zato“ suštinski - neprihvatljivo. Drugim rečima, jasno je da se u svim navedenim i brojnim drugim slučajevima radi „o tome i tome“, ali se baš o tome - ne sme raditi. Jer se ne može raditi tako, ne u demokratskom društvu, ne u društvu zasnovanom na demokratskom ustavu, na razumnim i pravednim zakonima, na principima podele vlasti, na kraju krajeva i na boljim običajima i civilizacijskim tekovinama, među kojima nikako nije na poslednjem mestu neka vrsta „samoobuzdavanja“ svake političke, ekonomske ili naprosto represivne moći, bez obzira koliko široku pučku podršku može da uživa u nekom (istorijski veoma, veoma varljivom) trenutku.

E, baš to ovde ne samo da izostaje, nego se iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec gomilaju primeri - koji se vremenom kondenzuju u gotove dokaze - kako je Srbija već poduboko ogrezla u nekoj vrsti ličnog režima, u kojem se i sumorna društvena stvarnost i potrebe građana modeliraju prema nazorima i interesima jednog čoveka i grupe ljudi koja ga okružuje i opslužuje, a koja je pretežno probrana po „uzornom“ kakistokratskom modelu (kakistokratija = vladavina najgorih).

I tako se vremenom gomila hiljadu nemoćnih „zašto“ na koje nam stvarni ili tobožnji mudraci-poznavaoci uvek nude jedno te isto „zato“, ono koje možda i objašnjava prirodu poretka koji nastaje, ali nam ne pokazuje kako da se iz njega izbavimo Ima, međutim, nešto drugo što bi u tom smislu moglo i moralo da bude korisno: da se prvo zapitamo, i da dobro promislimo, kako i zašto smo uopšte dospeli u takav položaj, izručeni hirovima i zlovolji poretka koji je već dogurao dotle - a dojam je da se još zagreva! - da ni Zaštitnik građana ne može da zaštiti građane od njega, nego sad evo građani pokušavaju da zaštite Zaštitnika. Nemojte samo i na ovo da odgovorite pitanjem: ali, zašto?

  • 16x9 Image

    Teofil Pančić

    Kolumnista je i kritičar nedeljnika "Vreme", a od 1999. politički komentator RSE. Pored niza drugih priznanja, Pančić je u 2010. godini dobio nagradu "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG