Dostupni linkovi

logo-print

Padejski: Narodna banka Srbije odobravala prebacivanje novca na ofšor račune


Zgrada Narodne banke Srbije u Beogradu

Zgrada Narodne banke Srbije u Beogradu

Narodna banka Srbije je sve vreme odobravala poslove kao što su Agrohemove uplate unapred za nabavku sirovina od kompanija sa Britanskih devičanskih ostrva. Međutim, te sirovine nikada nisu stigle u Agrohem, a onda su te uplate pretvarane u pozajmice, tako što je Agrohem kreditirao firme u inostranstvu, kaže za Radio Slobodna Evropa Đorđe Padejski, novinar-istraživač i osnivač “FOIA Machine”, onlajn platforme za pristup informacijama od javnog značaja, koator izveštaja “Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo” u koji smo imali uvid.

“U trenutku propasti Agrohema, praktično, mnogo veći broj kompanija u inostranstvu mu je dugovao nego što su njegova dugovanja u Srbiji, ali on to ne može nikada da naplati što je to, zapravo, i bio cilj”, kaže Padejski.

Godinama se priča o parama na Kipru koje su prebačene u Miloševićevo vreme. Međutim, ništa nije promenjeno u zakonima a što bi omogućilo kontrolu ovakvih transakcija. “Ako novinari znaju, ja ne vidim nikakvu prepreku da i državni organi saznaju kako funkcioniše čitav taj sistem. Jer kada se kontrolišu takve transakcije, vidi se da nije isto kada domaća firma posluje sa kompanijama iz Austrije i sa Britanskih devičanskih ostrva”, kaže Padejski i dodaje da vlasti u Srbiji i drugim balkanskim zemljama za sada nisu kontaktirale “Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara” za detaljnije informacije.
Bivši makedonski ministar ekonomije i kontroverzni biznismen Žanko Čado imao je ključnu ulogu u bankrotu srpskih firmi “Agrohem”, “Fidelinka” i “Navip”, prebacivanjem njihovih sredstava na račune svojih ofšor kompanija, piše “Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara”, u čiji je izveštaj Radio Slobodna Evropa imao ekskluzivno uvid.

​Autori teksta Đorđe Padejski i Majkl Hadson navode, uz ostalo, da je “Navip”, čiji su samo vinogradi vredeli oko 30 miliona evra, prodat je za manje od 6 miliona evra. novčanim tokovima. Ceo izveštaj pročitajte ovde

Padejski kaže da su on i njegove kolege nastojali da razgovaraju sa vlasnicima prozvanih ofšor firmi, nudeći im mogućnost da reaguju. “Međutim, oni su to odbijali. Bilo je odgovora tipa ‘ne žele da komentarišu’. Doduše, sve dok se ta komunikacija odvijala na nivou pitanja i odgovora, bili su zainteresovani. No, kada smo ih suočavali sa dokumentima koji nedvosmisleno dokazuju njihovu povezanost u ovim transakcijama, oni su prekidali svaki oblik komunikacije”.

RSE: Neke informacije o sumnjivim privatizacijama, ne samo u ove tri firme, od ranije su poznate javnosti. Međutim, uvek je bilo teško utvrditi ko su stvarni vlasnici preduzeća koja su u međuvremenu bankrotirala, kao i način funkcionisanja čitavog tog mehanizma “ispumpavanja” novca. Kako ste došli do svih tih podataka?

Padejski: Cela ova priča je deo jednog većeg projekta, serije “curenja” (leaks) informacija. Dakle, Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara je dobio pre dve godine oko 260 gigabajta, odnosno 2.5 miliona dokumenata, sa ofšor destinacija, kao sto su Britanska devičanska ostva, koji svedoče o novčanim transferima, osnivačkim dokumentima kompanija, čak i internoj komunikaciji. Sve to, zapravo, ilustruje kako su ofšor kompanije, koje su osnovane na Britanskim devičanskim ostrvima ili Kukovim ostrvima, podsticanjem korupcije omogućavale bogatim i dobro povezanim osobama ogromne zarade, a što je izazvalo velike ekonomske nedaće zemljama u razvoju, u tom kontekstu i na Balkanu.

Pre ovog istraživanja bilo je dosta spekulacija ko i kako je učestvovao u privatizaciji. Međutim, ovo je po prvi put da smo dobili dokumenta sa tih ofšor destinacija, odnosno u prilici smo da nedvosmisleno potvrdimo identitet tih ljudi i transfere novca, da identifikujemo kako je funkcionisao sistem iza te ofšor zavese.

RSE: Da li možete da kažete od koga ste to dobili ili je to tajna?

Padejski: To je stiglo na adresu Međunarodnog konzorcijuma istraživaćkih novinara. U aprilu ove godine objavili smo seriju tekstova. To znači da je ovo samo jedna priča u tom nizu, u kojoj smo pokušali da stavimo u kontekst te podatke, odnosno kako je došlo do kraha Agrohema i drugih firmi.

RSE: Dobili ste podatke samo za Srbiju ili za neke druge zemlje regije?

Padejski: Ne, to su podaci koji se odnose na nekih 130 hiljada osoba iz 170 zemalja iz čitavog sveta.

RSE: Pretpostavljam da ste dobili podatke od neke međunarodne finansijske organizacije, ili nadzornog odbora.

Padejski: Radi se o paketu informacija 160 puta većem nego što su dokumenti koje je Vikiliks objavio 2010.

Bankrot Agrohema iako su mu potraživanja veća od dugova

RSE: Šta je u ovom slučaju konkretno uradila država Srbija jer, pretpostavljam, da i ona ima isti pristup informacijama, kao i vi.

Padejski: Zapravo, nema. O tome se i radi. Zemlje kao što je Srbija nemaju pristup ovim podacima. Mi u samoj priči imamo srpskog stečajnog upravnika koji pokušava da identifikuje i pronađe ofšor kompanije na Britanskim devičanskim ostrvima. On uporno piše na njihove strane adrese, jer nakon pokretanja stečajnog postupka u Agrohemu, nastoji da naplati dugovanja. Međutim, on nikada ne dobija odgovor i pisma mu se vraćaju sa porukom: “adresa nepoznata”. Znači, naše nadležne institucije, ali i nacionalni sistemi širom sveta, nemaju pristup takvim informacijama i to je jedan od problema.

RSE: S obzirom da vlasti u Srbiji znaju da imate te podatke, da li vas je neko kontaktirao i zatražio pomoć u konkretnim i drugim slučajevima.

Radili ste u jednom od preduzeća iz ovog izveštaja za koja se sumnja da su planski iskorištavana i rasporodavana, ili u nekom drugom koje je doživelo istu ili sličnu sudbinu?

Poznajete nekog ko je zbog finansijskih malverzacija tokom privatizacija u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji ili Hrvatskoj izgubio posao i ostao na ulici?


Podelite s nama vaša iskustva, otkrijte ono što drugi ne znaju.

Javite se Radiju Slobodna Evropa, pošaljite nam vaše svedočenje na email adresu slobodnaevropa@rferl.org ili putem ovog linka.
Padejski: Mi nemamo podatke da li su vlasti iz Srbije ili bilo koje druge zemlje sa teritorije bivše Jugoslavije pokušale nas kontaktiraju. Međutim, naš Konzorcijum je objavio deo tih podataka, omogućivši svakome da u bilo kom trenutku proveri određenu informaciju tako što je unesu u search engine, recimo, da li određena osoba imala registrovanu kompaniju. Dakle, pokušali smo da te podatke učinimo javnim i bacimo svetlo na čitavu tu priču.

RSE: Koji je od ova tri slučaja za Vas najdrastičniji. Da li, zaista, nije bilo moguće otkriti te malverzacije, možda nije bilo volje ili je čak postojala sprega vlasti i pojedinih tajkuna koji su posedovali ofšor kompanije?

Padejski: Slučaj Agrohema me je definitivno zapanjio. Mi smo prikazali kako je funkcionisao taj sistem, odnosno način na koji je ova kompanija za samo nekoliko godina dovedena do propasti. Na primer, Agrohem je kupovao sirovine avansno od kompanija na Britanskim devičanskim ostrvima. Dakle, plaćao je unapred te sirovine koje nikada nisu stigle u Agrohem, a onda su te uplate pretvarane u pozajmice, tako što je Agrohem, navodno, kreditirao firme u inostranstvu. Za sve to vreme Narodna banka odobrava te poslove i onda imamo situaciju da u trenutku propasti Agrohema, praktično, mnogo veći broj kompanija u inostranstvu mu duguje nego što njegova dugovanja u Srbiji, ali on to ne može nikada da naplati što je, zapravo, i bio cilj. Na primer, Agrohem je uoči bankrota uplatio na ofšor račun svog vlasnika 6,9 miliona dolara. Dakle, srpske vlasti su u ovom i drugim slučajevima propustile da reaguju. Zato je Evropska unija i zatražila preispitivanje privatizacije 24 preduzeća.

RSE: Očito su korišćene pravne praznine u Zakonu o privatizaciji. Tadašnje vlasti su htele da kroz transfomaciju državnih preduzeća privuku pre svega strane investicije. Tačno je da neke od tih firmi nisu bile rentabilne, ali je činjenica da su privatizovana i relativno uspešna preduzeća. Kako je bilo moguće da prođu tolike godine a da skoro niko ne reaguje. Da li mislite da je reč o neznanju ili o direktnoj sprezi - u slučaju Agrohema, Navipa – tih biznismena sa određenim strukturama u vlastima. Kako je bilo moguće, kako se sada ispostavlja, da je od oko tri hiljada privatizovanih firmi oko dve hiljade na rubu propasti ili je već bankrotiralo.

Padejski: Ja ne mogu sada da uperim prstom u konkretnu osobu u vlasti sa imenom i prezimenom i kažem da je odgovorna. U slučajevima Agrohema, Fidelinke i Navipa, nismo utvrdili da se radi o direktnoj umešanosti pojedinaca iz vlasti u nezakonitu privatizaciju. Međutim, evidentno je da se radi o velikom neznanju, nemaru, pa i sprezi, kako bi se na vreme prepoznali i sprečili ovakvi sumnjivi poslovi.

Vlasnici ofšor kompanija odbili razgovor

RSE: Vi ste pokušavali da stupite u kontakt sa nekim od vlasnika ofšor kompanija koje pominjete u tekstu. Ako sam dobro shvatio, oni nisu odgovarali na vaše pozive, ali su u raznim prigodama preko posrednika izjavljivali da nisu ništa nezakonito učinili. U međuvremenu, njihove i druge ofšor kompanije i dalje nesmetano rade.

Padejski: To nas nije iznenadilo jer oni tako funkcionišu. Mi smo uporno pokušavali da razgovaramo s njima, da im ponudimo mogućnost da reaguju, iznesu svoje viđenje. Međutim, oni su to odbijali. Bilo je odgovora tipa “ne žele da komentarišu”. Doduše, sve dok se ta komunikacija odvijala na nivou pitanja i odgovora, bili su zainteresovani. No, kada smo ih suočavali sa dokumentima koji nedvosmisleno i neoborivo dokazuju njihovu povezanost u ovim transakcijama, oni su prekidali svaki oblik komunikacije.

RSE: Da li je to bila direktna komunikacija, ili preko posrednika.

Padejski: Bilo je raznih oblika komunikacije – i pisane i telefonom. Mi smo zaista sve vreme želeli da dobijemo i njihovu stranu priče, da se naš izveštaj ne svede samo na podatke iz dokumenata. Međutim, kao što sam rekao, kad smo ih suočavali sa neoborivim dokazima, oni su odustajali od bilo kakvog vida komumikacije sa nama.

RSE: U slučaju Navipa uhapšena su tri rukovovodioca ove firme. Međutim, protiv ključnih deoničara preduzeća koja su kupila Navip – Dimitrija Aksentijevića iz Mineca i Gorana Marinkovića iz Marinković Commerce – nisu pokrenute istrage.

Zgrada Navipa u Zemunu

Zgrada Navipa u Zemunu

Padejski: O tome se i radi. Oni su sada nedostupni našim državnim organima, ali su do nedavno bili prilično pristuni, aktivni i dostupni.

RSE: Kako komentarišete misterioznu ulogu bivšeg makedonskog ministra ekonomije Žanka Čada, koji se pojavljuje u sve tri privatizacije. Kako je njemu omogućen prolaz, odnosno kupovina, a što je drugima bilo uskraćeno?

Padejski: To dosta govori o povezanosti političkih i poslovnih elita od 90-tih pa na ovamo. Iz njegove biografije se vidi se da je on bio ne samo ministar, nego pre svega bankar u vreme kada su se dešavale veoma čudne stvari u finansijama Srbije i drugih bivših republika. Dakle, taj milje o kome govorimo je nastavio da živi. Na kraju krajeva. i u Srbiji je nedavno uhapšen najveći tajkun koji je deo tih krugova. Dakle, to me nimalo ne iznenađuje, jer se, praktično, radi o kontinuitetu takve politike i poslovanja od 90-tih pa sve do sada.

RSE: Prema podacima “Global Financial Integrity”, od 2001.do 2010. godine, iz Srbije se odlilo 51 miliarda dolara ili 5 miliardi dolara godisnje. Taj trend je nastavljen, pa je prošle godine samo na Britanska devičanska ostrva prebačeno oko 900 miliona dolara. Da li je to bespovratno izgubljeni novac, odnosno na koji nikada neće biti plaćen porez.

Padejski: Sve to dovoljno govori da su ove aktivnosti i dalje rasprostranjene. Mnogi su sve ove godine upozoravali na te nezakonite radnje, ali nismo imali pouzdane podatke kojima bismo to i dokazali. Ovog puta “Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara” je uspeo da stvori bazu podataka omogućivši uvid javnosti u nju.

Nadam se da će u skorije vreme doći do određenih promena ne samo u Srbiji, jer je ovaj projekat izazvao velike turbulencije i u SAD i u Evropskoj uniji. Vlade evropskih zemalja razmišljaju o promeni svoje politike, jer ovde nije reč samo o krađi kompanija koje su preuzete od ofšor firmi kao i otimanju zarada radnika, već i krađi poreskog novca, a ja mislim da bi svaka odgovorna vlada morala da bude zainteresovana za svaki poreski dinar.

RSE: Da li je Srbija opljačkana za 51 miliardu dolara?

Padejski: Teško je reći za koliko je novca tačno opljačkana, ali definitivno ove destinacije služe ne samo za prikrivanje identiteta nego i za poreske optimizacije, kako to obično kažu poslovni krugovi, a što je eufemizam za utaju poreza.

Godinama se priča o parama na Kipru koje su prebačene u Miloševićevo vreme. Međutim, ništa nije promenjeno u zakonima a što bi omogućilo kontrolu ovakvih transakcija. Ako novinari znaju, ja ne vidim nikakvu prepreku da i državni organi saznaju kako funkcioniše čitav taj sistem. Jer kada se kontrolišu takve transakcije, vidi se da nije isto kada domaća firma posluje sa kompanijama iz Austrije i sa Britanskih devičanskih ostrva.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG