Dostupni linkovi

logo-print

Pad dinara i novo poskupljenje naftnih derivata


Ilustracija

Ilustracija

Pad dinara i novo poskupljenje naftnih derivata još jedna su nevolja koja je ovih dana snašla osiromašene gradjane Srbije.

Samo u poslednjih nekoliko dana cene dizel goriva i benzina porasle su u proseku za tri dinara, dok jedan evro vredi rekordnih 109,34 dinara.

Miloje Kanjevac, direktor beogradskog Instituta za tržišna istraživanja, rekao je za RSE da će to neminovno dovesti do novog povećanja cena hrane i još većeg pada standarda gradjana.

„Ovo je bilo očekivano jer se zna da je dinar precenjen, pa se zbog velikog pritiska i cene povećavaju. Priča o čvrstim cenama je prazna priča. U ovakvoj situaciji ima samo jedna okolnost koja, ako se tako može reći, daje nadu. A to je da gradjani nemaju novca zbog čega im je preči hleb nego gorivo. Trgovci mogu da dižu cene, ali neće imati ništa od toga ako zbog nemaštine ne mogu da prodaju robu. Kada budu videli da tako ne ide neki će možda morati da spuste cene.“

Velika potražnja za devizama dodatno je oslabila dinar, zbog čega se očekuje
"Ovde svi traže da evro bude stabilan a niko ih ne proizvodi. Oni se prave samo izvozom industrijskih i poljoprivrednih proizvoda", navodi Miodrag Zec.
intervencija Narodne banke Srbije kako bi se ublažili veliki skokovi vrednosti evropske valute.

Ekonomista Miodrag Zec kaže da branjenje dinara dodatnim pozajmljivanjem države na medjunarodnom tržištu ne može da bude dugoročno rešenje.

„Ovde još nije izvršena temeljna reforma jer mi još imamo problem kako se kreira društveni proizvod, u kojim delatnostima, i kako se raspodeljuje. Znači, koliko se troši a koliko se investira. Ovde svi traže da evro bude stabilan a niko ih ne proizvodi. Oni se prave samo izvozom industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Na kraju, to i ne mora biti tako loše jer će naterati srpsku privredu da se restruktuira, da promeni proizvodni program i da pokuša da nadje rešenje u izvozu.“

U Srbiji je prosečna plata oko 350 evra, pa su cene benzina od 1,3 evra, koje će još rasti, veliki problem. Nove okolnosti objašnjavaju se porastom cene sirove nafte na svetskom tržištu, jačanjem dolara, otežanim transportom zbog ledenog talasa u Evropi, kao i političkom krizom na Bliskom istoku.

Država može da spreči poskupljenje

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, tvrdi da cene mogu biti niže ako bi se primenio tržišni princip.

„Ako se ovde kaže da je povećana velikoprodajna cena naftnih derivata to se odnosi na ponašanje Naftne industrije Srbije. Ranije je država odredjivala cene i limitirala do koje granice mogu ići. Pa su se trgovci snalazili da li tu ima mesta za profit. Medjutim, sada je to potpuno ostavljeno na volju jedinom domaćem proizvodjaču koji je prodat ruskoj kompaniji Gazprom neft. Sve ide ka tome da se zatvori konkurencija i takvo ponašanje predstavlja kartelski način poslovanja koji nije dozvoljen. I kada se konkurencija zatvori
"Sve ide ka tome da se zatvori konkurencija i takvo ponašanje predstavlja kartelski način poslovanja koji nije dozvoljen", kaž Nebojša Atanacković.
nelojalnim načinom tek onda će cene biti nekontrolisane.“

Na primedbe da mora da postoji mehanizam za kontrolu cena naftnih derivata, reagovao je ministar energetike Petar Škundrić rekavši da država to ima u vidu.

„Ukoliko nove cene naftnih derivata ne budu pratile cenu sirove nafte, i ostale parametre koji utiču na njihovo formiranje, država bi tada morala da interveniše.“

Ekonomista Miodrag Zec da predvidja da će cene naftnih derivata i energenata nastaviti da rastu, iako država ima mogućnosti da to spreči

„Vlada je limitirala marže malim trgovcima a usteže se da ih ograniči velikim kompanijama. I to je pitanje političkog izbora. Protiv rasta cena trebalo bi se boriti povećanjem stepena konkurencije, tako što bi svim firmama pod ravnopravnim uslovima dali priliku da prodaju benzin i dizel. Sa druge strane, neophodno je voditi rigoroznu poresku politiku kojom bi se oporezovao ekstra profit. Tu je samo pitanje koliko je država spremna da ide daleko i koliko je pod obavezom da pruži odredjene uslove nekim kompanijama.“

Iako statistika pokazuje da je januarska inflacija u Srbiji bila samo 0,1 odsto, praksa je pokazala da su namirnice u ovoj godini u trgovinama poskupele od pet do čak 20 odsto.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG