Dostupni linkovi

logo-print

„Samo Putin Srbiju spasava“, „Putinovo 'njet' spaslo Srbiju“, „Braća Rusi sačuvali Srbima obraz“ – ovo su samo neki od naslova u srpskoj dnevnoj štampi, nakon što je Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija stavila veto na predlog britanske rezolucije o Srebrenici. Stavovi u naslovima sasvim adekvatno reflektuju poziciju srpskog državnog vrha o tom pitanju, koje je ovde pretvoreno u neviđenu dramu. Toliku, da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić pismom od Vladimira Putina tražio da Rusija stavi veto na britanski dokument. I bez zadiranja u etiku tog poteza, ono što šef države očigledno ne shvata jeste da je to pismo, čisto pragmatski gledano, bilo u najmanju ruku kontraproduktivno po interese Srbije, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Veto na rezoluciju o Srebrenici nešto je što potpuno liči na Putina. Rusi su znali da će time naljutiti Zapad i zato su to i uradili, kaže Doris Pack, poslanica nemačke Hrišćansko-demokratske partije i izvestiteljka za BiH u Evropskom parlamentu, a na pitanje kako ocenjuje srpski poziv Rusiji da uloži veto na tu rezoluciju, ona kratko odgovara:

„To je bilo sasvim nepotrebno, Srbija nije trebalo na taj način da se eksponira. To joj nije od pomoći i to je bilo naprosto glupo. Srbija bi trebalo da se usmeri u onom pravcu u kojem je i njena budućnost, a taj pravac svakako ne vodi u Rusiju i ka Rusiji“, upozorava Doris Pack.

Urednik britanskog „Ekonomista“ Tim Judah za RSE kaže da je Srbija pozivom na ruski veto sama sebi dala auto gol:

„Pre svega, moram da kažem da je sramotno što je Rusija uložila veto, ali smatram i da je to Srbiji donelo teret negativnog publiciteta u svetu. Video sam u štampi, neko je rekao da je zapravo Srbija sebi time dala autogol. Autogol kad je svet u pitanju. Ako će u unutrašnjoj politici možda doneti glasove gospodi Vučiću i Nikoliću, u zapadnoj međunarodnoj zajednici ovo izgleda kontraproduktivno. Ono što je apsurdno jeste da je Rusija stavila veto na rezoluciju u Savetu bezbednosti UN uglavnom zato što sadrži pojam ’genocid’. Zašto je to čudno? Pa, zato što je genocid u Srebrenici ustanovio Medjunarodni tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, a to je sud koji su osnovale Ujedinjene nacije, to je, dakle, tribunal koji je i Rusija podržala, u čijem osnivanju je i ona imala ulogu. Dakle, taj sud je već dokazao akt genocida“, podseća Judah.

Moskva bi, s obzirom na hladnoratovske odnose sa Zapadom, taj veto i bez Nikolićevog moljakanja uložila. Ovako je Srbija zaradila negativne poene u međunarodnoj zajednici, otežala ispit dokazivanja da joj je najvažniji cilj Evropska unija, demantovala priču o svojoj neutralnosti i veoma opteretila odnose sa Sarajevom. Uz sve to, postavlja se, naravno, i pitanje koliku cenu će Rusiji tek morati da plati za ovu sramnu veto uslugu. Hoće li morati čvršće da se svija uz njene kute, ubedljivije da favorizuje njen uticaj u regionu?

Tim Judah kaže da se to, ipak, neće dogoditi:

„Dugoročnije gledano, ruski uticaj u regionu će biti samo jedna obična smetnja Zapadu. Rusi ne mogu mnogo toga da postignu jer nemaju šta da ponude Zapadnom Balkanu. Pre svega, Rusija je predaleko od Srbije, a ona je okružena zemljama-članicama Evropske unije i NATO.“

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG