Dostupni linkovi

logo-print

Oznaka na putu izazvala tenzije između Beograda i Skoplja


Policija Srbije na granici sa Makedonijom

Policija Srbije na granici sa Makedonijom

Oznaka Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), postavljena pre desetak dana na novootvorenoj deonici Koridora 10, kod Vladičinog Hana, izazvala je negodovanje makedonske vlade, koja je hitno pozvala na konsultacije ambasadorku Srbije u Skoplju Dušanku Divjak Tomić kojoj je prenela usmeni demarš.

Makedonija je svoj protest obrazložila time da je Srbija Makedoniju, iako je u Ujedinjenim nacijama primljena pod nazivom BJRM (FYROM), priznala pod ustavnim imenom Republika Makedonija. Zbog toga zahteva da oznaka "granica sa BJRM", koja je osvanula na tabli s podacima o izvođenju radova na putu Vladičin Han - Donji Neradovac, bude hitno uklonjena.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, međutim, rekao je da ne vidi razlog za primedbe Skoplja i kategorički poručio da tabla ostaje.

"Krajnje je vreme da prestanemo da radimo protiv sopstvenih interesa. Tačno je da Srbija priznaje Makedoniju pod tim imenom, za razliku od evropskih država, ali to je urađeno još pod Miloševićem, devedesetih godina. A Makedonija je priznala nezavisnost Kosova, a sada im smeta nekakav natpis. Neshvatljivo je da nam je veći prijatelj jedna Indonezija, nego neke susedne države", istakao je Dačić.

Mediji u Skoplju: Ambasadorici Srbije prenesna poruka o tabli

Makedonsko ministarstvo vanjskih poslova nije saopćilo da službeno reagiralo u vezi informacija u medijima da je tabla sa oznakom BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija) postavljena u Srbiji kod Vladičinog Hana, na putu koji povezuje dvije države.

Ipak, mediji, pozivajući se na izvore u ministarstvu, javljaju da je Makedonija zatražila od Srbije da odstrani tablu i da je ta poruka prenesena srpskoj ambasadorici u Skoplju, Dušanki Divjak Tomić, koja je bila pozvana na sastanak u ministarstvu.

U medijskim informacijama se ističe da makedonsko ministarstvo očekuje pozitivan odgovor od srpskih kolega i to što prije, u duhu dobrosusjedskih odnosa, jer je Srbija priznala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom.

"Njima sada smeta ta tabla, a nama ne treba da smeta to što su u Unesku glasali za prijem Kosova", dodao je Dačić.

Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu podseća da je Beograd Makedonuju priznao pod njenim ustavnim imenom, kao i na to da se oznaka FYROM, odnosno, BJRM koristi samo u međunarodnim organizacijama i institucijama, pa je u tom smislu čudno da stoji na autoputu.

“Jako je neuobičajeno da Srbija, koja je u okviru tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, priznala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom ‘Republika Makedonija’ sada koristi ovaj naziv koji se najčešće upotrebljava u međunarodnim organizacijama kao nekakvo prelazno rešenje za našeg južnog suseda, ali, sa druge strane, u međudržavnim relacijama bitnije je šta se nalazi na pograničnim tablama nego šta piše na samom tom delu koridora 10 koji je izgrađen”, kaže Đukanović.

Reagujući na izjavu srpskog šefa diplomatije da je Makedonija priznala nezavisnost Kosova i glasala za prijem Kosova u UNESCO, Đukanović kaže da ne vidi bilo kakvu vezu između tih činjenica i postavljanja oznake na autoputu.

“Ja ne vidim neku direktnu vezu između makedonskog priznanja Kosova i potpore kosovskom članstvu u UNESCO sa ovim konkretnim slučajem. Jednostavno, mi smo Republiku Makedoniju priznali pod njenim ustavnim imenom i mislim da je to ime koje treba da postoji u međudržavnim relacijama.”

Naziv Makedonija, nakon raspada Jugoslavije 1991. godine, postao je predmet rasprave između Skoplja i Atine.

Ključni grčki argument je da korišćenje imena Makedonija predstavlja "bezbednosnu pretnju", jer Grčka tako naziva svoju severnu oblast.

Pregovori o iznalaženju rešenja spora Atine i Skoplja u vezi s nazivom Makedonija vode se od 1992. godine.

Zbog toga je UN 1993. godine priznao Makedoniju pod nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG