Dostupni linkovi

logo-print

Ove godine uz "Paradu ponosa" i "Ponos trans"


Prošlogodišnja Parada ponosa u Beogradu

Prošlogodišnja Parada ponosa u Beogradu

U Beogradu je u toku nedelja ponosa, čiji će se centralni dogadjaj, Prajd šetnja, održati 20. septembra 2015. od 12 sati. Uz Paradu ponosa, prvi put ove godine biće održana i paralelna manifestacija Trans-Prajd.

Dramska književnica Biljana Srbljanović u nedelju, 20. septembra, trebalo bi da postane i prva kuma Parade ponosa. Ona će tačno u podne proglasiti početak Prajd šetnje.

Biljana Srbljanović godinama unazad aktivno podržava LGBT prava, učestvovala je na prošlogodišnjoj Paradi kao i na takozvanom Ponoćnom prajdu 2013. godine, kada je LGBT zajednica iskazala nezadovljstvo trećom uzastopnom zabranom Parade.

Goran Miletić, član Organizacionog odbora Parade ponosa ne očekuje zabranu održavanja Prajda, a za RSE govori i o tome šta su glavni zahtevi koje će pripadnici LGBT populacije ove godine izneti.

“Glavni zahtevi Prajda su malo sublimirani u odnosu na prošlu godinu. Odnose se, najpre, na usvajanje dva zakonska predloga koje je LGBT zajednica odavno predložila. Jedan od njih je Zakon o priznavanju pravnih posledica promene pola; to je, dakle, zakon koji će omogućiti ljudima koji su promenili pol promene i JMBG broj i ime. Drugi zakon je Zakon o registrovanim partnerstvima, a treći zakhtev se odnosi na usvajanje Deklaracije protiv homofobije u parlamentu Srbije, kojim će se poslanici nedvosmisleno izjasniti da se zalažu za poštovanje prava LGBT zajednice; četvrti zakon je veoma sličan onome što svi građani traže, a to je da se u potpunosti poštuju svi zakoni i propisi i da tužilaštvo i sudovi mnogo bolje rade svoj posao kada su u pitanju nasilje i diskriminacija prema LGBT i transrodnih osoba i peti zahtev je da se dosledno primenjuje član krivičnog zakonika o zločinu iz mržnje, usvojen već 2012. godine. Do sada se taj član prilično loše sprovodi, odnosno, sudovi izbegavaju da taj član zakona upotrebljavaju. To su naši zahtevi koje smo ove godine predstavili javnosti, ali od institucija još uvek nemamo odgovore po tim pitanjima”, kaže Miletić.

Upitan očekuje li opasnost od eventualne agresije ekstremističkih grupa i misli li da će, ako do toga dođe, policija s tim izaći na kraj, Miletić kaže:

“Nažalost, ovo je Srbija i sve je moguće očekivati, ali ono što smo dobili od policije jeste uveravanje da su oni potpuno spremni da budu na visini zadatka, kako su to bili i prošle godine. Oni su jako puno radili preventivno, ovih dana smo stalno u kontaktu sa njima i zaista očekujem da će oni dobro uraditi svoj posao. Glavno je da postoji politička volja da se Prajd desi ove godine i ukoliko je to slučaj, mi ćemo imati potpunu zaštitu policije”, uveren je Miletić.

Prvi put ove godine biće održan i Trans-Prajd, koji se bori za prava i zaštitu transrodnih osoba. Predrag Azdejković, jedan od organizatora trans-parade, za naš radio govori o tome koji su najveći problemi sa kojima se suočava ova manjinska grupa.

“Trans-Prajd, koji se prvi put održava ove godine, želi da istakne probleme koje ima trans-zajednica, a koji su već 25 godina ignorisani. Najveći fokus stavljamo na nemanje ličnih dokumenata. Naime, trans-osobe nemaju lične karte koje odgovaraju njihovom identitetu. Kada osoba uđe u period tranzicije da promeni pol, a to traje od dve do četiri godine, ona odmah počinje da liči na pol koji želi, ali su u ličnoj karti i dalje stari podaci, što stvara problem i pri zapošljavanju, obrazovanju, a to sve vodi diskriminaciji s obzirom da je sve to vrlo, vrlo javno. To je problem koji mi želimo da rešimo, ali to se ne rešava u Pionirskom parku. Mi smo imali već nekoliko sastanaka i sa poverenicom za ravnopravnost, i sa predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković, i sa državnim sekretarima u ministarstvima, na tome se, dakle, radi, a u Pionirskom parku trans-populacija i oni koji podržavaju trans-zajednicu će se okupiti i pokazati svoju vidljivost”, kađže Azdejković.

U okviru mnogih aktivnosti tokom nedelje ponosa izdvaja se i Queer salon: sTERRORtipi. Parada ponosa Beograd i Kulturni centar Grad otvorili su, naime, izložbu koja detektuje stereotipe o pojedinim manjinskim društvenim grupama i patrijarhalnom društvu, nespremnom da tolerantno prihvati drugost.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG