Dostupni linkovi

logo-print

Otvoreno pismo Dačiću: Pomozite NGO i novinarima u Azerbejdžanu


Ivica Dačić

Ivica Dačić

“Zatražite oslobađanje novinara, aktivista i boraca za ljudska prava u Azerbejdžanu”, zahtev je koji su Ivici Dačiću, predsedavajućem OEBS-a, uputile nevladine organizacije širom sveta - iz Rusije, Belorusije, Švajcarske, Belgije i drugih zemalja u inicijativi pod nazivom Civic Solidarity.

Tokom svoje poslednje posete Azerbejdžanu krajem maja Dačić - šef diplomatije Srbije, države koja gaji prijateljske odnose sa tom zemljom, oglušio se o njihov zahtev. Naši sagovornici, predstavnici civilnog sektora širom sveta, do kraja mandata od Dačića očekuju da više ne propušta ovakve prilike.

Kritičari azerbejdžanskih vlasti na meti su brutalne državne represije, upozorila je predsedavajućeg Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju ukupno 21 nevladina organizacija širom sveta, kako sa prostora zapadne Evrope, tako i iz Rusije, Belorusije, Kazahstana.

Zbog kritikovanja korupcionaških afera u koje su umešane vlasti kritičari režima i društveno angažovani pojedinci izloženi su hapšenjima, progonu i kršenju osnovnih ljudskih prava.

Izabela Kisić

Izabela Kisić

“Metode koje oni koriste su već proverene: to su lažne optužbe za utaju poreza. Uglavnom im se to stavlja na teret”, objašnjava Izabela Kisić iz nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava – jednog od potpisnika Civic Solidarity platforme za oslobađanje pritvorenih.

Nakon hapšenja, nastavlja Kisić, slede sudski procesi koje karakterišu ozbiljni propusti.

“To su naravno sve neosnovana suđenja. Sami procesi su veoma problematični sa stanovišta poštovanja ljudskih prava i nekih procedura. Zatvorske kazne su veoma duge: sedam godina ili više od toga. Uslovi u zatvorima su veoma loši. Neki od naših kolega koji su uhapšeni su u veoma teškom zdravstvenom stanju. Čak članovima porodice nije dozvoljeno da ih posete”, kaže Izabela Kisić.

Koliko je međutim realno očekivati reakciju pripadnika političke garniture u Beogradu, koja godinama neguje dobre odnose sa Bakuom? Upadljivo je njihovo ćutanje o pritiscima na nezavisne medije i nevladin sektor u Azerbejdžanu. Nasuprot tome u Beogradu su prilično glasni u razmeni stavova o drugim pitanjima, poput eventualnog investiranja u Srbiju.

“Tišina o represiji mora prestati”, kaže u izjavi za naš program Brižit Dufur iz belgijskog Internacionalnog partnerstva za ljudska prava. Dačić kao čelnik OEBS-a mora reagovati jer desetine ljudi, pod potpuno neutemeljenim optužbama, borave u zatvorima u teškim uslovima, kaže Dufur. .

Brižit Dufur

Brižit Dufur

“Mora da učini nešto i bolje bi mu bilo. On je predsedavajući OEBS-om, organizaciji koja je privržena zaštiti ljudskih prava i priznaje da ljudi moraju biti upoznati i živeti u skladu sa pravima koja uživaju. To je minimum koji bi član OEBS-a morao da učini. Tako da je kao predstavnik čitave misije OEBS-a Dačićeva dužnost zasigirno da tu zabrinutos prenese azerbejdžanskom režimu I svim političarima sa kojima se inače sastaje. To je zaista važno", kaže ona.

Meta azerbejdžanskih vlasti je i Hadidža Ismailova, istraživačica korupcionaških afera i novinarka azerbejdžanskog servisa RSE koja je od decembra u pritvoru, pod optužbama da je svojim pisanjem “jednog muškarca naterala na pokušaj samoubistva”.

U svojim istraživanjima objavila je podatke koji sa visokom korupcijom povezuju azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva. Osim njenog hapšenja izveden je i policijski upad u prostorije biroa RSE u Bakuu posle čega je našim kolegama zabranjen rad.

Razmere represije vlasti pod kojom su se našli ona i njene kolege u Azerbejdžanu opisuje Miranda Petrućić, istraživačica Projekta izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji - OCCRP.

Miranda Petrućić

Miranda Petrućić

“Režim Alijeva je veoma korumpiran i svaki put kada bi Hatidža objavila neko istraživanje oni bi zatvarali pristup javnim podacima. Tako da su, kad je objavila priču o tome da su vlasnici rudnika, zabranili su pristup vlasničkim struturama u biznis registru tako da niko nije mogao saznati ko su vlasnici firmi u Azerbejdžanu. OCCRP i brojni novinari iz čitavog svijeta su pokrenuli nešto što se zove Hatidža projekat. Mi ćemo nastaviti da radimo njen posao jer je režim mislio da će moći da zaustavi istraživanje i objavljivanje istine tako što će nju staviti u zatvor. Njene kolege i prijatelji iz čitavog svijeta su spremni posvetiti mjesece svojih života i nastaviti da rade na pričama koje je ona istraživala”, kaže istraživačka novinarka Miranda Petrućić.

Optužbe i kazne na koje su osuđeni kritičari korumpiranog sistema u Azerbejdžanu su isključivo politički motivisane, kaže za naš program Natalija Taubina iz moskovske nevladine organizacije “Javna presuda” koja pruža zaštitu žrtvama kršenja ljudskih prava i policijske torture. “Javna presuda” je u Rusiji i sama na meti dva kontroverzna zakona – protiv stranih agenata i nepoželjnih nevladinih organizacija.

Natalia Taubina

Natalia Taubina

“Verujemo da međunarodna zajednica i donosioci odluka koji bilo kojim povodom borave u Azerbejdžanu moraju glasno da upozore na situaciju, govore o problemima i zahtevaju oslobađanje političkih zatvorenika u Azerbejdžanu. Da se založe da rad civilnog sektora ne bude izložen državnoj represiji”, zaključuje Natalija Taubina, čiji je rad u Rusiji ozbiljno doveden u pitanje zbog represivnih poteza tamošnjih vlasti.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG