Otvorena kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti

U Beogradu je otvorena prijemna kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u kojoj građani od sada u direktnoj komunikaciji s predstavnicima te službe, mogu da podnose pritužbe na slučajeve diskriminacije, dobiju savet ili uputstvo o načinima da zaštite svoja prava.

- „Ja sam savetnica u kancelariji poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Recite mi, šta je vaš problem?“
- „Vidite, majka je od centra za socijalni rad pre 30 godina dobila stan na korišćenje. Majka mi je umrla pre 20 godina, a sada mi oduzimaju taj plac i ja nemam gde... na ulici sam...“

Ovo je početak prvog od mnogih razgovora koji će se od sada voditi u prijemnoj kancelariji poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Beogradu, a ne putem telefona ili prepiskom.

To nezavisno telo koje se bavi zaštitom od diskriminacije, postalo je tako dostupnije građanima, koji će moći lično da podnesu pritužbu, dobiju pravni savet ili razjašnjenje da li je njihov slučaj diskriminacija ili im je prekršeno neko drugo pravo. Tokom protekle dve godine, od kada je institucija poverenika uspostavljena, za to nije bilo uslova.

„Verujem da će otvaranje prijemne kancelarije i njen rad, značiti povećanje broja onih koji se obraćaju pritužbama“, kaže poverenica Nevena Petrušić, ukazavši da broj pritužbi već raste i da ih je samo u prošloj godini bilo 350. Građani se najviše žale na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja, a najčešći osnov su nacionalna pripadnost, invaliditet ili pol.

Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti na ove pojave reaguje po prijavi. Po prijemu pritužbe, utvrđuje se da li je zaista u pitanju diskriminacija ili je prekršeno neko drugo pravo. Ako se diskriminacija utvrdi, prvi korak je da se počiniocu, diskriminatoru, uputi preporuka kako da ukloni povredu prava.

„U slučaju da onaj koji je izvršio diskriminaciju ne postupi po našoj preporuci, mi smo ovlašćeni i dužni da donesemo posebno rešenje, da ga opomenemo, a nakon toga smo dužni da to objavimo u sredstvima javnog informisanja. Ideja je zapravo da se kroz taj pritisak menja svest ljudi i da oni postupaju po preporukama. Ono što je naše važno ovlašćenje jeste da u slučajevima za koje procenimo da su strateški važni za borbu protiv diskriminacije u Srbiji, pokrenemo postupak pred sudom. Onda se mi pojavljujemo kao tužioci, pokrećemo postupak i snosimo teret parnice“, objašnjava poverenica Nevena Petrušić.

Niska svest o diskriminaciji

U najvećem broju dosadašnjih slučajeva, preporuka poverenika je uvažena. Ipak, tri parnice su trenutno u toku - protiv Fudbalskog saveza Srbije zbog diskriminatorne odredbe u njihovom pravilniku, protiv Skupštine grada Jagodina zbog diskriminatorne odredbe u odluci o finansijskoj pomoći porodicama i protiv jedne banke u kojoj su žene, nakon povratka sa porodiljskog odsustva, postavljane na niža radna mesta.

„Jednu smo parnicu već dobili. To je parnica koja se odnosila na diskriminaciju u vidu uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja prema romskoj nacionalnoj manjini“, dodaje Petrušić.

Pored ove četiri parnice, u protekle dve godine je podneto i nekoliko prekršajnih prijava, ali za sada nije bilo krivičnih, što, prema rečima poverenice ne znači da ih u bliskoj budućnosti neće i biti.

Interesantno je da mnogi za koje je utvrđeno da su činili diskriminaciju, toga zapravo nisu bili ni svesni, sve dok im se nije obratio tim poverenika.

To, ih, prema rečima Kosane Beker, pomoćnice poverenice koja prima pritužbe građana, ne oslobađa odgovornosti, ali pokazuje da je svest u društvu o tome šta je diskriminacija i dalje veoma mala.

„Mislimo da je edukativna uloga, koju naša institucija takođe ima, veoma važna zato što smo svi svesni da u Srbiji ima diskriminacije. Nama se povećava broj pritužbi i sve je više onih pritužbi koje jesu za nas, za razliku od početaka kada je bilo mnogo pritužbi, ali koje suštinski nisu bile diskriminacija. Mnogo, zaista mnogo treba da se uradi na edukaciji građana i građanki i na jednom opštem podizanju svesti o diskriminaciji“, kaže Kosana Beker.

Predstoji, dakle, ozbiljan rad na uspostavljanju vrednosnog sistema, a i nevladin sektor i odgovorne institucije slažu se da se mora insistirati i na sankcijama za počinioce diskriminacije. Saša Janković, zaštitnik građana, nedavno je rekao da je model jednostavan – nulta tolerancija za netoleranciju.