Dostupni linkovi

logo-print

Otvoren prošireni Suecki kanal


Pogled na prošireni Suecki kanal

Pogled na prošireni Suecki kanal

Egipat je u četvrtak otvorio veliko proširenje Sueckog kanala što je predsednik Abdel Fatah el-Sisi označio kao istorijsko postignuće potrebno da se podstakne privreda zemlje posle višegodišnjih političkih previranja.

El-Sisi u svojoj svečanoj vojnoj uniformi i prepoznatljivim naočarima za sunce, nadleteo je prošireni Suecki kanal helikopterom koji je potom sleteo na jahtu koja je prva prošla kanalom i kada je otvoren prvi put 1869. godine.

Predsednik Egipta je i domaćin svečanosti u gradu Ismailija na kanalu gde dolaze strani zvaničnici.

Otvaranje proširenja vrednog 8,5 milijardi dolara provladini mediji su proslavili kao istorijski događaj, dok je ojačan kult El-Sisija, koji je kao komandant vojske svrgnuo islamističkog predsednika Muhameda Mursija 2013. i godinu dana kasnije izabran za predsednika.

Suecki kanal je dobio jednu potpuno novu deonicu od 35 kilometara koja je paralelna sadašnjem kanalu dugom 193 kilometra, kao i deonicu od 37 kilometara koja je proširena i produbljena.

To će omogućiti da najvećim delom novih kanala brodovi istovremeno plove u oba smera, što će skratiti vreme čekanja na plovidbu kroz kanal sa 18 na 11 sati i povećati kapacitet kanala sa 49 na 97 brodova.

Kanal je jedan od glavnih izvora deviznih prihoda Egipta. Prošle godine je doneo rekordne 5,3 milijarde dolara, a vlada se nada da će do 2023. prihod biti 13,2 milijardi dolara, što ekonomisti i brodovlasnici smatraju preteranim optimizmom, pošto promet ne zavisi samo od kanala već i od svetske trgovine, a ne očekuje se da će ona toliko porasti.

Vlada je finansirala projekat izdvanjem obveznica sa obećanjem od 12 odsto dividendi, prenosi Rojters.

Bezbednosni izazovi

Projekat započet 5. avgusta 2014. uz veliku pompu i umesto za tri godine na zahtev egipatskog predsednika Sisija završen je za nepunih godinu dana, 23. jula.

On nastoji da ovim projektom povrati nacionalni ponos i oživi privredu posle višegodišnjih političkih previranja nakon zbacivanja dugogodišnjeg predsednika Hosnija Mubaraka 2011.

Međutim, Kairo se i dalje suočava sa pobunom islamista od Sueckog kanala do Sinajskog poluostrva, koja traje dve godine. Do sada je poginulo nekoliko stotina policajaca i vojnika. Tako je egipatski ogranak “Islamske države” objavio u sredu video preteći da će ubiti hrvatskog radnika francuske kompanije Tomislava Salopeka, koga drže kao taoca, ukoliko vlasti u Kairu ne oslobode zatvorene muslimanke.

Mali prvi korak

Čak i ako se ostvare ambiciozni planovi Egipta o povećanju prihoda naplatom prolaska brodova kroz Suecki kanal, njegovo proširenje kratkoročno će veoma malo doprineti promeni ekonomske situacije u zemlji.

Egipatski predsednik na otvaranju proširenog Sueckog kanala

Egipatski predsednik na otvaranju proširenog Sueckog kanala

Kako ističe “Stratfor”, Egipat može da proširi kanal ali ne može da utiče na globalnu trgovinu od koje zavise prihodi Sueckog kanala.Trgovinaska razmena između Evrope i istočne Azije raste, ali je pod pritiskom recesije na starom kontinentu kao i usporavanja kineske ekonomije.

Istovremeno, Suecki kanal se suočava sa rastućom konkurencijom, jer dosta brodova koristi i Panamski kanal, koji je će biti renoviran do sledeće godine, kao i rutu preko Rta dobre nade. Prihodi Sueckog kanala ne prate rast globalne trgovine od 2011.

Iako je proširen i produbljen, kroz Suecki kanal i dalje neće moći da prolaze najveći tanker sa naftom. To znači da će morati da plove alternatvinim rutama ili da istovare teret u Suecko-meditaranski naftovod.

Doduše, britanski ministar ministar odbrane Majkl Falon (Michael Fallon) nazvao je ovaj projekat “modernim čudom”.

Upravo završeni radovi deo su mnogo većeg projekta čiji je cilj razvoj gradova duž Kanala, kao što su Suec, Ismailia i Port Said. Egipat nastoji da smanji nezaposlenost koja iznosi 12,8 odsto i reši problem prenaseljenosti. Naime, nešto više od 80 miliona živi na prostoru veličine američke države Merilend.

Vlasti u Kairu očekuju da realizacijom ovog projekta otvore million novih radnih mesta. Paralelno sa proširivanjem Sueckog kanala počela je i gradnja sedam tunela koji treba da povežu Sinaj, Ismailiju i Port Said, ali se ne nazire njihov završetak.

Sve to bi trebalo da omogući stvaranje novih industrijskih zona kao i izgradnju novih gradova. Međutim, ovi projekti su tek u povoju i suočavaju se sa mnoštvo prepreka, kao što su delovanje islamista na Sinaju i odsustvo stranih investicija. Znatan deo rekonstrukcije preuzelo je pet britanskih i jedna firma iz Ujedinjenih arapskih emirata.

Novi Suecki kanal je završen veoma brzo, što će mnoge impresionirati, ali, po oceni Stratfora, zvanični Kairo ne može pripisati to sebi u zaslugu. Egipatska armija, koja ima velike investicije u proizvodnju i tešku industriju, trebalo je da koordinira radove, ali na kraju je morala da zatraži stručnu pomoć sa strane.

Upotreba Sueckog kanala u političke svrhe

Sa svečanosti otvaranja proširenog Sueckog kanala

Sa svečanosti otvaranja proširenog Sueckog kanala

Očito nije slučajno što je Sisi potpisao zakon koji omogućava raspisivanje dugo odlaganih parlamentarnih izbora, što bi trebalo da bude još jedan korak ka obnavljanju poverenja javnosti u sadašnje vlasti čiji je legitimitet pod znakom pitanja zbog svrgavanja prvog demokratski izabranog predsednika Egipta Mursija, čelnika “Muslimanske braće”.

Sisijeva administracija se nada da će završetak tako važnog projekta znatno ojačati prestiž Egipta u međunarodnoj zajednici.

“Osam milijardi dolara je prevelika suma da bi se ubrzao prolaz brodova samo za nekoliko sati, ali to je malo novca ako to znači da će strane sile gledati na Egipat kao na mesto za održivo investiranje, kao i ako egipatski građani budu osećali da je nakon više godina haosa njihova vlada u stanju da ispuni obećanja”, ocenjuje “Stratfor”.

U antičko vreme, Egipat je izgradio kolosalne piramide koje i dan danas izazivaju divljenje. U moderno doba, Gamal Abdel Naser je nacionalizovao Suecki kanal 1956, izgradio Asuansku branu i započeo industrijalizaciju.

“Sisijeva strategija je slična: izgradi da impresioniraš, a ostalo će uslediti. Egiptu predstoji dug put pre nego što okonča najavljene projekte, ali je preduzeo prvi korak dug 72 kilometara u pravom smeru”, zaključuje “Stratfor”.

Deset odsto svetske trgovine preko Sueca

Suecki kanal, najveće strateško blago i simbol ponosa Egipta, povezuje severni Atlantik sa širim indijsko-pacifičkim basenom i glavni je transportni koridor između istočne Azije i Evrope, jer se plovidba skraćuje za 15 dana.

Oko 10 odsto svetske trgovine prolazi kroz Suecki kanal koji je jedan od glavnih izvora deviznih prihoda Egipta.

Prošle je godine robni promet kroz Suecki kanal bio 962 miliona tona. Primera radi, promet u luci Rijeka iznosio je 2,29 milijuna, Pločama 2,6, a Zadru 377.000 tona, odnosno ukupno 0,5 posto u odnosu na Suec.

Otvaranje kanala 1869, čime je povezano Crveno more sa Sredozemnim, smatra se ulaskom Egipta u moderno doba, a odluka predsednika Nasera iz 1956. o nacionalizaciji kanala doživljen je kao odlučan raskid s kolonijalnom prošlošću. To je izazvalo drugi od četiri rata s Izraelom, u okviru kojeg je 1973. pokrenuta ofanziva preko kanala koju Egipćani slave kao svoju najveću vojnu pobedu.

Francuska kompanija koju je osnovao diplomata Ferdinand de Leseps počela je gradnju sredinom 19 veka s kapitalom koji su prikupili francuski investitori i egipatska vlada. Egipat je kasnije svoj udeo prodao Velikoj Britaniji zbog dužničke krize.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG