Dostupni linkovi

logo-print

Otporaši traže pravdu u Strazburu


Pripadnici "Otpora" na putu za demonstracije u Beogradu, septembar 2000.

Pripadnici "Otpora" na putu za demonstracije u Beogradu, septembar 2000.

Aktivisti nekadašnjeg „Otpora“ najavili su žalbu Sudu za ljudska prava u Strazburu, nakon što je sin bivšeg predsednika SRJ Marko Milošević po treći put oslobođen odgovornosti za njihovo prebijanje pre 11 godina u Požarevcu. Istovremeno sa ovom oslobađajućom presudom, jedan od socijalističkih ministara u Vladi Srbije ovih se dana intenzivno zalaže i za interese drugih članova porodice i režima Slobodana Miloševića.

Članovima nekadašnje pesnice u borbi protiv Miloševićevog režima nije preostalo ništa drugo do da nakon decenije pošto su podneli tužbu protiv Marka Miloševića zbog brutalnog prebijanja, pravdu potraže u Strazburu.

Odluka suda u Požarevcu da, iako je utvrđeno da je sa saradnicima i telohraniteljima Milošević pretukao trojicu aktivista Otpora, obrazložena je „apsolutnom zastarelosti krivičnog dela“, a jedan od pretučenih Otporaša Momčilo Veljković kaže za RSE da već spremaju žalbu za Evropski sud za ljudska prava.

„Samim tim što je sudija Gordana Vidojković svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinela da zastari naš slučaj, mi nismo mogli da namirimo pravdu i nadamo se da ćemo je dobiti u Strazburu“, rekao je Veljković.

Pravdu bi nakon 11 godina u Stazburu mogli dočekati samo Veljković i Nebojša Sokolović jer je treći pretučeni Otporaš Radojko Luković, koji je zadobio teške telesne povrede, 2008. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći. Veljković dodaje da je razvlačenje ovog postupka i konačna oslobađajuća presuda Marku Miloševiću rezultat političkog pritiska.

„Predmet je pao sudiji koja potiče iz ešalona SPS-a. Ona je postupak odugovlačila, da bi tek 2008. godine donela prvu presudu kojom je oslobodila Marka Miloševića. Indikativno je to da je šest dana pre ove presude, socijalista Milutin Mrkonjić javno govorio da je uslov svih uslova da uđe u sadašnju vladu sa Demokratama da se Marko Milošević oslobodi svih krivičnih gonjenja,“ kaže Veljković.

Tri godine kasnije, nakon brojnih žalbi Otporaša, presuda je konačna, a aktuelni ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić uoči novih izbora nastavlja sa sličnim izjavama i proširuje zahteve.

Otvoreno je saopštio da „kada god sretne predsednika Tadića, pita ga za sudbinu svojih pet M prijatelja“. Pojasnio je za B92 da misli na već zbrinutog i oslobođenog Marka Miloševića, te Mirjanu Marković i osuđene predstavnike bivšeg režima Mihalja Kertesa, Radomira Markovića i Dragoljuba Milanovića.

„Moj zadatak je da te moje prijatelje na neki način pomažem. Briga za te ljude mora da postoji bez obzira u kojoj fazi i u kojoj formi se to dešava. Ne bih se složio da su ti ljudi ubice. Sigurno je da to nije Dragoljub Milanović. On služi kaznu koju apsolutno nije zaslužio“, rekao je Mrkonjić.

Nema sposobnosti za smenjivanje "gusarske posade"

Podsećamo, nekadašnji direktor RTS-a osuđen je na 10 godina zatvora zbog odgovornosti za pogibiju 16 radnika te kuće u bombardovanju 1999. jer ih je ostavio u zgradi za koju se znalo da će te noći biti meta.

Za Mrkonjića je sporna i presuda bivšem šefu DB-a Radomiru Markoviću zbog ubistva četvorice članova SPO-a i pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 1999. godine.
Marko Milošević

Marko Milošević


Zahtev lider SPO-a vladajućim Demokratama da reaguju i iniciraju smenu ministra iz redova socijalista zbog ponižavanja i vređanja žrtvava najozloglašenijih predstavnika bivšeg režima nije imao odjeka.

„Ima mnogo toga što nas deli u prošlosti, ali sam glasao za vladu sa SPS-om jer smo našli nešto oko čega možemo da se složimo i u budućnosti. To, međutim, ne znači aboliciju, zaborav ili amnestiju za nešto što se dešavalo u toj ružnoj prošlosti, i to znači da ćemo insistirati na zadovoljenju pravde“, tvrdi Srđan Milivojević iz DS-a, i sam bivši Otporaš.

No, obećana ruka pravde, ni 11 godina od pada Miloševića nije stigla većinu njegovih saradnika. Umesto toga, novi demokratski režim potpisao je istorijsku Deklaraciju o pomirenju i stupio u koaliciju sa socijalistima, a krivični postupci protiv perjanica Miloševićevog režima, započeti nakon petooktobarskih promena, pokazali su se uglavnom jalovim. Sveli su se na svega par osuđujućih presuda, uz mnoštvo odbačenih krivičnih prijava, obustavljenih istraga ili, kao u posednjem slučaju protiv Marka Miloševića, odbacivanja zbog zastarelosti dela.

“Nijedna vlast nakon 2000. godine nije imala adekvatne reakcije, sposobnost, želju i svest da mora sa tim ući u sukob. Nešto se promenilo kada je to dovelo do ubistva premijera Đinđića, ali i to je vrlo kratko trajalo i nakon toga se nastavilo da kohabitacijom nasilnika i žrtava,” kaže za RSE advokat Nikola Barović.

Iako će vlasti u Srbiji, zbog odluke nadležnih o oslobađanju Marka Miloševića, biti tužene pred sudom u Strazburu, Srđan Milivojević navodi da će pružiti punu podršku svojim nekadašnjim saborcima iz redova Otpora, i dodaje da će na sledećim izborima pažljivije razmisliti sa kim sarađuju.

“U vreme predizborne kampanje poteže se mnogo teških reči i izjava koje ne priliče jednom demokratskom režimu. Svakako ćemo voditi računa o tome ko te izjave daje, sa kojih pozicija i sa kakvim ambicijama kada se bude formirala buduća vlada”, kaže Milivojević.

Rehabilitacija članova Miloševićevog režima na delu je već deceniju i čini se da je za ovakve odluke prekasno.

“Pokazalo se da ne postoji sposobnost da se smeni gusarska posada posle oslobađanja zatočenika na brodu, pod izgovorom da nema ko da upravlja brodom,” navodi Nikola Barović.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG