Dostupni linkovi

logo-print

Otporaška pesnica od Wall streeta do Rige


Pristalice "Otpora" u septembru 2000.

Pristalice "Otpora" u septembru 2000.

Nedavno se na demonstracijama u Litvaniji, povodom kontroverznog Sporazuma o zaštiti autorskih prava na Internetu, pojavio simbol pesnice koji su koristili Otporaši u Srbiji, izrasli iz opštegrađanskih antimiloševićevskih protesta u Srbiji u drugoj polovini 90-ih godina.

Ovaj simbol viđen je i na Wall streetu, ispred Bele kuće u Vašingtonu, u Keniji, Egiptu, Ukrajini... Zašto je pesnica postala privlačan simbol za tako različite pokrete u svetu?

Bivši Otporaš i sadašnji izvršni direktor Centra za primenjenu nenasilnu akciju (CANVAS) i predavač na kolumbijskom univerzitetu Srđa Popović, koji se, promovišući nenasilni otpor, našao nedavno u vrhu liste 100 globalnih mislilaca čije ideje i delovanje, utiču na svetsku javnu i društvenu scenu, ponosan je na otporašku psenicu koja osvaja svet.

“Ono što je interesantno je da u ovom trenutku najmanje 15 najrazličitijih pokreta u svetu koristi ovu pesnicu koju je nacrtao u Srbiji umetnik Duda davne 98. godine. Mi se često šalimo da, kad bi mu svako ko koristi pesnicu, dao po jedan dinar, sad bi moj prijatelj Duda bio milioner. Silom prilika ta ideja je prihvaćena širom sveta i čini mi se da je jedan od najprepoznatljivijih simbola koji dolazi iz ove zemlje”,“ kazao je Popović.

Likovni umetnik Aleks Nikolić koji živi u Beču, bio je svojevremeno u Keniji i tamo je video kako je pesnica preuzeta iz Srbije u dalekoj Africi, gde je nicao socijalni bunt.

“Ja sam radio na jednom projektu u Keniji i tamo se pojavila, ne samo pesnica, nego i pisano ćirilicom Otpor. Pošto ta organizacija nije htela da koristi englesku reč “resistance”, jer je to za njih kolonijalni jezik, ostavili su OTPOR napisan u originalu a izgovarali su OTSNOP jer ne znaju ćirilicu”, navodi Nikolić.

Nikolić kaže da nije ništa čudno što se autentična partizanska pesnica, čuveni partizanski pozdrav, našla na najrazličitijim mestima na svetu, postala simbol najrazličitijih pokreta. I to ilustruje jednim upečatljivim primerom promene prvobitnog značenja jednog simbola.

“Vođa austrijske desnice se pojavljuje sa likom Če Gevare. Upoređuje se sa Če Gevarom. To govori da su se simboli ispraznili, da svako može da ih preuzme i da vrši interpretaciju tog simbola”, kaže on.

Srđa Popović smatra da pesnica nije slučajno osvojila deo nezadovoljnog sveta, sveta koji hoće promene.
Srđa Popović, foto: Medija centar Beograd

Srđa Popović, foto: Medija centar Beograd


“Ideja nenasilne borbe kao modela da se promeni svet, racionalnije, humanije, pametnije nego bilo kakvom vojnom intervencijom, dobija svoju punu afirmaciju na važnim školskim institucijama. Mi smo po prvi put u prilici da taj model predajemo i o njemu govorimo na fantastičnim školama, od Itona u Britaniji do Kolumbije u SAD i beogradskog Fakulteta političkih nauka. Mislim da će ideja nenasilnog otpora ideja mirne promene stvari od loših ka boljem, biti nešto što će obeležiti svet u 2012. godini”, ocenjuje Popović.

Sociolog Vladimir Vuletić kaže da je nenasilni otpor postojao i ranije, podseća da je rušenje istočnoevropskih socijalističkih društava prošao nenasilno.

Drugi scenario u slučaju da mirni otpor ne uspe je unutrašnje nasilje nad demonstrantima i potom spoljna intevrncija.

“I mislim da će tako biti i u budućnosti. Ne mislim da će se ove godine nešto sprecifično promeniti”, smatra Vuletić.

Slika bez artikulacije

Filosof Nenad Daković takođe ne veruje da srpska pesnica nagoveštava novu praksu nenasilnih promena u nedemokratskim društvima. Jer, pesnica je simbol otpora, ali ne i novih ideja.

“Ja mislim da tu nema artikulisanih novih ideja, osim medijskog efekta. Po mom mišljenju ta pesnica je, zapravo, medijski fenomenalna, ali sve što danas ima u medijima, nema artikulaciju. To postoji kao nekakva slika bez artikulacije. Problem našeg vremena je da nema novog mišljenja”, ocenjuje Daković.

Dakovićevu sumnju da preuzimanje simbola ima neko dublje značenje deli i Aleks Nikolić koji je u Keniji bio svedok kako to funkcioniše.

“Ima mnogo mita oko te srpske petooktobarske revolucije. Uspešno se prikazuje, eto, na taj način su u Srbiji uspeli da se otarase jednog tiranina, pa da i oni isto to probaju: tamo je funkcionisalo, pa hajde da i mi prekopiramo, ne samo simbol, već i način borbe”, objašnjava Nikolić.

A da li je možda Srbiji potrebna ponovo pesnica? Treba li je vratiti iz sveta na domaći teren? Srđu Popovića, bivšeg otporaša pitali smo da li je poziv jednog broja razočaranih inteletualaca u Srbiji da se sadašnjoj vlasti pošalje poruka na sledećim izborima ubacivanjem belih listića u glasačke kutije, liči na neku vrstu građanskog otpora koji su svojevremeno inspirisali autora pesnice.

“Ja se radujem svakoj građanskoj inicijativi u Srbiji. Ja mislim da Srbija ima dugu tradiciju pametnih, vaninstitucionalnih ljudi koji pokreću važne i velike stvari. Ja lično nisam oduševljen idejom belih listića, ja mislim da treba glasati, ali ono što je vrlo bitno to je da svaka dobra politička ideja koja stvara pritisak na politčki establišment da popravi svoje ponašanje i koja opominje i opoziciju da mora da ponudi nešto više, za mene je super. Bilo koja opcija koja vodi ka tome da građani kontrolišu političare jeste prava građanska opcija i znak sazrevanja društva”, kaže Popović.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG