Dostupni linkovi

logo-print

Iako je kult hrane i jesenje pripreme zimnice, duboko ukorenjen u tradiciju svih balkanskih naroda, mlade zaposlene žene u Srbiji imaju sve manje vremena za taj posao kojim su se bavile njihove majke i bake.

Ove jeseni ponuda povrća na pijacama je izuzetno dobra, cene su niže nego prošle jeseni, ali kupaca je veoma malo.

Ekonomski problemi sa kojima se građani suočavaju prepolovili su i pripremu zimnice u odnosu na ranije godine, a zaposlene žene se odlučuju za nabavku preko sindikata, uz otplatu na više rata, ili za povremenu kupovinu u marketima.

Zimnica

Zimnica

Sociološkinja Mirjana Aleksić kaže za Radio Slobodna Evropa da tradicija jesenjeg spremanja zimnice u Srbiji polako izumire, jer savremeni način života ne ostavlja zaposlenim ženama dovoljno vremena za taj posao, bez kojeg njihove bake i majke nisu mogle da zamisle jesen.

"Spremanje ajvara, pindžura, turšije i kiselog kupusa po receptima naših baka, i pored neprevaziđenog ukusa, u savremenim uslovima života, kada žene rade od od devet do pet, praktično je neizvodljivo, čak i za one zaposlene žene koje imaju volju i želju da se time bave. Zbog toga se, taj nekadašnji kultni domaćički posao, gubi iz tradicije žena sa Balkana, koje se sve više okreću kupovini zimnice u velikim marketima u kojima je ponuda veoma bogata", kaže Aleksićeva.

Na kragujevačkoj Kvantaškoj pijaci nekada se dnevno prodavalo na hiljade kilograma paprike, paradajza, karfiola i kornišona za zimniucu, kao i kupsusa za kišeljenje. Danas se prodavci na ovoj najvećoj gradskoj pijaci žale na niske cene, slabu prodaju i mali broj kupaca.


Međutim, kupci koje smo zatekli na toj pijaci kažu da još uvek ne odustaju od spremanja zimnice, ne samo zbog toga što je ona deo neke vrste jesenjeg porodičnog rituala, već i zbog toga što smatraju da je domaći proizvd zdraviji i ukusniji od zimnice kupljene u marketima.


Za razliku od njih, sve je više žena koje se odlučuju za nabavku zimnice preko sindikata, na više rata ili kupovinom u marketima u kojima je takođe ponuda veoma raznovrsna i kvalitetna.

Jedna od njih je i Dragana Milovanović, koja kaže da se u Srbiji sve duže radi i sve manje zarađuje, pa prema tome, žene moraju da budu veoma dobro organizovane da bi mogle da stignu da pripreme i zimnicu.

"S druge strane i kvalitet spremljene zimnice koja se nudi za prodaju je svake godine sve bolji. Sindikatima u firmama se nude ajvar, džemovi, paprika i kornišoni iz malih privatnih firmi domaće radinosti, tako da je sindikalna kupovina na više rata, manje opterećenje na kućni budžet, a i žene prosto više nemaju razloga da same ostavljaju zimnicu i da se muče oko toga. S druge strane, i ponuda zimnice u hipermarketima je sasvim zadovoljavajuća", kaže Milovanovićeva.

Prema rečima naše sagovornice, uz sve to, na pijacama i u marketima tokom cele zime ima svežeg povrća tako da ostavljanje zimnice postaje pomalo anahrono.

Povrće, ilustrativna fotografija

Povrće, ilustrativna fotografija

"Uz sve to, tokom cele zime imamo zaista bogatu ponudu povrća iz plastenika i paradajza, krastavaca i zelene salate, tako da tokom zimskih meseci veoma često kupujem sveže povrće na pijaci ili u samousluzi", kaže naša sagovornica.

Prema navodima sociološkinje Mirjane Aleksić, fenomenološki gledano, pripremanje zimnice je u savremenim uslovima, više pitanje nekakvog običajnog nasleđa nego realna potreba, a sa ekonomskog aspekta nepotrebno trošenje novca i vremena.

"S jedne strane, zaposlene mlade žene, realno nemaju vremena za pripremanje zimnice, a s druge strane one nezaposlene, nemaju novca za kupovinu povrća na pijacama, pa se i jedne i druge opredeljuju za kupovinu jedne ili dve tegle zimnice onda kada je se porodica zaželi, ili kada procene da im je ona potrebna za neki obrok. Fenomenološki gledano, propremanje zimnice u savremenim uslovima života je više pitanje nekakvog običajnog nasleđa, nego realna potreba, a sa ekonomskog aspekta, nepotrebno trošenje novca i vremena", zaključuje Aleksićeva.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG