Dostupni linkovi

logo-print

Osobe sa invaliditetom na rubu očaja, najavili proteste


Organizacije osoba sa invaliditetom protestovaće 5. marta ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu zbog teškog života ovog dela populacije. Njihovi najveći problemi već godinama su diskriminacija i nedovoljna pomoć države.

Nebriga nadležnih prema osoba sa invaliditetom, kojih u Srbiji ima oko 750.000, najpre se ogleda u minimalnim sredstvima koja im se dodeljuju iz budžeta i maloj mogućnosti da se zaposle.

Nataša Šević, iz Udruženja Pravo gore, kaže da su na rubu egzistencije jer su prinuđeni da preživljavaju uz mizernu mesečnu naknadu za negu i pomoć od oko 20.000 dinara, što je oko 170 evra.

„Od tog dodatka ne možemo da platimo ni račune za komunalne usluge. Život nam je zaista težak. Najgore je invalidima koji nisu zaposleni. Uglavnom se nude nižerangirani poslovi za nekvalifikovane ljude. Dok su osobe koje su završile neke škole ili fakultete, a imaju viši stepen invaliditeta, diskriminisane pri zapošljavanju.“

Predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom upozoravaju da su ogromna sredstva iz budžeta, prvobitno namenjena za njihove potrebe, otišla u nepoznato i navode da na uštrb njih stranke na vlasti favorizuju penzionere na čije glasove računaju.

Vukoman Bošković, iz Udruženja paraplegičara Beograda, kaže da je uzrok svih nedaća osoba sa invaliditetom politizacija državnih resursa i kao posebno indikativno napominje da ih se političke stranke nisu setile čak ni u sadašnjoj predizbornoj kampanji.

Vukoban Bošković

Vukoban Bošković

“Jedino nam preostaje da osnujemo političku partiju osoba sa invaliditetom. Da okupimo naše prijatelje, rodbinu i ostale socijalno ugrožene i nezadovoljne ljude. To će biti najveća stranka. Pa neka dođu onda oni kod nas da im nešto dodelimo iz budžeta. A ne mi da molimo, da godinama molimo, jer danas nemamo nijednog poslanika u državnom parlamentu. Ko to pljačka socijalne fondove trebalo bi da utvrde policija i sudovi. Moraju da odgovaraju i da vrate pare svi koji su se ogrešili o nas.”

Svakodnevica osoba sa invaliditetom u Srbiji graniči se sa očajem. Novac za projekte pomoći danas je manji tri puta nego u poslednjoj deceniji, ortopedska pomagala kojima raspolažu mahom su starija od sedam godina, dok u Beogradu od trinaest kombija za njihov prevoz radi samo četiri. Poslednjih pet godina nije nabavljeno nijedno specijalizovano vozilo za te namene.

Branko Jokić, iz Udruženja Feniks, kaže da se, pored zdravstvenih teškoća, svakog dana na ulicama suočavaju sa nepremostivim problemima.

„Sve je katastrofalno. Nemamo prilaze nijednoj ustanovi. Oni koji koriste elektromotorna kolica ne mogu preko barijera viših od pet centimetara. Čak ni bolnice nemaju prilaze za invalide. Jedan jedini toalet za osobe sa invaliditetom postoji u Beogradu. I to smo imali sreće jer se nalazi preko puta zgrade u kojoj je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja pa bar tamo možemo da idemo da se žalimo. Nijedna firma ni kompanija nemaju takav toalet, pa se stalno pitamo kako to oni misle da zaposle osobe sa invaliditetom.“

Iako je radi lakšeg kretanja osoba sa invaliditetom zakonom od pre skoro petnaest godina propisano uklanjanje “arhitektonskih barijera" u gradovima do danas je sklonjeno samo deset odsto prepreka. Problem je i u gradskom prevozu jer jedino četrdesetak autobusa u glavnom gradu ima hidraulične rampe za ulazak osoba u invalidskim kolicima.

Vukoman Bošković poručio je da osobe sa invaliditetom samo traže da budu ravnopravni građani i da od vlasti očekuju da im to i obezbedi.

“Ako sve to ne uspe, mi imamo pravni lek. To je sud za ljudska prava u Strazburu. Žalićemo se Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu. Tražićemo odštete i poštovanje evropskih standarda. U protivnom, Srbija nikada neće biti članica Evropske unije.”

Od buduće vlasti, koja će biti formirana posle izbora 16. marta, predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom očekuju i usvajanje zakona o udruženjima i socijalnoj zaštiti, da se za 100 odsto poveća naknada za negu i pomoć i da im se olakša dodela novih ortopedskih pomagala, na koja su ranije imali pravo jednom godišnje ili bar svake treće godine.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG