Dostupni linkovi

logo-print

Osnivač KGB se vraća na mesto zločina


Statua Feliksa Dzeržinskog koja je nekad stajala u Lubjanki

Statua Feliksa Dzeržinskog koja je nekad stajala u Lubjanki

Tom Balmforth (Priredio: Dragan Štavljanin)

U toku je kampanja za vraćanje spomenika osnivaču preteče KGB – Čeke – Feliksu Dzeržinskom ispred njenog sedišta u Lubjanki. Tu bi se mogao naći i monument princu Vladimiru KIjevskom, zbog otpora da se postavi na vidikovcu u Moskvu.

U svakom slučaju, zbog otpora sponzori ovog projekta sada razmatraju kao opciju i prostor ispred Lubjanke – što bilo čudno i nategnuto rešenje s ozbirom da su sovjetske vlasti proganjale vernike.

To može dovesti do, kako piše ruski list gazeta.ru, “okršaja istorijskih statua” – Feliks naspram Vladimira – osnivač sovjetske tajne policije nasuprot osnivačju ruske civilizacije.

Za mnoge je statua Dzeržinskog, osnivača sovjetske tajne policije, bila simbol krvave represije. Njeno rušenje ispred zgrade KGB u Lubjanki 1991., označilo je kraj totalitarnog režima.

Za mnoge je visoka statua Feliksa Dzeržinskog, osnivača sovjetske tajne policije Čeka, bila simbol krvave represije. Njeno rušenje sa postolja ispred zgrade KGB na trgu Lubjanka u avgustu 1991, označilo je kraj totalitarnog komunističkog režima.

Međutim, za komuniste koji vode kampanju za njegovu rehabilitaciju, ovaj boljševički revolucionar zaslužuje poštovanje.

Prošle sedmice je gradska izborna komisija u načelu odobrila održavanje referenduma o vraćanju spomenika Dzeržinskom – što je ustupak koji u prethodnih nekoliko slučajeva nije dopuštala.

Gradska izborna komisija je odobrila referendum o vraćanju spomenika Dzeržinskom – što u prethodnih nekoliko slučajeva nije dopuštala.

Konačnu odluku da li da se nastave pripreme referendum doneće gradska skupština, najverovatnije sledeće sedmice, nakon čega bi Komunistička partija imala 28 dana na raspolaganju da prikupi 146.000 potpisa da bi ova inicijativa bila pravno validna.

I u prošlosti su Komunistička partija kao i moćni nekomunistički političari, poput bivšeg gradonačelnika Moskve Jurija Lužkova, u više navrata tražili da se vrati spomenik Dzeržinskom.

Reč je o ličnosti oko koje je javno mnjenje polarizovano. Poznat kao “čelični Feliks”, Dzeržinski je osnovao Čeku, boljševičku tajnu policiju koja je sprovodila Crveni teror – kampanju masovnih ubistava i svirepog mučenja u godinama nakon revolucije 1917.

Uklanjanje statue 1991. godine

Uklanjanje statue 1991. godine

Čeku su u narednih nekoliko decenija nasledili NKVD, potom KGB, a sadašnja služba bezbednosti se zove Federalna služba bezbednosti (FSB), čije je sedište takođe u Lubjanki. Međutim, umesto statue Dzeržinskog postavljeno je skromno spomen obeležje, odnosno kamen koji je dopremljen nakon raspada Sovjetskog Saveza iz logora na Solovjetskim ostrvima – u znak sećanja na milione žrtava represije.

Spomenik Dzeržinskom - podignut 1958. godine - oborili su demonstranti nakon neuspelog puča tvrdorukaša u sovjetskom rukovodstvu protiv predsednika Mihaila Gorbačova.

Statua se trenutno nalazi u parku Muzeon sa oko 700 drugih skulptura, među kojima je dosta sa likovima sovjetskih rukovodilaca a koje su srušene nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Skoro pola građana Rusije se zalaže za vraćanje spomenika Dzeržinskom. Putin je potpisao dekret kojim je elitna policijska jedinica nazvana divizija Dzeržinskog, kao u sovjetsko vreme.

Prema anketi iz novembra 2013, skoro pola građana Rusije se zalaže za vraćanje spomenika Dzeržinskom. To se dešava u trentku kada se sovjetska prošlost sve učestalije glorifikuje a najtamnija poglavlja istorije za vreme vladavine Staljina relativizuju pa čak i prikazuju u lepšem svetlu.

U septembru prošle godine, ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao dekret kojim je elitna policijska jedinica nazvana divizija Dzeržinskog, kao u sovjetsko vreme.

Sporovi oko spomenika princu Vladimiru Kijevskom

Inicijativa komunista za vraćanje spomenika Dzeržinskom poklapa se sa planom Vojno-istorijskog drušva Rusije o podizanju statue jednom od osnivača ruske civilizacije velikom princu Vladimiru Kijevskom povodom 1.000 godišnjice njegove smrti - kome se pripisuje u zaslugu da je preveo istočne Slovene u pravoslavno hrišćanstvo, njihovim masovnim krštavanjem u reci Dnjepar.

Međutim, planirani spomenik treba da se postavi daleko od njegovog istorijskog odredišta, u zemlji u kojoj je na vlasti drugi Vladimir – Putin – u vreme velikih tenzija između Rusije i Ukrajine.

Ideja o spomenika princu Vladimiru otelovljuje žestoku bitku o pravu na ključne delove viševekovne zajedničke istorije, a koja je prerasla u neprijateljstvo sa okretanjem Kijeva ka Evropi.

Daleko iza linija fronta na kome ratuju ukrajinske snage bezbednosti i proruski separatisti uz podršku Moskve – ideja o podizanju spomenika princu Vladimiru otelovljuje žestoku, mada manje krvavu, bitku u kojoj se polaže pravo na ključne delove viševekovne zajedničke istorije, a koja je prerasla u neprijateljstvo sa okretanjem Kijeva ka Evropi.

Veliki princ Vladimir – Volodimir na ukrajinskom – u centru je ovog sukoba. On je vladao kijevskim Rusima, kolevci ruske civilizacije i prestonici Ukrajine – i svetac zaštitnik je u obe zemlje.

Međutim, dugo se smatralo da pripada Kijevu, gde je njegova statua podignuta na “Volodomirovom brdu” 1853, sa pogledom na Dnjepar, jedan od najvažnjih simbola grada. Odlukom gradskih vlasti u Moskvi o gradnji spomenika, započelo je i nadmetanje u grandioznosti. Naime, monument princa Vladimira u Moskvi projektovan je na 24 metra – 3 metra više nego u Kijevu.

Za njega je predviđeno jedno od najviših tačaka u gradu - Воробьёвы Горы (brdo vrabaca). Prema zamisli arhitekata, Vladimir će biti prikazan kako gleda na grad sa visoko podignutim krstom, a leđima okrenut ogromnoj zgradi Državnog univerziteta u Moskvi sagrađenoj u sovjetsko vreme.

Međutim, ima kritičara njegove gradnje čije se primedbe kreću od geoloških do geopolitičkih. Više od 55.000 građana Moskve potpisalo je peticiju protiv podizanja spomenika.

Protivnici tvrde da zemljište nije pogodno zbog “povišenog geološkog rizika”, strahujući da bi statua mogla da sklizne niz brdo, uz viceve o potencijalnom padu drugog Vladimira – Putina.

Oni ukazuju na manjkavosti u papirologiji, zatim da je zona oko Univerziteta u Moskvi zaštićeni kulturni prostor, kao i da zemljište nije pogodno zbog “povišenog geološkog rizika”, strahujući da bi statua jednostavno mogla da sklizne niz brdo, uz mnoštvo viceva o potencijalnom padu drugog Vladimira – Putina.

Pojedini protivnici smatraju da bi spomenik narušio ambijent jedne od najatraktivnijih lokacija u Moskvi. Ušuškan i zaštićen od gradske vreve, ovaj vidikovac je decenijama bio atraktivna destinacija za domaće i strane turiste, kao i za svadbene ceremonije.

Moskva je prepuna arhitektonskih zdanja i spomenika iz prohujalih, sovjetskih vremena. Za vladavine Staljina, u poslednji čas se odustalo od gradnje spektakularnog spomenika lideru boljševika Lenjinu na prostoru koji je sada predviđen za statuu princu Vladimiru.

Drugi, pak, smatraju da je podizanje ovog spomenika drastičan pokušaj krađe dela istorije od Kijeva i simboličko vezivanje Ukrajine za Rusiju u trenutku kada mnogi Ukrajinci smatraju da je njihova zemlja izložena agresiji Moskve.

Sudbina ovog projekta umnogome zavisi od stava Putina, koji se još nije javno izjašnjavao. Za sada se drži u tajnosti šta je zaključeno tokom njegove nedavne posete, sa gradonačelnikom Moskve, lokaciji predviđenoj za spomenik.

Međutim, nakon ruske aneksije Krima u martu 2014, Putin je isticao njegovu ključnu ulogu kao utemeljivača ruskog pravoslavlja.

Putin je ukazao na krštenje princa Vladimira na Krimu, što je proželo ovo poluostrvo istim uzvišenim značajem za Ruse “kao što je brdo hrama u Jerusalimu za one koji ispovedaju islam i judeizam”.

Na godišnjoj konferenciji za novinare u decembru, Putin je ukazao na krštenje samog princa Vladimira na Krimu, tvrdeći da je to proželo ovo poluostrvo istim uzvišenim značajem za Ruse “kao što je brdo hrama – the Temple Mount – u Jerusalimu za sve one koji ispovedaju islam i judeizam”.

U svakom slučaju, zbog otpora sponzori ovog projekta sada razmatraju kao opciju i prostor ispred Lubjanke – što bilo čudno i nategnuto rešenje s ozbirom da su sovjetske vlasti proganjale vernike.

To može dovesti do, kako piše ruski list gazeta.ru, “okršaja istorijskih statua” – Feliks naspram Vladimira – osnivač sovjetske tajne policije nasuprot osnivačju ruske civilizacije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG