Dostupni linkovi

logo-print

Organizovane krađe: Od pruge do kablova


Pruge su česta mesta kradljivaca, stanica u Batajnici, ilustracija

Pruge su česta mesta kradljivaca, stanica u Batajnici, ilustracija

Krađe zbog prodaje sekundarnih sirovina poslednjih godina u Srbiji sve su veći problem. Štete zbog ovih lopovluka su ogromne, železnički saobraćaj često je u prekidu, a delovi velikih gradova ostaju bez struje i telefonskih veza.

Saobraćaj na pruzi Beograd-Bar ovih dana bio je prekinut nekoliko sati zbog pokušaja krađe delova kontaktne mreže. Lopovi su usred popodneva isekli žicu pod naponom od 25.000 volti u nameri da čelične i bakarne delove prodaju na otpadu zbog čega je palo oko 500 metara strujnih provodnika između železničkih stanica Stepojevac i Slovac.

Deo mreže koju su nepoznati kradljivci pokušali da odnesu košta šest hiljada evra i sadrži kilogram i po bakra za koji su na otpadu mogli da zarade desetak evra.

Boro Banjac, privatni detektiv i bivši visoki službenik MUP-a Srbije, kaže za naš program da su slične krađe uzele maha i da ih policija mora sprečiti.

“Postoje neke organizovane grupe koje to rade. A i mislim da je tu kriva i ekonomska kriza, da mnogi nemaju novca, i da se neki ljudi upuštaju u takve kradje kako bi došli do nekog dinara jer drugačije ne mogu. Posledice mogu da budu veoma ozbiljne, mogu da budu katastrofalne. Dešavalo se da se ukrade rampa sa pružnog prelaza i da tu stradaju vozači automobila ili pešaci na koje naleti voz jer nisu videli znak za prugu”, kaže Banjac.

U Srbiji se radi prodaje otpadima za reciklažu krade sve, od stubova visokonaponskih dalekovoda, šahtova na gradskim ulicama, bronzanih bista narodnih heroja, do bakarnih krovova sa crkava, pa je tako nedavno nestao i Gorionik u Šumaricama

Gorionik u Šumaricama

mesingani gorionik Večnog plamena slobode iz kompleksa streljanim đacima u kragujevačkim Šumaricama, koji su kradljivci, koji su hteli da ga istope u nekoj livnici, uplašeni medijskom bukom oko ovog slučaja ostavili u kanalu pored magistralnog puta.

Robu sumnjivog porekla obično otkupljuju ilegalni otpadi koji je pretapaju i preprodaju dalje, pa je ukradenim stvarima teško ući u trag.

Aleksandar Milutinović, komercijalni direktor kompanije Ecoteq, beogradske firme koja otkupljuje, prerađuje i izvozi metalne sirovine, kaže da svaki prodavac popunjava formular, kojim između ostalog garantuje da roba nije ukradena, ali da se desi da i kod njih po nekada završi nešto iz ilegalnih tokova.

“Mi smo imali dvadesetak slučajeva da policija dođe i zapleni robu, uzmu nam nešto za šta sumnjaju da je ukradeno i preporuče nam da tužimo onog
"Lopovi kradu sve što im padne pod ruku. Ono što je strogo kod nas zabranjeno je da kupujemo poklopce šahtova", navodi Aleksandar Milutinović.
ko nam je to prodao. To je krajnje pogrešno. Mi smo prva ruka, sarađujemo direktno sa železarama, i radimo sve po zakonu. Tu nas prati država, traži dokumentaciju o tome gde smo kupili i papire o prevozu tog otpada. Neki deo dođe do nas, neki ode crnim kanalima gde se jednostavno roba kupi na crno i prodaje na crno bez ikakve evidencije. Sve to nadležni znaju. Pa sve nas koji radimo po pravilima i plaćamo porez veoma boli postojanje nelojalne konkurencije koju puštaju da radi kako bi čuvali socijalni mir preko naših leđa. Lopovi kradu sve što im padne pod ruku. Ono što je strogo kod nas zabranjeno je da kupujemo poklopce šahtova. To čim vidimo odmah prijavljujemo, jer to je bezobrazluk, treba neko da izgine zbog njihovih 100 ili 200 dinara”, pojašnjava Milutinović.

Kriza nije opravdanje

Lopovima je najinteresantniji bakar, jer za njegovu kradju nije potrebna velika logistika. I zato što ima najveću cenu, jer ga u reciklažnim centrima plaćaju četiri do šest evra, dok je aluminijum jedan evro, a gvožđe oko dvadeset centi.

Zbog krađe kablova, koji najčešće sadrže oko 25 odsto bakra, dešavalo se da pola Beograda ostane bez struje, ili čitava naselja bez telefonskih veza, a štete se mere stotinama hiljada pa i milionima evra.

Elektro kablovi takođe se često kradu

Elektro kablovi takođe se često kradu

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da se razloge za porast ovakvih krađa ne treba tražiti u siromaštvu jer je ubeđen da se radi o organizovanom kriminalu.

“Za organizatore tih poslova motiv je velika zarada, je ceo taj biznis je sigurno veoma unosan. Nikakva kriza ne može biti opravdanje za to jer imate jedan deo populacije u Srbiji koji je i u onim najboljim vremenima bio posvećen takvim kriminalnim aktivnostima. Sa druge strane, imate mnogo ljudi koji su suočeni sa nemaštinom ali ne biraju taj put”, ocenjuje Vuletić.

Sekundarne sirovine u Srbiji najčešće skupljaju i prodaju Romi a, prema procena iz policije, 10 odsto metala koji nude reciklažnim centrima je ukradeno.

Aleksandar Milutinović priča da pojedini na razne načine pokušavaju da prevare kupce:

“O tome knjige mogu da se napišu, to bi bio odličan scenario za neki film. Šta ljudi rade to ne možete ni da sanjate… Donesu stari šporet da prodaju
"Dešavalo se da stave malu decu u metalnu burad koju žele da prodaju, takođe da bi povećali težinu robe i profit", priča Aleksandar Milutinović.
za reciklažu i onda u rernu ubace pse lutalice. Tako povećaju težinu za dvedeset, trideset kilograma, i uvećaju zaradu. Tu kilažu pomnože sa po dvadeset, trideset dinara, i trljaju ruke jer su nas nasamarili. I kada istovare šporet i uzmu pare, onda samo otvore rernu da pas istrči. Dešavalo se da stave malu decu u metalnu burad koju žele da prodaju, takođe da bi povećali težinu robe i profit. Ubace buriće na kamionče, pa kada sve to prođe vagu onda zovu decu da izađu. Pa to je čudo, da čovek ne poveruje…”

Bivši policajac Boro Banjac zaključuje da su krađe metalnih delova radi preprodaje veliki problem i da ga treba tako i tretirati:

“To se mora rešiti kroz sistem tako što bi se vršila svakodnevna kontrola otpada koji otkupljuju sekundarne sirovine. I takva krivična dela, zbog toga što se ti lopovluci često dešavaju na prugama, zakonski ne treba tretirati kao krađu nego kao ugrožavanje sigurnosti putnika i uopšte života ljudi.”

Poslednji slučaj krađe u Novom Sadu završio se tragično. Mladića koji je iz trafo-stanice pokušao da iseče i ukrade visokonaponski kabl udarila je struja od nekoliko hiljada volti pa je sa teškim opekotinama završio u bolnici.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG