Dostupni linkovi

logo-print

Opozicija u Srbiji: Radije uz vlast nego protiv nje


Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Boris Tadić

Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Boris Tadić

Lideri nevladajućih partija na srpskoj političkoj sceni sve su otvoreniji za saradnju sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem. Dok se građani pitaju kako su od nekadašnjih ljutih protivnika Vučićeve politike postali mogući partneri najmoćnije figure u srpskoj vlasti, obe strane potencijalnim biračima kao ključni argument navode interes Srbije.

Sezona političkih kalkulacija i nagađanja, nakon što je Aleksandar Vučić nedavno počeo razgovore sa najvažnijim ljudima opozicije, sve je interesantnija nakon poslednjih nastupa stranačkih lidera.

Da je moguća saradnja i dojučerašnih političkih neprijatelja postalo je izvesno izjavom Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije i sadašnjeg počasnog predsednika Demokratske stranke, da ne isključuje mogućnost, kada DS poveća rejting, koalicije demokrata sa Srpskom naprednom strankom koju predvodi Vučić.

Beograđani za RSE kažu da posle svega što su preživeli u Srbiji nisu iznenađeni da se sada opozicija nudi kao partner vlasti:


U vreme kada je posle demokratskih promena opozicija slabija nego ikada, opcija biti dobar sa vlašću za mnoge izgleda bolje nego udruživati se protiv nje, a seriju sastanaka koje prvi potpredsednik vlade vodi sa opozicionarima upriličena je sa obrazloženjem da se razgovara o budućnosti Srbije radi postizanja konsenzusa o najvažnijim pitanjima.

Prvi je na razgovorima sa Aleksandrom Vučićem bio Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, koji je tada izjavio da susret doživljava kao potvrdu stanja „da smo zajedno u istom čamcu“.

„Ne bih došao na ovaj sastanak da sam mislio da među nama postoje razlike koje bi razgovor učinile samo formalnim. Rekao mi je da očekuje da se do kraja godine u parlamentu pojave nužni ekonomski zakoni koje mi godinama tražimo", rekao je Jovanović.

Borba sa ekonomskim problemima zajednički je imenitelj koji ih, kako su ponaosob poručili lideri opozicije, povezuje sa vlašću, ali i rad na evropskim integracijama i sprovođenje briselskog sporazuma i rešavanje pitanja Kosova. Poruke sa više strana iz redova opozicije su da je prokockano puno šansi i da je poslednji momenat da se sa vlašću napravi dogovor oko osnovnih političkih pitanja.

Politikolog Jovan Komšić kaže za RSE da približavanje programskih pozicija od dolaska SNS-a na vlast može da bude razlog za ideju opozicije da sa njom sarađuje, ali da najverovatnije to nije ključni momenat.

“Reč je o interesu političkih stranaka da budu blizu resursa koje vlast nudi da bi partije mogle da reprodukuju sebe. I u smislu partije i u smislu klijentističke korporativne interesne grupacije, deoničara u podeli sve siromašnijeg plena. I u tom kontekstu će se približavati svi članovi opozicije u Srbiji toj mogućnosti", konstatuje Komšić.

Koje su sve koalicije i kombinacije moguće sigurno će biti jasnije uoči izbora, za koje se već mesecima govori da su na pomolu, a do tada će na srpskoj polizičkoj sceni, na kojoj je već odavno sve moguće, biti interesantno videti da li će i kakav odgovor opozicione stranke dati na dominaciju naprednjaka.

Vuk Drašković

Vuk Drašković

Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, koji je prešao put od simbola opozicije početkom vladavine Slobodana Miloševića devedesetih do političara na margini dešavanja, takođe je razgovarao sa Aleksandrom Vučićem i poručio da je tom prilikom potvrđeno strateško partnerstvo SNS-a i SPO-a:

„Širom Srbije na lokalnom nivou uspostavljaju se stabilne i programske koalicije između dve stranke. I obojica smo iskazali odlučnost da na predstojećim parlamentarnim izborima nastupimo kao koalicija na listi Srpske napredne stranke.“

Jovan Komšić zaključuje da bi možda od eventualne saradnje vlasti i opozicije moglo da bude koristi ukoliko pronađu zajednički interes i dvotrećinsku parlamentarnu većinu za promenu ustava Srbije.

„Pa makar kada se interesno udružuju za svoje bliske rukovodioce i njihove prijatelje, ako misle o svojim interesima, da misle malo i o budućnosti Srbije. I neka dogovore karakter izmene ustava u smeru razvijanja i utemeljenja evropskih standarda. Od ljudskih prava, preko povećanja kapaciteta Srbije u tržišnoj utakmici, do decentralizacije Srbije", kaže Komšić.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG