Ukrajinski parlament prekinuo je zasedanje tokom koga su poslanici vladajućih stranaka i opozicije izneli suprotstavljene statove o načinu izlaska iz krize u zemlji.
Opozicioni lideri zahtevali su da se da se ustavnim reformama smanje predsednička ovlašćenja Viktora Janukoviča, optužujući istovremeno Janukovičevu vladajuću garnituru kao jedinog krivca za nemire.
Oni su upozorili i na opasnost od daljeg rasta tenzija. Pojedini članovi vladajuće koalicije odbacili su, s druge strane, mogućnost održavanja vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora kao rešenja za sve dublje krize koja potresa ovu zemlju.
Obraćajući se poslanicima opozicioni lider Vitalij Kličko rekao je da su reforme jedini način da se okonča kriza.
„Ukoliko to ne uradimo, uveren sam da će ovo društvo eksplodirati i da ćemo videti bes na ulicama. Zato vas pozivam da na civilizovan način zaustavimo diktaturu i da se vratimo Ustavu koji omogućava poslanicima da donose odluke umesto što će pritiskati tastere“, ističe Kličko.
Opozicija zahteva povratak na snagu Ustava iz 2004. godine usvojenog tokom „Narandžaste revolucije“. I jedan od opozicionih lidera Arsenij Jacenjuk koji je nedavno odbio Janukovičevu ponudu da preuzme mesto premijera, pozvao je zakonodavne vlasti da podrže promene najvišeg pravnog akta zemlje rekavši da se „diktatorska ovlašćenja aktuelnog predsednika moraju poništiti“.
Predsednik Partije regiona, Oleksandar Jefremov apelovao je s druge strane u Parlamentu na prevladavanje sukoba koji potresaju Ukrajinu.
„Našli smo se u ćorsokaku i zbog toga vas pozivam da zaboravimo na međusobne optužbe, pobednike, poražene i naše karijere, i da umesto toga zajedničkim naporima dođemo do strategije za izlazak iz ove situacije“.
Ovaj čelnik vladajuće koalicije ustvrdio je da je Janukovič već načinio ustupke prihvatajući ostavku Vlade, poništavanje spornih zakona protiv učesnika protesta i usvajanje akata o uslovnoj amnestiji demonstranata. Opozicija, s druge strane, ne odustaje od zahteva za Janukovičevom ostavkom i raspisivanjem prevremenih predsedničkih izbora.
Nakon što se vratio na posao sa kraćeg bolovanja, Januković je uzvratio da Ukrajina mora da se usprotivi, kako je rekao, „ekstremizmu, radikalizmu i pozivima na mržnju iza kojih leži jedino borba za vlast“.
Razgovori o paketu ekonomske pomoći
Jedan od njegovih političkih saveznika nagovestio je, s druge strane kako je ukrajinski lider ipak spreman na raspisivanje prevremenih izbora ukoliko se ne bude našao bilo koji drugi način za razrešenje dvomesečne krize u zemlji. Time su se, na neki način, potvrdile i tvrdnje poslanika vladajuće Partije regiona Juriaj Mirošničenka koji je rekao da Janukovič ne razmišlja o uvođenju vanrednog stanja. Demonstranti se, međutim, pribojavaju da bi se ukrajinski predsednik mogao odlučiti upravo na jedan ovakav korak koji bi omogućio vojsci da ukloni barikade koje su demonstranti postavili na ulicama Kijeva.
Rusija je, s druge strane, pozvala opozcione lidere da se klone pretnji i ultimatuma i da se u dijalogu sa vlastima nađe put za izlazak iz krize. Istovremeno je zvanična Moskva obećala Kijevu pomoć od 15 milijardi dolara ukoliko odustane od potpisivanja sporazuma sa Briselom. Ova zemlja je već posudila Ukrajini 3 milijarde dolara ali je naglašeno da će sačekati sa isporukom naredne tranše od 2 milijarde dok Janukovič ne imenuje novog premijera.
Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton trebalo bi da u Kijevu razgovara sa predsednikom Janukovičem i opozicionim liderima u trenutku dok se EU i SAD konsultuju o paketu ekonomske pomoći Ukrajini. Portparol Stejt Dipartmenta Džejn Psaki objasnila je u Vašingtonu da si tu dogovori još uvek u preliminarnoj fazi.
„Razgovaramo sa Evropskom unijom i ostalim partnerima o podršci Ukrajini koja će joj biti potrebna nakon formiranja tehničke vlade kako bi se zemlja vratila na put ekonomskog oporavka i saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom“.
Istovremeno je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo potvrdio da Brisel razmatra različite opcije o tome kako da pomogne Ukrajini da prevlada svoje političke probleme. Ovaj visoki zvaničnik ipak je jasno poručio da Evropska unija nema nameru da se takmiči sa bilo kim oko cene koju bi trebalo platiti za ukrajinsku lojalnost.
Opozicioni lideri zahtevali su da se da se ustavnim reformama smanje predsednička ovlašćenja Viktora Janukoviča, optužujući istovremeno Janukovičevu vladajuću garnituru kao jedinog krivca za nemire.
Oni su upozorili i na opasnost od daljeg rasta tenzija. Pojedini članovi vladajuće koalicije odbacili su, s druge strane, mogućnost održavanja vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora kao rešenja za sve dublje krize koja potresa ovu zemlju.
Obraćajući se poslanicima opozicioni lider Vitalij Kličko rekao je da su reforme jedini način da se okonča kriza.
„Ukoliko to ne uradimo, uveren sam da će ovo društvo eksplodirati i da ćemo videti bes na ulicama. Zato vas pozivam da na civilizovan način zaustavimo diktaturu i da se vratimo Ustavu koji omogućava poslanicima da donose odluke umesto što će pritiskati tastere“, ističe Kličko.
Opozicija zahteva povratak na snagu Ustava iz 2004. godine usvojenog tokom „Narandžaste revolucije“. I jedan od opozicionih lidera Arsenij Jacenjuk koji je nedavno odbio Janukovičevu ponudu da preuzme mesto premijera, pozvao je zakonodavne vlasti da podrže promene najvišeg pravnog akta zemlje rekavši da se „diktatorska ovlašćenja aktuelnog predsednika moraju poništiti“.
Predsednik Partije regiona, Oleksandar Jefremov apelovao je s druge strane u Parlamentu na prevladavanje sukoba koji potresaju Ukrajinu.
„Našli smo se u ćorsokaku i zbog toga vas pozivam da zaboravimo na međusobne optužbe, pobednike, poražene i naše karijere, i da umesto toga zajedničkim naporima dođemo do strategije za izlazak iz ove situacije“.
Ovaj čelnik vladajuće koalicije ustvrdio je da je Janukovič već načinio ustupke prihvatajući ostavku Vlade, poništavanje spornih zakona protiv učesnika protesta i usvajanje akata o uslovnoj amnestiji demonstranata. Opozicija, s druge strane, ne odustaje od zahteva za Janukovičevom ostavkom i raspisivanjem prevremenih predsedničkih izbora.
Nakon što se vratio na posao sa kraćeg bolovanja, Januković je uzvratio da Ukrajina mora da se usprotivi, kako je rekao, „ekstremizmu, radikalizmu i pozivima na mržnju iza kojih leži jedino borba za vlast“.
Razgovori o paketu ekonomske pomoći
Jedan od njegovih političkih saveznika nagovestio je, s druge strane kako je ukrajinski lider ipak spreman na raspisivanje prevremenih izbora ukoliko se ne bude našao bilo koji drugi način za razrešenje dvomesečne krize u zemlji. Time su se, na neki način, potvrdile i tvrdnje poslanika vladajuće Partije regiona Juriaj Mirošničenka koji je rekao da Janukovič ne razmišlja o uvođenju vanrednog stanja. Demonstranti se, međutim, pribojavaju da bi se ukrajinski predsednik mogao odlučiti upravo na jedan ovakav korak koji bi omogućio vojsci da ukloni barikade koje su demonstranti postavili na ulicama Kijeva.
Rusija je, s druge strane, pozvala opozcione lidere da se klone pretnji i ultimatuma i da se u dijalogu sa vlastima nađe put za izlazak iz krize. Istovremeno je zvanična Moskva obećala Kijevu pomoć od 15 milijardi dolara ukoliko odustane od potpisivanja sporazuma sa Briselom. Ova zemlja je već posudila Ukrajini 3 milijarde dolara ali je naglašeno da će sačekati sa isporukom naredne tranše od 2 milijarde dok Janukovič ne imenuje novog premijera.
Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton trebalo bi da u Kijevu razgovara sa predsednikom Janukovičem i opozicionim liderima u trenutku dok se EU i SAD konsultuju o paketu ekonomske pomoći Ukrajini. Portparol Stejt Dipartmenta Džejn Psaki objasnila je u Vašingtonu da si tu dogovori još uvek u preliminarnoj fazi.
„Razgovaramo sa Evropskom unijom i ostalim partnerima o podršci Ukrajini koja će joj biti potrebna nakon formiranja tehničke vlade kako bi se zemlja vratila na put ekonomskog oporavka i saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom“.
Istovremeno je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo potvrdio da Brisel razmatra različite opcije o tome kako da pomogne Ukrajini da prevlada svoje političke probleme. Ovaj visoki zvaničnik ipak je jasno poručio da Evropska unija nema nameru da se takmiči sa bilo kim oko cene koju bi trebalo platiti za ukrajinsku lojalnost.
