Dostupni linkovi

logo-print
U Srbiji ima više stotina sledbenika vehabijskog pokreta uglavnom na području Novog Pazara, Priboja i Sjenice. Među njima je i, prema nezvaničnim procenama iz policije, oko 70 radikalnih vehabija koje bezbednosne strukture smatraju vrlo opasnim.

O vehabijama u Srbiji počelo je da se govori u prvim godinama protekle decenije, kada su se pojavili u novopazarskim džamijama pokušavajući da nametnu svoje tumačenje islama.

Danas su, rekao je za RSE Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu za bezbednost, najekstremniji među njima opasnost za državu, što je postalo jasno posebno nakon terorističkog napada u Sarajevu.

“To nije neki veliki broj ljudi, ali neki među njima su veoma opasni s obzirom da su spremni da vrše nasilje što su dokazali u nekoliko navrata. Bilo je prikupljanja velike količine oružja, zatim došlo je do sukoba naših snaga bezbednosti i vehabija, i zapravo najveća opasnost od njih preti zbog njihove spremnosti da vrše terorističke napade“, ocenjuje Zoran Dragišić.

Vojno-bezbednosna agencija svojevremeno je objavila da operativni podaci te službe govore da na području Sandžaka deluju islamske ekstremističke organizacije pod nazivom “Vehabija” i “Crvena ruža".

Aida Ćorović, direktorka nevladine organizacije “Urban In” iz Novog Pazara, kaže da zbog potencijalnog ugrožavanja bezbednosti najradikalnije vehabije moraju biti pod nadzorom, ali i da to ne znači da treba zapasti u neku vrstu progona pripadnika te verske grupe.

“Niti mislim da treba idealizovati, niti treba preuveličavati. Vehabije nisu same po sebi opasne, čak smo čuli i neke pomirljive tonove čelnih ljudi koji kažu da terorizam nikako nije to za šta se oni zalažu. Dakle, važno je da se ta priča vezana za vehabije i za svaku vrstu potencijalne opasnosti da se prati i da se to manje u medijima zloupotrebljava i da onda dobija neke nenormalne oblike”, smatra Aida Ćorović.

Taktički ciljevi

Pripadnici vehabijskog pokreta u Srbiji uglavnom su iz lokalnog stanovništva sa teritorije Sandžaka, ali su zabeleženi i česti kontakti pojedinih lidera sa vehabijama iz regiona.

Rade Božović, orijentalista i dugogodišnji profesor Beogradskog univerziteta, objašnjava da vehabizam u Srbiji nije autohtona pojava.

Novi Pazar, jedna od džamija

Novi Pazar, jedna od džamija

“Mislim da je to, ipak, stiglo pre svega preko Bosne. Da bi se pokret bilo koje vrste pojavio potrebni su unutrašnji uslovi da se taj pokret prihvati. On je prihvaćen, verovatno, opet zato što jedan deo muslimana živi kod nas pod pritiskom da nije dovoljno islamiziran, da muslimani nisu pravi muslimani i da slabo poznaju veru. Dakle, prihvatanje vehabizma bi moglo biti za jedan deo mlade populacije razlog ili nada da se veruje u pravi islam i da se sprovodi pravi islam”, kaže Rade Božović.

Među vehabijama u Srbiji registrovan je i državljanin Bosne i Hercegovine Elvis Hajrić koji je, po informacijama iz srpskih bezbednosnih službi, nedavno došao iz Saudijske Arabije da vrbuje nove pristalice.

Zoran Dragišić upozorava da je najbitnije pratiti delovanje onih najradikalnijih pripadnika vehabijske grupe koji se povezuju i sa idejama terorističke Al Kaide.

“Njihov osnovni cilj je širenje vehabijskog učenja, to je globalni cilj pokreta. Što se Srbije tiče, postoje taktički ciljevi koji su usmereni na destabilizaciju Srbije, ali su pre svega usmereni na ugrožavanje bezbednosti pripadnika Islamske zajednice u Sandžaku. Dakle, oni svoje učenje šire, pre svega, među muslimanima i to na vrlo agresivan način, što su više puta dokazali”, kaže Dragišić.

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, ne misli da je problem vehabija eskalirao do te mere da ova država može da postane izvoznik terorizma.

“To svi znaju. Svi znaju na svetu da im opasnost od terorizma apsolutno ne preti od Srbije i od Srba”, navodi Ivica Dačić.

Pronaći sive eminencije

Profesor Rade Božović smatra da nema potrebe za širenjem straha od vehabija.

“Oni ne predstavljaju za sada neku značajnu pretnju ni po broju, ni sa militantne strane gledišta. Ne bih rekao da taj vehabizam predstavlja onu najrigidniju stranu vehabijskog pokreta. Dakle, mislim da je to militantno krilo prilično slabo”, ocenjuje Božović.

Ovdašnja javnost godinama je bila uskraćena za informaciju ko su vehabije, za šta se zalažu, i otkud oni u Srbiji. Aida Ćorović tvrdi da im je, na neki način, gostoprimstvo pružila Islamska zajednica u Srbiji koju predvodi Muamer Zukorlić.

Muamer Zukorlić

Muamer Zukorlić

“Koja je, budimo realni, bila domaćin godinama i koja je zapravo dozvolila vehabijama, bar što se Novog Pazara tiče, a pretpostavljam i celog Sandžaka, da oni na neki način uopšte uđu u džamije i da godinama budu ovde odomaćeni. Nekako smo mi kao obični građani bili zakinuti za informaciju ko im je dao prostor da oni budu u džamijama godinama. Znate, vi ako ste domaćin u jednoj kući, ne može neko da vršlja godinama i vi se pravite da ne znate i onda odjednom, pa onda iz čista mira posle sedam, osam ili deset godina kažete ‘oni mi smetaju’”, navodi Aida Ćorović.

Sa druge strane, Samir Tandir, iz Islamske zajednice u Srbiji, kaže da se, kada su u pitanju vehabije u Sandžaku, može govoriti samo o neodgovornim pojedincima koji su zloupotrebljeni. Ali kada je reč o narodu, bošnjačkom korpusu, o Muslimanima u Srbiji, nema govora o postojanju neke organizovane vehabijske skupine, tvrdi Tandir i odbacuje navode o blagonaklonom odnosu prema vehabijama.

“Želim da podsjetim na slučaj iz 2006. godine, kada je u jednoj policijskoj akciji utvrđeno da je grupa, koja je u javnosti poznata kao grupa vehabija iz Sandžaka, planirala ubistvo muftije Muamera efendije Zukorlića. I tada smo imali bombastične naslove u novinama, međutim, nije se mnogo otišlo u razotkrivanju pozadine, znači – ko stoji iza tih ljudi, ko ih finansira. Muslimanima, Islamskoj zajednici je stalo da se otkrije istina. Ako želimo suštinski da otkrijemo u čemu je problem, moramo vidjeti ko su sive eminencije cijelog tog pokreta”, tvrdi Samir Tandir.

Poslednje tri ili četiri godine vehabije se ređe viđaju u javnosti, pogotovo posle hapšenja jedne grupe na planini Ninaja kod Novog Pazara čiji pripadnici su osuđeni zbog planiranja terorističkih napada. Aida Ćorović podseća da je njihovo prisustvo prvi put primećeno početkom dvehiljaditih:

“I odjednom smo po džamijama počeli da viđamo letke sa porukama da ne treba da imamo kontakt s hrišćanima. Onda smo videli da je jedan broj ljudi, nama poznatih, počeo da nosi duge brade, skraćene pantalone. Nisu bili preterano upadljivi dok nisu kao grupa narasli i počeli da se ponašaju agresivno, a onda je došlo i do sukoba sa klasičnim vernicima”.

Posle terorističkog napada u Sarajevu opasnost od takozvanog “belog islamskog terorizma” postala je očigledna, pa se pripadnici vehabijskog pokreta u javnosti regiona sve češće označavaju kao ozbiljna pretnja.

Jovan Bajford, socijalni psiholog i profesor na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji, upozorava da se i pored toga stvari ne smeju preuveličavati jer je reč o nečemu što je deo šireg problema.

“Na nekin način imaju svoje korene u činjenici da ima jako mnogo mladog sveta koji su otuđeni i koji, na neki način, nalaze svoj identitet kroz ekstremističke pokrete. Ako se gleda problem vehabija, činjenica je da ima mladih ljudi i u BiH i u Sandžaku koji se okreću tim radikalnim pokretima –- treba gledati šta njima društvo nudi kao alternativu u pogledu njihove budućnosti, školovanja, zaposlenja, ostvarivanja nekih osnovnih životnih potreba, što bi na neki način umanjilo privlačnost tih ekstemističkih pokreta”, smatra Jovan Bajford.

Prema podacima MUP-a, u Srbiji su u poslednje vreme aktivne i neke malobrojne vehabijske grupe, kao što je jedna pod pod nazivom "Ebu Muhamedovci", dok je među vehabijama sve više Roma iz Beograda, Novog Sada, Subotice i Podrinja.
O vehabizmu

Vehabizam je konzervativni pokret u Islamu koji je utemeljio u Saudijskoj Arabiji u XVIII veku arapski filozof Muhamed bin Abdul Vahab. Rođen u vreme kada počinje stagnacija Otomanskog carstva, Vahab je smatrao da islam treba duhovno pročistiti od otomanske dekadentnosti i vratiti izvornim dogmama. Od sufista je preuzeo model konspirativnog verskog reda ali je odbacio obrede inicijacije i muziku u bilo kojoj formi. Takođe je osuđivao ukrašavanje džamija i poroke poput pušenja duvana. Odbacio je poštovanje islamskih svetaca i mesta i predmeta koji su s njima povezani.

Vahab je tvrdio da su se ubrzo posle smrti proroka Muhameda, muslimani ponovo vratili u neverništvo kao i pre pojave islama. On je smatrao da ljudsko društvo treba urediti po božjem a ne ljudskom zakonu.

Vehabizam se u suštini zasniva na redukcionističkim i izvornim idejama o islamu te interpretira veru drugačije od ostalih islamskih pravaca kao što su sunizam, sufizam i šiizam. Vehabizam nastoji zadržati muslimane na izvornoj interpretaciji Islama bez daljnjih naučnih, teorijskih i sličnih posredovanja u interpretaciji. Vehabizam je istorijski nastao kroz podelu u Saudijskoj Arabiji između političkog i religijskog života muslimana pri čemu je religijski život kontrolisan od strane vehabijskih propovednika.

Sloboda veroispovesti ne postoji. Islam je zvanična religija i svi građani moraju biti muslimani.Reč je o tumačenju islama koje i muslimane koji drukčije razmišljaju kvalifikuje kao nevernike, posebno šiite. Sami sebe nikad neće nazvati vehabijama i taj naziv smatraju pogrdnim.

Od svog nastanka pa do danas vehabizam je postao toliko ekstreman da su se mnogi islamski pravci kao što su sunizam, sufizam i šiizam počeli plašiti tog pokreta.

Nakon utemeljenja Saudijske Arabije 1932. godine, vehabijsko učenje islama postaje državna ideologija u ovoj zemlji.

U moderno vremenu vehabizam je najrasprostranjeniji u nemodernizovanim delovima Azije i mnogi ga okrivljuju za podsticanje i davanje ideološke osnove današnjim terorističkim grupama.

Više o ideološkoj osnovi pokreta u delu knjige "Al-Kai'da u BiH: Mit ili stvarna opasnost' Vlade Azinovića, u izdanju RSE.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG