Dostupni linkovi

logo-print

Aleksandar Saša Petrović, čovek koji je jugoslovenski film uveo u evropsku kulturu


Okrugli sto posvećen radu Aleksandra Saše Petrovića u Beogradu

Okrugli sto posvećen radu Aleksandra Saše Petrovića u Beogradu

Prošlo je dvadeset godina od smrti filmskog reditelja Aleksandra Saše Petrovića. Tim povodom u Jugoslovenskoj kinoteci filmski stvaraoci podsetili su na delo autora kultnog filma „Skupljači perja“, ali i drugih, za ovdašnju kinematografiju izuzetno značajnih ostvarenja.

Petar Volk

Petar Volk

“Mene je Saša fascinirao, upravo tim kratkim filmovima. On je imao toliko energije u sebi, toliko znanja i osećanja. Što je najvažnije, doživljaja sveta u kome mi živimo, da je on pravio nešto što je daleko iznad rutinskog stvaranja.”

Tako se dve decenije posle smrti Aleksandra Saše Petrovića, po mnogima najvećeg jugoslovenskog reditelja, dobitnika mnogih prestižnih filmskih nagrada i začetnika crnog talasa, seća Petar Volk književni kritičar i autor monografije „Let nad močvarom“ posvećene Petroviću.

Ovaj student čuvene praške filmske akademije i diplomac studija istorije umetnosti u Beogradu trostruki je dobitnik Zlatne arene u Puli, dok je za čuveno ostvarenje “Skupljači perja” nagrađen Zlatnom palmom na filmskom festivalu u Kanu, filmu koji je bio i kandidat za prestižnog Oskara.

To delo, koje verno prikazuje život Roma na severu Vojvodine, međuetničke i socijalne odnose, postalo je vesnik novog filma sa ovih prostora, podvlači Petar Volk.

Period pre njegovih radova Volk označava vremenom “diktirane kinematografije” od koje se Petrović otrgao, postavši u međuvremenu prepoznatljiv autor u Parizu, Belinu, Njujorku i Los Anđelesu.

“Jugoslovenski film sa Sašom Petrovićem je po prvi put ušao u evropsku filmsku kulturu. To je ono što je bilo radikalno značajno i mi do danas imamo svega 4-5 autora koji pripadaju evropskom filmu. I to ne po nagradama, nego po autorskom identitetu. Saša Petrović je bio jedinstvena pojava. U suštini on je bio pesnik. Njegove pesme koje je Draško Ređep sakupio i objavio pokazuju da je to jedna pesnička duša, pre svega, koja se onda sa tim svojim beskrajnim doživljajima iskazala u raznim vidovima”, rekao je Volk.

Izuzetan dar da primeti i kritički se odnosi prema nedoslednostima prošlosti i sadašnjosti Saši Petroviću često je izazivao osude tadašnjeg društva. Kako beleže hroničari, prati ga anegdota da su projekcije njegovih filmova “Dvoje” i “Dani” u kultnom beogradskom bioskopu Kozara, izazvale muk, a potom i negodovanje tadašnjih kritičara.

U još jednom kandidatu za Oskara i osvajaču nagrade u Karlovim varima, antiratnom filmu “Tri”, bavi se besmislenim smrtima u smutnim vremenima uoči i tokom Drugog svetskog rata.

Film "Seobe", po romanu Miloša Crnjanskog najsloženiji je projekat na kome je krajem 80-ih Petrović radio. U francuskoj kooprodukciji uspeo je da okupi afirmisane glumce poput Avtandil Makharadzea, Izabel Iper, Dragana Nikolića, Mikija Manojlovića, Mirjane Karanović.

Boro Drašković koji je dokumentarnim filmom, ali i knjigom Film o filmu ovekovečio snimanje "Seoba", kaže da se uverio u njegovu energičnost i silovitost, ali i nežnost.

“Ona scena kada Dafinu treba da sahrane. Međutim, Izabel Iper, velika glumica, u tom trenutku bila je u drugom stanju. Nikako nije htela da uđe u sanduk i da je spuste u zemlju. Saša je umeo da objasni. Ja sam snimao tu scenu kako je on nagovarao. Pitao sam je šta treba učiniti za tu scenu. Ona je odgovorila da treba samo da zatvorite oči i da ne dišete. Video sam da je Saša Petrović to njoj rekao. I da je ona to prekrasno uradila”, prepričava detalje sa snimanja “Seoba” Drašković.

Draško Ređep

Draško Ređep

Totalni stvaralac – tako Aleksandra Petrovića opisuje njemu bliski književni kritičar i pisac Draško Ređep. Smatra ga kao autora koji je prevazišao jedan žanr, pošto je bio scenarista i publicista, hroničar, ali i polemičar.

“Ima jedna formula često citirana Miroslava Krleže koji je bio, ni manje ni više, njegov koscenarista i kome je on vrlo hrabro i razložno štriklirao potpuno nesavremene, nefilmske rečenice u spikerskom tekstu za film o Petru Dobroviću koja kaže sledeće: 'Zvjezdano nebo nad nama, a diluvijalni instinkti u nama'. U tom velikom kontrapunktu kojim su se bavili naši najuticajniji pisci modernih vremena, Saša Petrović zaslužuje jedno od važnih mesta.”, smatra Ređep.

U čast velikog filmskog reditelja u Kinoteci je prikazana nova kopija “Skupljača perja”, a najavljeno je da će biti izrađene nove kopije svih njegovih filmova.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG