Dostupni linkovi

logo-print

Oland i Merkelova poručili Putinu i Porošenku: Ne gubite vreme


Oland i Merkel

Oland i Merkel

Francuski predsednik Fransoa Oland i nemačkla kancelarka Angela Merkel poručili su u telefonskom razgovoru predsednicima Rusije i Ukrajine, Vladimiru Putinu i Petru Porošenku, da više ne gube vreme i da počnu pregovore o rešavanju ukrajinske krize.

Istovremeno, Bela kuća najavljuje da će predsednik SAD Barak Obama potpisati zakon o dodatnim sankcijama Rusiji. U međuvremenu državni sekretar Džon Keri je ocenio da je Rusija poslednjih dana učinila neke konstruktivne poteze za smanjivanje tenzija u Ukrajini i da bi, ukoliko tako nastavi, Vašington mogao da joj ukine sankcije.

Oland i Merkelova su apelovali na dvojicu predsednika da razgovori u okviru Kontakt grupe treba što pre da počnu i dovedu do konkretnih rezultata u trajnom prekidu vatre, razmeni zarobljenika i poboljšanju humanitarne situacije na teritorijima pod kontrolom separatista na istoku Ukrajine.

"Konvoji iz Ukrajine, Rusije i Evropske unije moraju biti raspoređeni u skadu sa ukrajinskim zakonom", navodi se u saopštenju francuskog predsedništva.

"Razgovor je vođen o kriznoj situaciji koja se nastavlja u Ukrajini", navodi se u saopštenju pres službe Kremlja i ističe da je neophodno obezbediti stabilan prekid vatre u oblasti Donbas na istoku Ukrajine.

Vladimir Putin, Angela Merkel, Fransoa Oland i Petro Porošenko saglasili su se da je neophodno da se što pre sastane Kontakt grupa za rešenje sukoba u Ukrajini.

Oni su kao prioritetne zadatke označili - razmenu zarobljenika i povlačenje teškog naoružanja iz zone sukoba.

Razgovarali su, takođe, o rekonstrukciji porušene istočne Ukrajine, humanitarnim i socijalnoj pomoći stanovništvu u ratom zahvaćenoj oblasti.

Oland i Merkelova su istakli da je "važno ići napred i ne gubiti više vreme".

Razgovor je, kako se navodi, obavljen "uoči samita Evropske unije, koji počinje sutra, a na kojem će biti reči o situaciji u Ukrajini".

Obama potpisuje sankcije, Keri ukazuje na pomake Moskve

Istovremeno, Bela kuća je saopštila da će predsednik SAD Barak Obama potpisati novi zakon američkog Kongresa kojim se odobravaju dodatne sankcije protiv Rusije, koju Zapad smatra odgovornom za oružani sukob u Ukrajini.

Oba doma američkog Kongresa usvojila su dodatne sankcije prema odbrambenom i energetskom sektoru ruske industrije, uključujući izvoznika oružja Rosoboroneksport.

Odobrava se, ali se ne zahteva, slanje opreme Ukrajini u iznosu od 350 miliona dolara, uljučujući protivtenkovsko naoružanje, municiju i bespilotne letilice za nadgledanje.

Obamina administracija je dosada odbijala zahtev Kijeva za slanjem ubojitog naoružanja.

Bela kuća naglašava da tekst tog propisa ostavlja predsedniku slobodu kako da praktično postupi u vezi sa sankcijama.

"Predsednik namerava da potpiše zakon" jer mu ostavlja "fleksibilnost" u pogledu zavođenja novih sankcija, rekao je portparol Bele kuće Džoš Ernest.

Obama je u više navrata ponovio da smatra "kontraproduktivnim" nametanje dodatnih američkih sankcija, bez koordinacije sa Evropskom unijom.

U međuvremenu, američki državni sekretar Džon Keri ocenio je u Londonu da je Rusija poslednjih dana učinila neke konstruktivne poteze za smanjivanje tenzija u Ukrajini i da bi, ukoliko tako nastavi, Vašington mogao ukinuti sankcije prema toj zemlji, prenosi Rojters.

On je dodao da nije cilj Zapada da “nanesu štetu građanima Rusije” i da sankcije mogu biti ukinute za nekoliko dana ili sedmica “ukoliko predsednik Vladimir Putin nastavi da preduzima korake ka smanjenu tenzija i ostane privržen dogovoru o prekidu vatre koji treba da okonča ukrajinski konflikt”. On je naglasio da "sve zavisi od izbora koji Putin bude napravio".

Keri je istakao da Vašington prati pad ruske rublje na šta su uticale zapadne sankcije i smanjenje cena nafte.

Rublja je samo u utorak izgubila 20 odsto vrednosti u odnosu na
dolar i evro, a ukupno ove godine oko polovine vrednosti. U sredu se delimično oporavila.

Lavrov: Krim ostaje deo Rusije

U međuvremenu, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ponovio je u utorak u Parizu da “ima veoma ozbiljne razloge” da veruje da je cilj zapadnih sankcija izazivanje promene režima u Moskvi.

On je priznao da sankcije pogađaju njegovu zemlju, ističući, međutim, da će "Rusija ne samo preživeti, već će i iz toga izaći još jača. Prošli smo kroz mnogo ozbiljnija iskušenja tokom naše istorije i svaki put izašli iz njih još jači".

Lavrov je u intervjuu televiziji Frans 24 uzdržano pohvalio ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, ukazujući da je “najbolja prilika za Ukrajinu u ovom trenutku”.

On je kazao da je “oprezni optimista” kada je reč o šansama za uspostavljanje trajnog mira u Ukrajini. Međutim, ruska agencija Interfaks je prenela njegovu izjavu da se Rusija zalaže za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da Kijev mora da prihvati da je Krim sada deo Rusije.

Istoga dana, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je tokom susreta u Briselu sa zvaničnicima EU i NATO izrazio zabrinutost da bi Rusija mogla na Krimu da razmesti nuklearno oružje.

Novo primirje u istočnoj Ukrajini je proglašeno prošle sedmice u nastojanju da se okončaju sedmomesečni sukobi u kojima je poginulo 4,700 ljudi a skoro million izbeglo.

Porošenko je izjavio u utorak da nema oružanih incidenata.

Međutim, načelnik generalštaba ukrajinske armije Viktor Muženko izjavio je u utorak veče je na istoku zemlje i dalje razmeštno do 10 hiljada ruskih vojnika i teško naoružanje a duž granice sa Ukrajinom 50 hiljada, uprkos primirju.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG