Dostupni linkovi

logo-print
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela je rasprava Srbije i Hrvatske po tužbi i kontratužbi dve zemlje za genocid. Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine.

Najpre hrvatski pravni tim izlaže argumente kojima brani tvrdnje iz svoje tužbe za genocid počinjen od 91 do 95 godine. Srpski pravni tim će svoje stavove početi da izlaže nedelju dana kasnije, 10. marta.

U srpskoj kontratužbi se tvrdi da je Hrvatska počinila genocid nad Srbima u operaciji "Oluja" 1995. godine, kada je "250.000 Srba etnički očišćeno s prostora Hrvatske".

Profesor Beogradskog univerziteta i diplomata Ivan Vujačić i istoričarka Dubravka Stojanović različito tumače efekte suđenja, kao i buduće presude, na srpsko-hrvatske odnose.

„Mislim da će proces koji se vodi pred Haškim sudom doprineti tome da se pogoršaju odnosi između Hrvatske i Srbije, mislim da će se otvoriti emotivne teme. Mislim da je ogromna šteta što se taj proces uopšte odvija, što nije nađeno rešenje da se to stavi ad acta. Viđenje istorije se neće promeniti, te stvari ne ležu sudskim procesom. Te stvari ležu kroz dugi period suočavanja sa istinama, tuđim i svojim, o samima sebi i o drugima” smatra Vujačić.

Dubravka Stojanović, pak, smatra da je ocena Međunarodnog suda pravde veoma važna za istoriju.

"I zato sam uvek podržavala ono što je Žarko Puhovski govorio, odnosno da te tužbe i kontratužbe ne treba povlačiti. I tužba i kontratužba podnete su pod velikim emotivnim usijanjem u obe države i njihovo povlačenje značilo bi da ostaje otvoreno to pitanje, na koje se uvek ubuduće možete vratiti i reći – e, da nismo povukli onu tužbu, videli biste vi koji ste počinili genocid. Ovako, a svi međunarodni pravnici kažu da nijedna od tih tužbi ne može proći, mislim da je to vrlo važno za hlađenje glava u obe države i za njihove buduće odnose, koji će onda na čvrstim temeljima međunarodnog prava moći da, nadam se, krenu dalje“, navodi Stojanović.

Tužba Srbije na 200 od ukupno 500 stranica sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, s naglaskom na događaje iz Drugog svjetskog rata, dakle kontekst zločina u 90-im se povezuje sa zločinom nad Srbima u ustaškoj NDH-a.

Drugim rečima, senka Jasenovca i raznih Golubnjača uvodi se u Hašku sudnicu. Ivan Vujačić upozorava :

“Naravno da će to otvoriti pitanje istorije i istorija se ne rešava na sudu, to sam hteo da kažem. Naravno da će se okrenuti cela ta priča o Drugom svetskom ratu, što je normalno u jednoj takvoj tužbi. Kontratužba Hrvatske se odnosi na ono što je bilo devedesetih godina. I jednostavno stvoriće se, što je najgore od svega, ja mislim i u jednoj i u drugoj javnosti stereotip da je taj sud bio nepravedan, da je bio politički sud, da nije rešio ono što je trebalo da reši u njihovu korist. I zbog toga sam pesimista.“

Da li će za istoričare koji budu istraživali ono što se događalo u ratovima 90-ih, biti najrelevantija ocena Međunarodnog suda pravde?

Dubravka Stojanović kaže da su zločini učinjeni sa obe strane i oni će uvek ostati ta tačka između te dve države, koja se naravno može iskoristiti za njihovo pomirenje i da do toga više ne dođe, a može se iskoristiti i za buduće konflikte, jer onda možete na tome da insistirate.

“Ali je vrlo važno da se ocena o genocidu više ne vraća u naše političke upotrebe“, zaključuje istoričarka Dubravka Stojanović.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG