Dostupni linkovi

logo-print
Nakon što je Ustavni sud Srbije proglasio neustavnom Uredbu na osnovu koje su studentima školovanim na Kosovu priznavane diplome u Srbiji mladi sa juga Srbije kažu da je to korak nazad za njihovu budućnost.

Nadležni obećavaju da će raditi na rešenjima za brojna tehnička pitanja koja se otvaraju a analitičari upozoravaju i na potrebu menjanja Ustava, čije odredbe poodavno ne odgovaraju realnosti.

Prištinski diplomac kriminologije sa juga Srbije Besfort Jonuzi je posle mnogo peripetija uspeo da nostrifikuje svoju diplomu u Srbiji. Kaže da su vesti iz Beograda, šokirale mnoštvo mladih iz njegovog okruženja.

Neću da verujem da postoji neka diskriminacija zato što sam Albanac. Kada smo čuli za sporazum o priznanju kosovskih diploma naravno da smo imali jednu nadu da će ti problem biti rešeni i da ćemo preskočiti tu situaciju. Ali sad, to naravno predstavlja jedan korak nazad za našu budućnost, jer smo previše fokusirani da studiramo na Kosovu zbog blizine i jezika. Mlade danas uopšte ne interesuju ovi politički problemi, oni su samo zainteresovani da se bave poslovima za koje su studirali i daju doprinos da naše društvo ide napred”, rekao je Jonuzi.

Odluka o neustavnosti Uredbe o priznavanju diploma nije odmah stupila na snagu pošto je Ustavni sud odložio njeno zvanično objavljivanje za šest meseci. Istovremeno, odbačena je mogućnost da do sada nostrifikovane diplome budu poništene.

Uprkos utisku da bi Srbija ovakvim postupkom sebe mogla označiti neodgovornim pregovaračem u poodmaklom procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, ministarka zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović uverava da će pitanje diploma biti rešavano tokom pregovora dve strane.

Da probamo kroz dijalog koji podržavamo i kome smo posvećeni kroz implementaciju Briselskog sporazuma dođemo do rešenja za brojna tehnička pitanja koja se otvaraju i koja nisu laka ni za pregovaranje, ni za primenu. Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da nađemo rešenja koja će biti balansirana. Ako me pitate kako ćemo to konkretno pitanje rešavati, to će biti jedna od tema kojom ćemo ozbiljno baviti kao pregovarački tim”, rekla je Joksimović.

Potreba menjanja Ustava

Odluka o priznavanju diploma sa Kosova doneta je u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine u vreme Vlade nekadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića u novembru 2011., tri godine pošto je srpsko Ministarstvo prosvete prekinulo priznavanje dokumenata sa Prištinskog univerziteta.

Tadašnji glavni pregovarač Beograda Borislav Stefanović kaže za RSE da potez Ustavnog suda vidi kao ozbiljan test, s obzirom na to da su sve dogovore Beograda i Prištine, uključujući i Briselski sporazum, aminovali kako nova Vlada, tako i parlament.

Mislim da je to vrlo loše. To pokazuje da odluke Ustavnog suda imaju jednaku snagu zakona. Tako da smatram da tu teško šta može da se učini. Neophodno je nastaviti pregovore i ponovo utvrditi stvari koje su ranije utvrđene. Očigledno je da su obe uredbe koje je donela prethodna Vlada i sporazumi koje sam postigao u ime Vlade Srbije, a koje su usvojili i Vlada i Skupština, sada imaju jedan ozbiljan test”, ocenjuje Stefanović.

Ovo međutim nije prvi put da Ustavni sud dovodi u pitanje ono što je usaglašeno sa Kosovom, posredstvom Brisela, jer je sličnu sudbinu doživela i Uredba o katastru kojom je bilo predviđeno da se Prištini dostave kopije katastarskih knjiga. Nadležnima je u februaru dat rok od 6 meseci da je usaglase sa Ustavom.

Ti slučajevi, upozorava Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, ukazuju i na potrebu menjanja Ustava, čije odredbe poodavno ne odgovaraju realnosti, zbog čega Janjić ne isključuje mogućnost da neustavnim uskoro bude proglašen i sam Briselski sporazum.

Direktnija posledica je nesigurnost i zaustavljanje primene Briselskog sporazuma. A to znači i zaustavljanje priključivanja EU. Treća posledica je stvaranje uverenja kod građana: Ako kaže Ustavni sud, onda to mora da je tačno! Da se Srbiji nešto nameće, što je protivno Ustavu. To znači jačanje nepoverenja i prema vladavini prava, sadašnjem rukovodstvu i uopšte evropskim procesima. Dakle, veliki je ulog u igri, politički i ustavno-pravni”, ocenjuje Janjić.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG