Dostupni linkovi

logo-print

Odlazak Kalašnjikova: Ubija i posle smrti


Mikhail Kalašnjikov

Mikhail Kalašnjikov

Čovek koji je izmislio najpoznatije oružje na svetu Mikhail Kalšnjikov, preminuo je u 94. godini života. Njegova smrt potvrđena je iz bolnice u Iževsku, glavnom gradu republike Udmurtije, gde je i živeo. U bolnicu je primljen pre nešto više od mesec dana zbog unutrašnjeg krvarenja.

Ostaće upamćen kao izumitelj najpoznatije automatske puške AK-47, koja je po njemu dobila i ime. Nastala je 1947. godine, a od tada je proizvedeno čak 100 miliona primeraka ovih ubojitih sredstava.

Kada je prva "Kalašnjikov" jurišna puška puštena u proizvodnju, pre više od šest decenija, teško da se moglo pretpostaviti da će ona postati ne samo standardno naoružanje sovjetskih trupa, nego i oružje kog će se vrlo rado prihvatati i biti osnova za svako delovanje gerilca, terorista, čak i kriminalca. Širom sveta. Učinilo je to "Kalašnjikov" i jednim od najkontroverznijih oružja modernog doba.

Sam izumitelj po kome je puška ponela ime bio je jedno od devetnaestoro dece rođene porodici siromašnih seljaka u regionu Altai na jugu Rusije. Na svet je došao samo nekoliko godina posle Boljševičke revolucije. Kao dečak, barem je tako govorio, sanjao je da postane pesnik. I to je verovanto tačno jer je zapravo tokom čitavog života pisao poeziju, a objavio je čak šest knjiga. Šta god mislili o njegovim umetničkim dometima, to svakako neće biti talenat po kome će ga pamtiti.

"Postoji mnogo loših pesnika i bez mene", izjavio je pre četiri godine. "Otišao sam ipak drugim putem".

Taj drugi put započet je 1938. godine kada je primljen u Crvenu Armiju. Postao je tenkista i mehaničar. Kada je ranjen tokom bitke kod Brjanska oktobra 1941. godine, nosio je čin komandira tenka. Navodno tu, prve godine nemačkog napada na Rusiju, rodila se ideja. Kalašnjikov je slušao u bolnici niz pritužbi vojnika na neefikasnost ruskih pušaka. Njihova i njegova frustracija kvalitetom standardnog oružja probudila mu je želju da sam pokuša da dizajnira pouzdanije oružje. To je bio prvi korak u stvaranju automtaske puške.

Njegovim prvim nacrtom nadređeni nisu bili oduđevljeni, ali su prepoznali njegov dizajnerski talenat pa je 1942. godine prekomandovan u direkciju za razvoj vartrenog oružja. Tu je unapređivao svoje ideje, a njegov dizajn predlog za čuvenu pušku pobedio je na takmičenju 1946. godine. Naredne je adaptiran "Automat Kalšnjikov 1947", skraćeno je bio je to AK-47.

Kroz dve godine, AK-47 počela se koristiti u sovjetskoj armiji, a 1956. godine postala je standardna vojna puška. Njena trajnost, pouzdanost, i što je verovatno najbitnije, lakoća korišćenja učinili su da ovaj model proširi kao neizbećno oružje u svim operacija tokom Hladnog rata.

Vladimir Putin is Mikhail Kalashnikov, septembar 2013.

Vladimir Putin is Mikhail Kalashnikov, septembar 2013.

"Kalašnjikov" je osim širokog prisustva među gerilcima koje je podržavala Moskva, poput onih iz vijetnamskog rata, prešao i granicu sopstvene svrhe.

Ušao je svet simbola, te postao neka vrsta kontrakulturne ikone. Čuvena je fotografija Alberta Korde na kojoj se Če Gevara ponosno pridržava za "Kalašnjikov", isti model koji je inkorporian u nacionalnu zastavu Mozambika kao podsećanje na značaj koje je to oružje odigralo u pokretu za oslobođenje ove države.

Vremenom, "Kalašnjikov" više nije bio poznat samo po svojoj snazi i praktičnosti, već i niskoj ceni te izuzetnoj dostupnosti. Neki govore da je ova puška odgovornija za više mrtvih nego što je atomska bomba koja je bačena na japanski grad Hirošimu. Dolazimo tu do šokantnog podatka i na početku iznetog. Šezdeset godina nakon što je proizveden prvi primerak, procenjuje se da je širom sveta proizvedeno više od 100 000 pušaka sa oznakom AK-47. U zvaničnoj je upotrebi u 100 država sveta. To više nije samo puška koja se koristi na bojnom polju. To je omiljno oružje i kriminalnih gangova, poput meksičkih narko kartela ili islamskih ekstremista.

"Na nekim mestima jedna AK-47 puška može da se kupi za 15 dolara, ili za torbu graška", saopštio je 2001. godine bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan.

"Lako ju je koristiti, uz minimalnu obuku, čak je i deca mogu koristiti. Zgodna je za skrivanje kao i transport. Ne zahtevaju ni previše održavanja pa mogu trajati decenijama."

To nasleđe, priznavao je i sam Kalašnjikav, ga je uznemiravalo:

"Kada sam video lidera Al kaide Osamu bin Ladena sa AK-47, iznervirao sam se", izjavio je 2002. godine za Rojters. "Ali šta mogu, teroristi nisu budale, oni biraju najprihvatljiviju pušku".

Odbijao je svaku krivicu za to što je njegovo oružje završavalo u pogrešnim rukama:

"Stvorio sam oružje za zaštitu granica moje domovine. Nije moja krivica što se moja puška koristi tamo gde ne bi trebalo da se koristi. Političari bi zbog toga trebalo da se stide, ne dizajneri. Ja sam je stvorio kako za zaštitu granica moje domovine i neka služi toj svrsi."

Rekao je i da bi radije stovorio mašinu koju bi se mogla koristiti i olakšati rad u poljoprivredi, kao što je kosilica. Ipak, četo je oštro reagovao kada mu je pominjan broj ljudi koje je "Kalašnikov" zbrisao:

"Ljudi me poneka pitaju, kako mogu da spavam kada znam koliko je ljudi ubijeno mojom puškom. Nije dizajner taj koji je za to kriv, već političari koji ne mogu da se slože oko mirnih rešenja kako oružje nikada ne bi bilo upotrebljeno."

Naklon njegove smrti, ruski mediji naglašavaju da je do kraja ponavljao da je ponosan na svoj izum, ali i da je govorio da mu je žao zbog broja stradalih. Podseća se i da je ruski predsednik Vladimir Putin je 2007. rekao da je puška "kalašnjikov" simbol "kreativne genijalnosti našeg naroda". Navodi se i daje izumitelj "Kalašnikova" preminuo u rodnom gradu u kom se nalazi i fabrika za proizvodnju ove puške. Takođe, u još 30 država sveta proizvodi se po licenci.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG