Dostupni linkovi

logo-print

Obrušavanje na novinare: Vučić nastavio gde je Stefanović stao


Studio RTS-a, ilustrativna fotografija

Studio RTS-a, ilustrativna fotografija

Tek što su građani Srbije preživeli takozvani državni udar u izvedbi vlasnika „Informera“ Dragana Vučićevića, ministar policije Nebojša Stefanović najavio je pre nekoliko dana novi udar, ovog puta medijski. Podsećamo, na javnom medijskom servisu objavio je da će se narednih dana pojaviti lažna prijava protiv njega zbog lažnog praćenja nekih novinara i da će predstavnik jednog novinarskog udruženja to javno saopštiti. Ministar Stefanović nije našao za shodno da objasni javnosti odakle mu takve informacije, niti je novinar to od njega tražio.

Vlast svaku kritiku doživljava kao državni udar, a novinarstvo, finansijski nesamostalno, nema snage da se izbori za principe profesije, ocenjuju sagovornici RSE.

Zašto je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović širio paniku i uznemirio javnost i treba li za to da snosi odgovornost, ali i koliko je dubok profesionalni pad medija, ako novinar ministra ne pita čak ni odakle mu saznanja o tome šta će predstavnik novinarskog udruženja saopštiti javnosti za nekoliko dana?

Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, za RSE ocenjuje da u ovom slučaju i ministar i javni servis imaju svoje breme odgovornosti. Što se ministra tiče, kaže Škero, nedostaje odgovor na pitanje odakle njemu saznanja o prijavi koju je zaposleni u MUP-u protiv njega podneo.

„Ako je već bio postupak u toku po prijavi, on nije imao pravo o tome da govori. Ako je govorio o sadržaju te prijave, to znači da je tu prijavu pročitao, da je obavešten o prijavi pre nego što je bilo šta po njoj urađeno. Ne dobija krivičnu prijavu ministar, dobija je policija, odnosno, tužilaštvo. A, šta se ovde desilo? Ministar ima o tome saznanja, niko još ne zna, a on ima saznanja; znači, on dobija podatke i on ih objavljuje. Odakle mu to saznanje i kako on to objavljuje? Unapred zna sve šta će se desiti? I niko kada ga intervjuiše ne kaže: čekajte, a odakle vam to saznanje? Medij mu je, dakle, omogućio da to iznese, a da mu nijedno pitanje s tim u vezi nije postavio“, napominje Vida Petrović Škero.

Izgleda da je ministar Stefanović umislio da je alter ego same države Srbije kad se usudio da bombastično najavi da će predstavnik novinarskog udruženja govoriti o prijavi za praćenje novinara.

Dejan Anastasijević

Dejan Anastasijević

Novinar Dejan Anastasijević, kome je svojevremeno postavljena bomba-kašikara na prozor, pri čemu još uvek nije pronađen počinilac, tim povodom kaže za RSE kaže:

„Meni se pre svega čini da je ministar Stefanović sam jako uznemiren, po onoj – ne kara majka sina što se kockao, nego što se vadio. Upravo to njegovo ponašanje je najsumnjivije. Normalno je da se protiv nekoga na njegovom položaju povremeno podnose krivične prijave – nezadovoljni radnici itd, to ide u pravila službe. Da je jednostavno ćutao i da je, ako ga je neko pitao, rekao: 'Slušajte, protiv mene razni ljudi podnose prijave, to su privatne prijave, svako može da ih podnese, a tužilaštvo neka radi svoj posao' – to bi bila adekvatna reakcija. Međutim, on se unapred izleteo i to pokazuje da se ispod tog brega javlja nešto mnogo ozbiljnije“, ocenjuje Anastasijević i ističe da se svaka kritika vlasti u Srbiji odmah kvalifikuje kao destabilizacija zemlje.

Nije se još ni stišala afera koju je inicirao Stefanović, a sa vrha vlasti opet oštra polemika sa novinarima. Ovog puta akteri su premijer Aleksandar Vučić i novinarka javnog televizijskog servisa. Vučić se tokom obilaska radova na projektu “Beograd na vodi” odgovarajući na pitanja novinara upustio u oštru polemiku sa novinarkom RTS.

Reporterka javnog tv servisa je premijeru, nakon što je u dijalogu sa novinarkom Radio Televizije Vojvodine pomenuo "ovi vaši", rekla da ne bi trebalo da "etiketira kolege novinare" koji samo rade svoj posao.

Nakon što mu je novinarka RTS zamerila što politički svrstava novinare, Vučić joj je uzvratio da mu osporava ono što je svima očigledno i što i RTS uzima sebi za pravo, svrstavajući pojedine medije:

“Pa, vi svrstavate na vašoj televiziji ‘Informer’ i ‘Pink’, a meni ne date da radim nešto što je očigledno svima! Ja samo kažem da je jasno koga neko u političkom smislu podržava. Jesam neku ružnu reč izgovorio? Jesam nekog uvredio? Zašto neko to radi? Pa, to pitajte njih”, odbrusio je premijer reporterki RTS.

Ovo je jedna od retkih odvažnih reakcija novinara prema predstavniku vlasti u ovoj zemlji. Nakon seksističkog gafa ministra odbrane, traju, doduše, i protestni skupovi novinara na kojima se zahteva da se Gašić konačno ukloni sa funkcije, ali odviše je to anemično. I sama novinarska udruženja ne ulažu dovoljno napora u odbranu novinarske profesije.

Dejan Anastasijević razloge za to vidi u činjenici da su mediji u Srbiji finansijski potpuno ne samo neodrživi nego i ucenjeni.

„Ogroman je problem to što su mediji pretvoreni u držače mikrofona, a praktično je potpuno normalna situacija da se ne postavljaju nikakva, pogotovo neprijatna, potpitanja; političari dođu, kažu šta su planirali da kažu, a često čak i ne dozvoljavaju da im se postavljaju pitanja na konferencijama za štampu. Novinari sve to trpe, a trpe zato što je novinarstvo posao koji praktično jedva da je više i plaćen, da je sigurnost radnog mesta minimalna i da se, na kraju krajeva, sve češće dešava da novinar dobije od urednika zadatak sa već napisanim naslovom, 'lidom' i glavnom tezom i on samo treba da ubaci par citata, a sve ostalo je unapred pripremljeno na nekom drugom mestu koje nije redakcija. Ja ne verujem da postoji bilo kakav način da se to promeni, osim da se medijima vrati finansijska samostalnost, ali ne vidim kako bi to moglo da se uradi s obzirom na stanje u kojem je Srbija i s obzirom na to šta se dešava na medijskom planu u globalu“, ocenjuje Anastastijević.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG