Dostupni linkovi

logo-print

Obrenovčani posle poplava: Iz hotela na deponiju


Oko 90 meštana Obrenovca i okolnih sela, koji su posle poplava smešteni u kolektivnom centru u hotelu “Slavija”, u centru Beograda, odatle su izbačeni. Preveženi su i ostavljeni u zapuštenim barakama u prigradskom naselju Krnjača, dobro poznatom kao mestu gde i danas žive neki od izbeglih iz ratnih područja sa prostora bivše Jugoslavije. Nadležni odbacuju optužbe koje su se na njih svalile, te tvrde da je premeštanje ugroženih bilo neophodno jer su, navodno, bezbobzirnim odnosom nanosili štetu hotelu u kom su bili smešteni.

Ostaje ipak mučan utisak i prva mrlja na niz pozitivnih primera pomganja ugroženima, koji su poslednjih dana zablistali u Srbiji.

Jači mlaz vode na slavinama u ovim barakama nije lako dobiti. Tople vode skoro da nema. Od pet tuš kabina, dve rade, ni jedna nema zaštitne zavese ili vrata. WC šolje su uglavnom razvaljene. Do juče je imala dom nadomak Obrenovca, danas je ova žena sa porodicom na ovom mestu:

“Sipali smo na pod kaladont da bi se ovaj smrad umanjio. Pogledajte samo gde su sinoć deca spavala. Pogledajte koliko je prašine. Je li ovo higijena? Pa mi smo na deponiji. Ja više ne mogu ni da govorim. Guši me”, kaže ova Obrenovčanka.

Dolasku u barake u Krnjači prethodila je prava celodnevna drama. Prerpičala nam ju je Sanja Radošević, koja je sa dvoje dece ovde smeštena:

“Ljudi su se pobunili. Izašli su ispred hotela. Zvali smo TV ekipe, da se vidi šta rade sa nama. Niko nam ništa nije govorio. Samo odjedanput, na ručku, kažu ‘sutra se selite’. U deset sati smo izlazili iz hotela kao životinje na klanje. Ubacivali su nas u autobus. Po velikoj vrućini uđete u autobus i onda čekate dva sata ispred hotela. Samo izađete napolje da uhvatite vazduha, govore, ‘ulzite, ulazite, idete’. Vi se opet vratite u autobus, a on nigde ne ide. Na kraju nam je jedna žena rekla ‘ovde više nemate šta da tražite, idite’. Poslali su nam posle nekoliko sati vodu. A gde ćete da pijete vodu ako ste iz hotela izašli gladni. Ovde kad smo došli, najpre niko nije hteo da izađe iz autobusa….”.

Nadležni su jasni. Direktor beogradske Službe za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima Darko Glavaš tvrdi da je hotel “Slavija” otkazao gostoprimstvo zbog velikih šteta koje su počinjene:

Hotel „Slavija“: Podaci o iznosu štete nisu tačni

„Smeštaj u našem hotelu bio je privremeno rešenje, bez vremenskog ograničenja od strane hotela. Premeštaj ljudi iz našeg hotela u prihvatni centar u Krnjači bio je koordiniran od strane Gradskog kriznog štaba i nema nikakve veze sa nama. Hotel se nije oglašavao povodom bilo kakve materijalne štete, jer su štete koje su načinjene normalne kada je u pitanju svakodnevni boravak u hotelskim sobama, i nemaju veze sa razmerama o kojima je bilo reči u javnosti“, rekla je Marina Rudić, portparolka hotela „Slavija“.
“Ukradena je roba, tehnika, inventar hotela u jako velikom iznosu. Skidaju slavine i štekere, kradu protivpožarne aparate. Pokušavaju da ukradu pomoć i slične stvari. Hotel je prijavio da ima preko 60 000 evra štete, koju ne znamo kako će kompenzovati. Na kraju krajeva tu štetu će neko pripisati gradu Beogradu”.

RSE: Da li je u pitanju samo hotel ‘Slavija’?

Grlavaš: Svi hoteli su otkazali. Slična šteta je još nekoliko reprezentativnih gradskih objekata. Šteta u beogradskoj “Areni” je za sada nemerljiva. U “Pioniru” takođe. Iz Zrenjanina smo juče vratili deo ljudi iz Beograda, jer su sakrili lične karte, pa se ispostavilo da imaju kuće koje su nepoplavljene”.

Sanja Radošević demantuje većinu tih tvrdnji. Štete su činili, kaže ona, samo pojedinci :

„Ako je već tako, trebalo je da idu od sobe do sobe. Da vide ko se pridržava hotelskih pravila, a ko ne. Zašto smo mi morali da ispaštamo zbog drugih? Ima ljudi koji su te sobe čistili kao da su njihove. Za sve vreme koje sam tamo bila samo su mi jedanput doneli donje čaršafe i peškire. Ali meni su prijatelji doneli šta mi treba. Ja ništa hotelsko ili iz Crvenog krsta nisam ni uzela. Što se štete tiče, stoji da su se pojedini bahato ponašali. Ali, zašto bismo svi mi zbog pojedinaca ispaštali?“.

Ko je izbačen iz "Slavije"?

U hotelu “Slavija” je bila smeštena velika grupa Roma iz Obrenovca. Glavaš kaže da su mnogi samovoljno došli u hotel, čak i oni koji nisu sa poplavljenih područja:

“Čuli su Romi da je tu primljen deo njihovih porodica i onda su masovno pohrlili u hotel ‘Slavija’. Mi smo tu smestili organizovano 90 ljudi, ostatak je uleteo. Koristim najgrublji izraz. Ali, dan pre toga je iseljeno devet hotela, pa se ništa nije pričalo o tome, a pričamo samo o hotelu ‘Slavija’. Utvrdili smo da su mnogi sakrivali lične karte, jer ih je bilo sa Čukarice, Rakovice. Iz mesta koja nisu bila poplavljena”.

Ipak, Vesna Vasić, čija se kuća u selu Belo Polje kod Obrenovca još uvek pod vodom, uverena je da zna zbog čega je za nju i njene komšije doneta odluka o premeštanju: „Mislim da smo smešteni ovde zato što smo Romi“, kaže ona.

Na licu mesta smo se uverili da iz ’Slavije’ nisu izbačeni samo Romi. Gradski funkcioner Darko Glavaš tvrdi da je smeštaj u Krnjači bolji od smeštaja u prihvatnim centrima, podsećajući da su tu godinama živele izbeglice sa ratnih područja:

„Mnogo je bolje od onih koji su smešteni pod stepeništem u beogradskoj ’Areni’ ili ispod tribina u ’Pioniru’. Svi imaju krevet, svi imaju hranu, svi su pregledani. Konkretno je u Krnjači ostalo ispod devedeset ljudi, i tu postoji mogućnost da se primi još šezdesetoro“.

Sasvim sigurno na ovo bi uzvratio Obrenovčanin Dragan Šoše:

„U životu ne bih pomislio da ću se ovde naći. Ne znam ni kako ovi ljudi žive. Dvadeset godina oni žive ovde. Ja ne bih mogao makar živeo privatno. Ja se njima divim“.


Darka Glavaša smo pitali, da li postoji plan u Beogradu, šta će dalje biti sa ovim ljudim. „Postoji, treba da se vraćaju u Obrenovac, gde se otvara deo po deo grada“, rekao nam je Glavaš. „Kako se bude otvarao deo po deo grada, tako ćemo da vraćamo ljude. Pitajte me zašto niko ne želi da se vrati u naselje Sava. Zašto su ponovo sakrili lične karte? Naselje Sava je osposobljeno za povratak ljudi. Preko 300 ljudi je u kolektivnim centrima koji ne žele da se vrate u naselje Sava zato što moraju da rade“.

U trenutku kada i nadležni upozoravaju građane da se ne vraćaju u teško oštećeni Obrenovac, pre nego što se obezbede za to higijenski uslovi, te otkloni opasnost od zaraza, samo pominjanje takve mogućnosti delom zvuči neumesno. Kaže to i Bojan Marković iz Belog Polja:

„Ja sam blizu Kolubare. Tek mi se izvukla voda iz kuće. Sigurno ne mogu da uđem još mesec, dva dana, da sređujem. Sve mi je voda odnela. Laminate, nameštaj, sve. To je sve odneto“.

Marković uverava da bi na različitim nivoima vlasti trebalo da se pozabave i nešto osetljivijim pitanjima:

„U pola sedam su tog dana pustili sirene. Čuo sam da se evakuišu ljudi. Ali ljudi su tada već bili u poplavi, po dva tri metra vode“.

A do trenutka otvaranja rasprave i o propustima odbrani, što očigledno dalje vodi diskusiji o ogovornosti za sanaciju štete, ne bi trebalo gubiti iz vida uslove u kojima i dok ovo slušate vreme provode novi stanari baraka u Krnjači.

„Niko ovde nije tražio nekakav luksuz. Samo smo tražili najosnovnije“,
podvlači Sanja Radošević.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG