Dostupni linkovi

logo-print

Zapad: Moskva nije ispunila mirovni dogovor, slede nove sankcije


Slavjansk, 25. april 2014.

Slavjansk, 25. april 2014.

Vašington je u petak uveče potvrdio da su se američki predsednik Barak Obama i ključni evropski saveznici saglasili da Rusija nije ispunila uslove mirovnog ugovora za Ukrajinu, te da će koordinisati odgovor čiji je cilj "uvođenje sankcija" Rusiji.

"Predsjednik Barak Obama je naglasio da su SAD spremne da uvedu ciljane sankcije kao odgovor na posljednje poteze Rusije", saopšteno je iz Bijele kuće nakon konferencijskog razgovora američkog predsednika sa francuskim kolegom Fransoa Olandom, nemačkim kancelarom Angelom Merkel, italijanskim premijerom Mateom Rencijem i britanskim premijerom Dejvidom Kameronom.

Portparol britanskog premijera Dejvida Kamerona izjavio je u petak uveče da se Rusija suočava sa dodatnim sankcijama zbog odbijanja Kremlja da podrži proces u cilju oblažavanja tenzija u Ukrajini.

"Iako su ostavili 'otvorena vrata' diplomatskom rešenju krize, na osnovu sporazuma iz Ženeve, lideri SAD, Francuske, Italije i Nemačke saglasili su se da se, u svetlu ruskog odbijanja da podrži proces ublažavanja tenzija, moraju proširiti aktuelne sankcije u saglasnosti sa drugim liderima G7 i evropskim partnerima", saopštio je portparol.

U međuvremenu, nemačko Ministarstvo odbrane saopštilo je u petak uveče da je izgubljen kontakt sa grupom međunarodnih posmatrača, koju predvodi Nemačka, koji su u misiji u Slavjansku na istoku Ukrajine.

"Grupu čine tri nemačka vojnika, nemački prevodilac i vojni posmatrači iz Češke, Poljske, Švedske i Danske", rekao je portparol Ministarstva.

U petak su u istočnoj Ukrajini nastavljeni sukobi. Ukrajinski vojni helikopter je eksplodirao nakon što je pogođen snajperom u rezervoar na aerodromu u Kramatorsku. Ukrajinski bezbednosni zvaničnik Vasilij Krutov je izjavio da je pilot povređen.

Operacija snaga bezbednosti protiv proruskih pobunjenika na istoku zemlje napreduje i snage bezbednosti imaju dovoljno resursa da nastave dokle god to bude potrebno, izjavio je u petak ukrajinski ministar unutarnjih poslova Arsen Avakov.

On je negirao navode da je Kijev suspendovao "antiterorističku operaciju" zbog pretnji Moskve, nakon što su se ukrajinske snage primakle pobunjeničkom uporištu, preneo je Rojters.

Operacija se nastavlja. Teroristi treba neprestano da budu u stanju pripravnosti. Civili nemaju čega da se plaše”, naveo je Avakov.

Ukrajinski ministar policije je istakao i da Kijev vodi računa da ne bude civilnih žrtava.

Prethodno je sedmoro ljudi ranjeno je u noći sa četvrtka na petak u Odesi, kada je bačena bomba na kontrolni punkt pristalica vlasti u Kijevu, saopštila je ukrajinska policija. Lokalni mediji izvestili su o brojnim konfliktima na kontrolnim punktovima.

Stanovnici Odese i gosti ovog grada žale se da ih na punktovima zaustavljaju, proveravaju i uzimaju im novac. Bilo je i incidenata u kojima su palicama polupana svetla zaustavljenih automobila.

Ukrajinske vlasti započele su 15. aprila specijalnu operaciju operaciju na jugoistoku Ukrajine gde su proruski separatist zauzeli državne zgrade, a u četvrtak je pokrenuta akcija kod grada Slavjanska u Donjeckoj oblasti, u kojoj je poginulo najmanje pet osoba.
Barak Obama

Barak Obama

Američki predsednik Barak Obama izjavio je tokom posete Južnoj Koreji da se ukrajinske vlasti pridržavaju ženevskog sporazuma. Kao primer je naveo usvajanje zakona o amnestiji za one koji vrate ilegalno uzeto oružje i napuste okupirane državne zgrade u Ukrajini. Takođe, zvanični Kijev je pokrenuo ustavne reforme koje treba da osiguraju prava svih Ukrajinaca.

“Dake. vidite da Vlada u Kijevu čini ono što je obećala. Međutim, nismo videli da Rusija jasno osuđuje proruske milicije koje su zauzele ove zgrade niti da koristi svoj uticaj da smiri krizu”, rekao je Obama.

On je upozorio kako je "veoma važna priprema terena da, ako i kada se situacija dodatno zaoštri, možda čak i Rusija vojno interveniše u Ukrajini, da evropski lideri budu spremni da uvedu sektorske, odnosno sankcije protiv pojedinih delova ruske privrede koje bi imale ozbiljnije posledice.”

Nemačka kancelarka Angela Merkel je kazala u petak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u razgovoru telefonom da je Berlin “apsolutno razočaran” ponašanjem Moskve u krizi u Ukrajini.

Lavrov: Vlasti u Kijevu će se suočiti sa pravdom zbog “zločina”

Sergej Lavrov

Sergej Lavrov

Istovremeno, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je upozorio KIjev da će se suočiti sa pravdom zbog “krvavog zločina” nakon što je juče ubijeno pet proruskih aktivista na istoku Ukrajine.

"Oni vode rat protiv sopstvenog naroda. To je krvavi zločin, a oni koji guraju vojsku da to čini će platiti, siguran sam, i suočiće se sa pravdom", rekao je Lavrov.

On je izjavio u petak da Vašington narušava međunarodni sporazum o Ukrajini postavljanjem dodatnih zahtjeva.

"Rusija će odlučno doprinositi deeskalaciji konflikta na osnovu kompromisnog pristupa dogovorenog u Ženevi. Ne može biti jednostranih zahtjeva", rekao je Lavrov na sastanku sa mladim diplomatama u Moskvi.

On je dodao da SAD "imaju neverovatnu sposobnost da sve prevrnu naglavačke".
Moskovski mediji prenose izjavu ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina da Rusija ima “međunarodno pravi osnov” da razmesti “mirovne snage” u Ukrajini, kao što je uradila tokom sukoba u Gruziji 2008.


Jacenjuk: Rusija izaziva Treći svetski rat

Arsenij Jacenjuk

Arsenij Jacenjuk

Prelazni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk optužio je u petak Rusiju da, podržavajući separatistički pokret na istoku Ukrajine, želi da pokrene "treći svetski rat".

"Pokušaji agresije koju ruska vojska izvodi na ukrajinskoj teritoriji vodiće sukobu na teritoriji Evrope. Svet nije zaboravio Drugi svetski rat, a Rusija želi da pokrene treći svetski rat", rekao je Jacenjuk tokom sednice Vlade.

U veoma oštrom govoru on je optužio Moskvu da deluje kao “gangster” podržavajući “teroriste”.

“Jasno je da je cilj Rusije da onemogući izbore u Ukrajini, uklone prozapadnu i proukrajinsku vladu i okupiraju je i politički i vojno”.

Jacenjuk je istovremeno i pozvao međunarodnu zajednicu da se "ujedini protiv ruske agresije".

"Podrška Rusije teroristima u Ukrajini predstavlja međunarodni zločin, i mi pozivamo međunarodnu zajednicu da se ujedini protiv ruske agresije", kazao je Jacenjuk.
Džon Keri

Džon Keri

Američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) je u veoma oštrom govoru optužio Rusiju za “remećenje, obmanjivanje i destabilizaciju” situaciju u istočnoj Ukrajini.

"Nijedan ruski zvaničnik nije pozvao separatiste da poštuju sporazum iz Ženeve, vrate oružje i napuste ukrajinske državne zgrade”.

On je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da promoviše “fantazije” oko Ukrajine i da Moskva “finansira, koordiniše i podstiče do zuba naoružan separatistički pokret u Donjecku”.

Keri je istakao da su američke obaveštajne službe uverene da Rusija “igra aktivnu ulogu u destabilizaciji istočne Ukrajine” sa osobljem, oružjem, novcem i operativnim planovima.

On je rekao da ukoliko Moskva ne preduzme hitne korake na deeskalaciji krize, Vašington neće imati izbora već da uvede dodatne sankcije, prenele su agencije. Biće to "ozbiljna" i "skupa greška. Prozor za promenu kursa se zatvara", rekao je Keri novinarima.

"(Ruski) predsednik (Vladimir) Putin i Rusija se suočavaju sa izborom. Ukoliko Rusija izabere put deeskalacije...svi mi ćemo to pozdraviti. Ali ako Rusija to ne uradi, svet će se postarati da gubici za Rusiju samo rastu", kazao je Keri.

“Russia Today” traži izvinjenje od Kerija

Ruska državna televizijska stanica "Rusija danas" (Russia Today) saopštila je da će zatražiti izvinjenje od američkog Stejt departmenta zbog kritika koje je na račun ove medijske kuće izrekao državni sekretar Džon Keri.

On je kritikovao "Rusiju danas" zbog načina na koji izveštava o ukrajinskoj krizi i nazvao je propagandnim sredstvom predsednika Vladimira Putina, prenosi ova ruska stanica.

Keri je rekao na jučerašnjoj konferenciji za novinare da je "mreža `Rusija danas` pokrenuta da bi promovisala fantazije predsednika Putina o onome što se dešava na terenu".

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je ovaj Kerijev komentar bio "necivilizovan" i "optužujući".

"Nije civilizovano tako govoriti o medijima. Shvatam Džona Kerija, zato što je `Rusija danas` sada ozbiljna konkurencija Si-En-Enu, Bi-Bi-Siju i ostalim medijima, koji su ranije bili uvereni da imaju apsolutan monopol i da nemaju nikakvu konkurenciju koja bi im zaprijetila", rekao je Lavrov.

Direktorka "Rusije danas" Margarita Simonjan rekla je da stanica priprema pismo u kojem će zatražiti izvinjenje od Stejt departmenta i dokaze koji bi podržali Kerijevu tvrdnju.

U saopštenju se ukazuje na slučajeve kada je portparolka Stejt departmenta Džen Psaki odbijalna, na kako se ističe, na grub način da odgovori na pitanja novinara ove stanice.

Ruski predsednik Vladimir Putin je upozorio Ukrajinu da bi svaki prekid saradnje sa Moskvom bio “kritičan” po njenu odbrambenu industriju. On je istovremeno kazao da Rusija treba da intenzvirira proizvodnju antiraketnih i protivazdušnih sistema namenjenih izvozu, kao što je S-300.

Snižen kreditni rejting Rusije

Kreditna agencija Standard end Purz (Standard &Poor's) danas je snizila kreditni rejting Rusije prvi put posle više od pet godina, navodeći kao razlog za to beg kapitala
iz te zemlje i rizik za investiranje zbog ukrajinske krize.

Rejting Rusije tako je snižen sa BBB na BBB-, što je samo jedan stepen iznad špekulativnog ili potpuno neizvesnog za investitore.

S&P je naveo u saopštenju da je rejting Rusije promenjen zbog napete situacije u vezi sa ukrajinskom krizom koja bi mogla da "izazove dodatan značajan beg domaćeg i stranog kapitala iz ruske ekonomije".

Kreditni rejting Rusije smanjen je prvi put od decembra 2008. godine.

Ruska privreda usporila je rast na 0,8 odsto u prvom tromesečju ove godine, što je znatno manje od prethodnih predviđanja, uglavnom zbog povlacenja oko 70 milijardi dolara investicija iz te zemlje, što je više nego ukupan gubitak ulaganja u 2013. godini.

Danas je Centralna banka Rusije podigla referent stopu sa 7 na 7.5 odsto zbog pada rublje i da bi sprečila rast inflacije.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG