Dostupni linkovi

logo-print

Obamina poseta Izraelu: Iran u centru pažnje


Priredio Dragan Štavljanin

Ako je najočigledniji cilj predsednika SAD Baraka Obame tokom posete Izraelu ove sedmice jačanje veza sa stanovništvom ove zemlje, njegov glavni izazov biće da uveri iza zatvorenih vrata premijera Benjamina Netanjahua da može da računa na angažman SAD u nalaženju rešenja za iranski nuklearni program, piše Mark Landler u “Njujork tajmsu” (The New York Times).

Analitičari smatraju da Obama ovoga puta možda ima bolje šanse nego u prošlosti.
Javno neslaganje Obame i Netanjahua oko pristupa Iranu, splasnulo je poslednjih meseci. To se može tumačiti kombinacijom nekoliko faktora: učestala Obamina upozorenja Teheranu da odustane od nuklearnog programa; strategije Irana da ne pređe “crvene linije” Izraela, nastavljajući istovremeno da razvija atomsko oružje; kao i promenama na političkoj sceni Izraela kojima je oslabljena Netanjahuova pozicija, a što je smanjilo verovatnoću izraelskog jednostranog vojnog udara na iranska postrojenja.

“Netanjahu želi da dobije uveravanja da će se Obama posvetiti ovom pitanju u kombinaciji sa njegovom procenom o problemima sa kojima se suočava iranska ekonomija, a što bi opravdalo odluku Izraela da se ove godine uzdrži od akcije”, smatra Klif Kapčan (Cliff Kupchan), ekspert iz konsultantske firme “Evroazijske grupe” (the Eurasia Group), koji se upravo vratio iz Izraela. On procenjuje da to što može da ponudi Obama “biće dovoljno za oslabljenog izraelskog premijera”.
Barak Obama

Barak Obama


Da ne bude nedoumice, Obama i Netanjahu i dalje imaju različite procene kada bi Iran mogao da dođe u posed nuklearnog oružja. U prošlonedeljnom intervjuu jednoj izraelskoj televiziji, Obama je kazao da će Iranu biti potrebno “više od jedne godine” da razvije atomsko oružje. S druge strane, Netanjahu je u govoru u Generalnoj skupštini UN prošle jeseni istakao da je Teheran prešao kritičnu granicu i da poseduje mogućnosti da proizvede nuklearno oružje ovog proleća ili leta.

Obamina izjava se zasniva na procenama američkih obaveštajnih službi.

U sredu će dva lidera imati priliku da prevaziđu ove razlike.

“To će biti veoma važan razgovor”, kaže Denis Ros (Dennis B. Ross), koji je bio zadužen u Obaminoj administraciji za politiku prema Iranu i Bliskom istoku u celini.

“Za Izrael je ključno pitanje: ‘da li diskutujemo o trenutku kada sprečavanje Irana (da dođe u posed nuklearnog oružja) više neće biti delotvorno”.

Za Netanjahua, nedavna odluka Teherana da preusmeri određene količine srednje obogaćenog uranijuma za proizvodnju šipki sa gorivom u istraživački reaktor – što otežava pretvaranje uranijuma u nuklearno gorivo – opravdava crvene linije koje je postavio u Ujedinjenim nacijama, tačnije da Iran ne može da poseduje dovoljno nuklearnog goriva za proizvodnju i jednog komada ovog oružja.

Međutim, analitičari smatraju da to, takođe, jasno stavlja do znanja Netanjahu da Iran može brzo da proizvede dodatne količine srednje obogaćenog uranijuma, imajući pre svega u vidu nove generacije centrifuga koje instalira u nuklearnom postrojenju Natanc.

Očekuju se da će Obama staviti naglasak na efekte međunarodnih sankcija Iranu, kao i napredak u pregovorima velikih sila sa Teheranom.

Analitičari smatraju da je Netanjahu veoma zadovoljan i čak impresioniran koalicijom koju su okupile SAD, ali smatra da Vašington treba da traži više od Irana.

Slaganje oko ciljeva, razlika u politici

Nakon poslednjih pregovora velikih sila i Irana u Kazahstanu, pojedini izraelski zvaničnici su zabrinuti da Zapad možda priprema sporazum koji bi, zapravo, omogućio Teheranu da zadrži zalihe slabije obogaćenog uranijuma, a koje bi kasnije mogao da preradi za nuklearno oružje.

Benjamin Netanjahu

Benjamin Netanjahu

“Oni (Obama i Netanjahu) se nedvosmisleno slažu oko ciljeva”, kaže Dejvid Makovski (David Makovsky), analitičar vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku (the Washington Institute for Near East Policy).

“Pitanje je koja je politika najbolja za ostvarivanje tog cilja? I dalje postoji suštinska podela oko toga koja nije premošćena”.

Međutim, malo je verovatno da će dvojica lidera javno iskazivati međusobne razlike. Netanjahuu, koji je upravo sastavio novu vladu, potrebna je uspešna poseta američkog predsednika kako bi učvrstio svoju političku poziciju. S druge strane, Obama, koji nastoji da ojača svoj kredibilitet u izraelskoj javnosti, ne želi da spor oko nuklearnog programa Teherana pokvari njegovu prvu posetu ovoj zemlji.

Pojedini analitičari smatraju da je Obama sada u prednosti, delimično zbog jačanja sumnje u Izraelu od prošle godine oko celishodnosti jednostranog vojnog udara na Iran. Teheran je ojačao svoje nuklearno postrojenje Fordo tako da nije najjasnije da li izraelski borbeni avioni mogu da ga unište. Promenila se i politika u Izraelu. Ehud Barak, bivši ministar odbrane koji je bio među najglasnijima u zagovaranju oštrih mera prema Iranu, napustio je Netanjahuovu vladu.

Mada ni novi izraelski kabinet nije baš sastavljen od mirotvoraca, ipak će mu biti potrebne podrobne informacije i analize, pre nego što se ministri odluče za jednostranu vojnu akciju.

“Netanjahuu će biti teško da nastavi ovu histeričnu politiku hodanja po ivici rata i mira”, ističe Danijel Levi (Daniel Levy), direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku u evropskom savetu za spoljne poslove sa sedištem u Londonu.

“Ova vlada je poptuno neproverena i neiskusna kada je reč o Iranu”.

Levi smatra da će Netanjahu verovatno omogućiti Obami još nekoliko meseci u nastojanju da pronađe diplomatsko rešenje, istovremeno tražeći garancije od američkog predsednika da se odrekao politike obuzdavanja kao i da mu američki Kongres neće dozvoliti da ublaži sankcije Iranu.

Obama je sa svoje strane nagovestio da je odlučan da zadrži pritisak na Iran. U novogodišnjoj poruci iranskom narodu, on je kazao da vlasti u Teheranu nisu uspele da uvere svet da je njihov nuklearni program namenjen za mirnodopske svrhe.

“Zbog toga je svet ujedinjen u odlučnosti da reši ovaj problem i zato je Iran izolovan. Iranski narod je platio visoku i nepotrebnu cenu zbog nespremnosti vaših lidera da se suoče sa ovim pitanjem”.

Mada je Obama u intervjuu izraelskoj televiziji naglasio da će Iranu trebati duže vreme da dođe u posed nuklearnog oružja nego što to smatra Netanjahu, odmah je dodao:

“Očigledno je da ne želimo da čekamo predugo”. Po nekim procenama, to dokazuje da američki predsednik neće čekati trenutak kada će Iran biti na “jedan ili dva zavrtnja šrafcigerom” da kompletira atomsku bombu.
XS
SM
MD
LG