Dostupni linkovi

logo-print

Obama odobrio vazdušne udare u Iraku


Predsednik SAD Barak Obama odobrio je vazdušne udare protiv islamskih militanata na severu Iraku, ako bude potrebno, kako bi zaštitili američko vojno i diplomatsko osoblje u gradu Irbilu i pokrenuo slanje humanitarne pomoći u cilju sprečavanja genocida nad članovima jedne verske manjinske grupe.

U televizijskom obraćanju iz Bele kuće u četvrtak uveče, Obama je rekao da su američki vojni avioni, na zahtev iračke Vlade, toj zemlji već isporučili humanitarnu pomoć za desetine hiljada pripadnika verskih manjina u Iraku, koji su okruženi ekstremistima i kojima je veoma potrebna hrana i voda.

Neophodne potrepštine su dostavljene desetinama hiljada Jazida (kurdska etničko-verska zajednica) koji su pobegli na jednu planinu.

Jazidi, koji su sledbenici jedne stare vere srodne zoroastrijanizmu, izbegli su iz svojih kuća nakon što im je ekstremistička islamistička organizacija Islamska država dala ultimatum da pređu u islam, plaćaju verski poreze, napuste domove ili će biti pobijeni.

"Kada se suočavamo sa situacijom kakva vlada na toj planini, gde nevini ljudi mogu da budu izloženi nasilju ogromnih razmera, i kada imamo mandat da pomognemo na zahtev iračke vlade i jedinstvenu sposobnost da sprečimo masakr - verujem da Amerika, u tom slučaju, ne može da okrene glavu", rekao je predsednik SAD.

Obama je rekao da Amerika "može da deluje pažljivo i odgovorno da bi sprečila potencijalno delo genocida".

"Nameravamo da ostanemo na oprezu i da preduzmemo akciju ukoliko ovi teroristi zaprete našem osoblju ili objektima bilo gde u Iraku, uključujući konzulat u Irbilu i našu ambasadu u Bagdadu", naglasio je predsednik SAD.

Neimenovani američki zvaničnik rekao je da Vašington razmatra slanje vojne pomoći kurdskim pešmerga borcima, uključujući isporku projektila "helfajer", municije i antitenkovskih projektila.

Kako ocenjuje Asošiejted Pres (AP), Obamino saopštenje pokazatelj je
najozbiljnijeg američkog angažovanja u Iraku otkako su se njene
trupe povukle iz te zemlje 2011. godine nakon gotovo decenije ratovanja.

Obama je, imajući u vidu odbojnost američke javnosti prema ideji o još jednom dugom ratu, kazao da neće biti ponovnog raspoređivanja trupa SAD na teritoriji Iraka i dodao da nema američko vojno rešenje za krizu u Iraku.

SAD neće biti uvučene u još jedan rat u Iraku

"Kao vrhovni komandant, ja neću dozvoliti da SAD budu uvučene u
vođenje još jednog rata u Iraku"
, istakao je Obama.

On je, međutim, podvukao da će razloga za napade američkih snaga iz
vazduha biti ako ekstremisti Islamske države krenu na američki konzulat u kurdskom regionu Iraka.

"Kada su ugroženi životi američkih građana, mi preuzimamo akciju.
To je odgovornost mene kao vrhovnog komandanta"
, rekao je Obama.

On je dodao da je takođe odobrio ciljane vojne napade ako to bude bilo neophodno kako bi se pomoglo iračkim bezbednosnim snagama da
zaštite civile.

Obama je dan ranije hitno razgovarao sa svojim timom za nacionalnu bezbednost. On se obratio građanima tek kada su američki vojni avioni, koji su dostavili hranu i vodu Iračanima, bezbedno napustio severni Irak.

Pentagon je saopštio da su humanitarnu pomoć dostavili jedan avion C-17 i dva aviona C-130. Oni su zajedno dostavili 72 paketa sa hranom i vodom. Oni su u pratnji dva bombardera F/A-18 poleteli iz jedne neimenovane vazduhoplovne baze u tom regionu.

Dostavljeno je 20.063 pijaće vode i 8.000 obroka, a avioni su se zadržali na niskoj visini iznad mesta na kome je bačena pomoć manje od 15 minuta.

Američki zvaničnici su rekli da su spremni da ponovo bace humanitarnu pomoć iz vazduha ako to bude neophodno, ali nisu rekli koliko brzo bi to moglo biti.

Zvaničnici američke administracije su kazali da su američki vazdušni udari u skladu sa međunarodnim pravom između ostalog i zbog toga što je iračka vlada tražila od Vašingtona da preduzme vojnu akciju.

Oni su, takođe, rekli da Obama po ustavu ima pravo da samostalno deluje da bi zaštitio američke građane.

Međutim ne znači da će pretnja vazdušnim udarima biti realizovana. Obama je prošlog leta dozvolio slične napade u Siriji, ali oni nikada nisu izvršeni.

Militanti iz "Islamske države" prišli su na 30 minuta vožnje od Irbila i porazili kurdske snage tokom vikenda. Zbog toga su desetine hiljada pripadnika verske zajednice Jazida pobegli na obližnju planinu Sindžar.

U slučaju da dođe do vazdušnih udara, to će biti prve borbene operacije SAD u Iraku od završetka osmogodišnjeg rata 2011. godine. SAD su ranije ove godine poslale manji broj vojnih savetnika kako bi pomogle iračkoj vladi da se suoči sa pretnjom od ofanzive islamskih militanata.

Nedaleko od Bele kuće, oko 80 ljudi protestovalo je satima u ime Jazida, mašući američkim zastavama. Oni su uzvikivali parole i nosili transparente, osuđujući, kako kažu, genocid nad hrišćanskim zajednicama u Iraku i Siriji koji vrši "Islamska država".

Savet bezbednosti UN-a izdalo je saopštenje u kojem osuđuje napade islamista i pozova međunarodnu zajednicu da podrži irački narod i vladu.

Savet se sastao na hitnoj sednici iza zatvorenih vrata, kako bi razmatralo načine za rešenje teške humanitarne situacije na severu Iraka, nastale nakon akcija islamista, koje su uključivale i opsadu većinski hrišćanskog grada Karakoš.

Borci Islamske države preuzeli su kontrolu nad nekoliko hrišćanskih gradova u toj regiji, zbog čega je izbeglo gotovo 100.000 ljudi.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG