Dostupni linkovi

logo-print

Sirija: Nove konsultacije u UN, SAD za ograničenu intervenciju


Dok mediji prenose nezvanične informacije o održavanju novih konsultacija u Savetu bezbednosti o mogućoj intervenciji u Siriji zbog još nepotvrđenih tvrdnji da je Damask koristio hemijsko oružje protiv civila, iz Bele kuće je saopšteno da bi eventualna vojna intervencija bila ograničenog dometa.

Američki predsednik Barak Obama je poručio da će se sirijska vlada suočiti sa "međunarodnim posledicama" zbog prošlonedeljnog hemijskog napada, ali je jasno stavio do znanja da bi svaka vojna intervencija bila ograničena kako SAD ne bi bile uvučene u još jedan rat na Bliskom istoku.

Predsednik SAD razgovarao je sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel, saopštile su Bela kuća i njemačka vlada.

"Obama i Merkelova razgovarali su telefonom o situaciji u Siriji. Reč je o kontinuiranoj komunikaciji koju je predsednik SAD pokrenuo povodom sirijskog problema", objasnio je zamenik portparola američkog predsednika Džoh Ernest.

Međutim, Ernest nije izneo detalje o sadržaju konverzacije ali je naglasio da se Obama poslednjih dana o pitanju upotrebe hemijskog oružja u Siriji konsultovao sa svojim saveznicima i međunarodnim partnerima.

Prema rečima portparola nemačke vlade, Merkelova i Obama su se saglasili da nastave tijesnu saradnju o mogućem međunarodnom reagovanju.

U međuvremenu, inspektori UN nastavljaju istragu u okolini Damaska. Izveštaj o korišćenju hemijskog oružja u Siriji zavisiće od analize uzoraka sa mesta napada, koje će stručnjaci Ujedinjenih nacija poslati u laboratorije u Evropi, saopšteno je u četvrtak u UN-u.

Portparol UN Farhan Hak kazao je da bi ova analiza mogla da potraje "više dana".

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun zatražio je da mu istražitelji predaju preliminarni izveštaj u subotu, čim napuste Damask.

Tim stručnjaka UN ima zadatak da utvrdi da li je u napadu u okolini Damaska 21. avgusta, u kojem je poginulo više od 350 ljudi, korišćeno hemijsko oružje, ali bi, prema Hakovim rečima, njihov izveštaj mogao takođe da ukaže na počinioca.

Rusija je poslala u istočni Mediteran brod za borbu protiv podmornica i raketnu krstaricu, ali se zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov založio za poštovanje međunarodnog prava.

“Rusija se konsultuje sa svim stranama zainteresovanim za situaciju u Siriji i nadam se da će rezultat biti konstruktivan. Nadam se da možemo da pronađemo rešenje koje će zadovoljiti sve strane. U tim nastojanjima moramo da poštujemo međunarodno pravo”, rekao je Antonov.

U četvrtak je francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) poručio da treba učiniti sve da se pronađe političko rešenje u Siriji. Međunarodna zajednica mora da zaustavi eskalaciju nasilja u Siriji, rekao je Oland.

"Treba učiniti sve za političko rešenje, ali do njega će doći samo ako je (opoziciona) koalicija u stanju da se pojavi kao alternativa i ako je međunarodna zajednica u stanju da uzvrati na eskalaciji nasilja za šta je hemijski napad samo ilustracija", rekao je Oland nakon razgovora s liderom Sirijske nacionalne koalicije Ahmadom al-Asijem al-Džarbom.

Pre toga je američki predsednik Barak Obama kazao za američku javnu televiziju (PBS) da nema dokaza da je sirijska opozicija koristila hemijsko oružje, jer ne raspolaže sistemima za njegovo lansiranje. Prema njegovim rečima, nadležne američke službe su zaključile da sirijska vlada stoji iza ovog napada i da se, stoga mora suočiti sa međunarodnim posledicama.

Obama je istakao da se i dalje procenjuju moguće vojne opcije:

“Ako odlučimo da će biti posledica zbog upotrebe hemijskog oružja, režim Bašara el Asada, koji je uključen u građanski rat pokušavajući da se održi, primiće veoma snažnu poruku da je bolje da to ne čini ponovo", naveo je Obama.

On je dodao da bi vojna akcija bila ograničenog obima.

“Nemamo interes za bilo kakvim otvorenim sukobom u Siriji, ali moramo da se uverimo da će države koje prekrše međunarodne norme o oružju, poput hemijskog oružja, snositi odgovornost za to.“

VIDEO: Protesti u Londonu protiv napada na Siriju


Savet bezbednosti bez saopštenja

Nakon konsultacija stalnih članica Saveta bezbednosti UN o britanskom predlogu rezolucije kojom bi se osudio "hemijski napad" od 21. avgusta u blizini Damaska nije bilo zvaničnog saopštenja. Rusija se prethodno usprotivila usvajanju ovog dokumenta. Zamenik šefa ruske diplomatije Genadij Gatilov, poručio je da planovi zapadnih zemalja o intervenciji u Siriji "prkose" Povelji UN.

Američki Stejt department je kritikovao “nepopustljivost Rusije”, ističući da se ne može dopustiti da diplomatska paraliza služi kao štit sirijskom režimu.

Predsednici Rusije i Irana Vladimir Putin i Hasan Rohani ocenili su u telefonskom razgovoru da je "neprihvatljiva" upotreba hemijskog oružja u Siriji.

Iranska državna televizija je javila u četvrtak da je predsednik Rohani rekao da će Iran uložiti sva sredstva da spreči vojnu akciju protiv režima sirijskog predsednika Bašara el-Asada, koji ima podršku Teherana.

Sirijski predsednik Bašar el-Asad izjavio je da bi Sirija izašla kao "pobednik" iz eventualnog sukoba sa SAD, objavio je danas libanski list El-Ahbar.

"Od početka krize, poznato vam je, čekamo trenutak da se pokaže ko je naš pravi neprijatelj", rekao je El-Asad pred sirijskim zvaničnicima, navodi dnevnik.

On je poručio sirijskim zvaničnicima da zna da su "spremni da se suprotstave svakom napadu i da sačuvaju domovinu".

Sirija: Dirljiva reakcija kada otac saznaje da mu sin nije ubijen

Stručnjaci UN uputili su se u četvrtak ka jednom od mesta u okolini Damaska koje navodno gađano hemijskim oružjem.

Ova misija UN ušla je u treći dan. Stručnjaci su u sredu uzimali uzorke krvi, urina i kose od žrtava napada u Guti, kod Damaska.

"Inspektori će nastaviti istragu to petka i napustiće Siriju u subotu izutra i odmah nakon toga će me izvestiti o nalazima”, kazao je generalni sekretar UN Ban ki Mun.

Egipatski ministar spoljnih poslova Nabil Fahmi izjavio je da je Egipat snažno protiv svake strane vojne intervencije u Siriji.

"Egipat neće učestvovati ni u jednom vojnom napadu protiv Sirije i snažno je protiv toga", navodi se u saopštenju Fahmija.

Sirijsci napuštaju zemlju

Zbog straha od moguće vojne intervencije, sve više Sirijaca napušta zemlju. Tako libanski zvaničnici navode da je samo preko jednog graničnog prelaza – Masna – u poslednja 24 časa ušlo 6 hiljada građana Sirije, dok je do nedavno prelazilo između 500 i 1000 izbeglica.

U Damasku, prema nezvaničnim informacijama, visoki oficiri sirijske armije drže se podalje od zgrada za koje se pretpostavlja da će biti meta eventualne međunarodne vojne intervencije. “Možete čuti kada ‘padne igla’ u jednoj od njih”, kaže jedan stanovnik Damaska.

Sirijske izbeglice u Libanu

Sirijske izbeglice u Libanu

Penzionisani pukovnik američke armije Džef Mekosland (Jeff Mccausland) kaže da su moguće mete u slučaju napada komandni i kontrolni centri, infrastruktura obaveštajnih službi, zatim sirijsko ratno vazduhoplovstvo, koje je ključno za transport i upotrebu hemijskog oružja.

“Ni u kom slučaju nećemo gađati skladišta hemijskog oružja. Smatramo da Sirija raspolaže sa oko 3.500 hiljade tona ovog oružja. Napad na ta postrojenja izazvao bi humanitarnu katastrofu jer bi zbog širenja otrova stradali mnogi civili”.

Maša Lipman iz Karnegijeve fondacije u Moskvi ističe da Rusija neće promeniti svoj čvrst stav protiveći se intervenciji u Siriji.

“Može se spekulisati kako će Rusija odgovoriti u slučaju vojnih udara, ali moguće je da se okrene još tensijoj saradnji sa Iranom. Moguće je i da pojača vojnu pomoć sirijskom predsedniku Asadu”.

Više od 100 hiljada ljudi je ubijeno od izbijanja sukoba u martu 2011, a izbeglo je najmanje 1,7 milona lica.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG