Dostupni linkovi

logo-print

Deset nevladinih organizacija podržalo je akciju #sedamhiljada kojom se u Srbiji obeležava 20 godina od genocida u Srebrenici i osudilo odnos vlasti prema rezoluciji o tom zločinu.

Predstavnici civilnog društva uputili su javno pismo vlastima i srpskom društvu. Poruku kojom se poziva na saosećanje sa porodicama srebreničkih žrtava pročitao je Đorđe Bojović, iz Inicijative mladih za ljudska prava.

“Akcija #sedamhiljada je odgovor na iznova i iznova iskazanu potrebu pojedinih krugova da stradanje u Srebrenici minimiziraju ili na bilo koji način opravdaju. To je poziv na akciju kojom će se pokazati drugačije lice Srbije, kojom će se iz sedam hiljada usta, odlučnije nego ikada, bez ikakvog „ali“, izgovoriti 'žao mi je'. Kako bismo zajedno poslali poruku: Srebrenica. Da znamo. Da pamtimo. Da ne zaboravimo. Da se nikada ne ponovi.”

Nevladine organizacije pozvale su građane da se pridruže inicijativi, koju je pokrenuo novinar Dušan Mašić, da sedam hiljada ljudi 11. jula u 11.07 legne ispred zgrade Skupštine Srbije i tako oda počast stradalima.

Maja Stojanović, iz Građanskih inicijativa, rekla je da na tom mestu očekuju i domaće političare.

„Mislim da je dobra namera premijera Aleksandra Vučića da ode u Srebrenicu. Takođe, ta poruka treba da bude poslata i građanima Srbije, ne samo Bosne i Hercegvoine. Da je važno da Republika Srbija prizna genocid u Srebrenici. Smatramo da je neophodno i da premijer i svi ostali učestvuju u akciji #sedamhiljada. Poziv ćemo zvanično uputiti Vučiću i svim narodnim poslanicima.“

Iako je ranije najavljivao da je spreman da ide u Srebrenicu, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kako je za“Danas” izjavio njegov savetnik Ivan Mrkić, ipak neće otići. Uslov za to je, kako beogradski list navodi Mrkićeve reči, da se bošnjački član predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović pokloni na mestima stradanja Srba.

Mia David i Dragan Popović na konferenciji

Mia David i Dragan Popović na konferenciji

Civilni sektor oštro je osudio odnos Srbije prema rezoluciji o Srebrenici. Dragan Popović, iz Kuće ljudskih prava, rekao je da „igranje igara“ oko tog dokumenta ne vodi nikuda.

„Oni odbijaju i pregovaraju kao na pijaci o nečemu što je poziv Ujedinjenih Nacija svim narodima i državama sveta da pamte genocid. I da se potrude da se nikada nigde više na planeti ne desi nešto kao što se dogodilo u Srebrenici u julu 95. To dovoljno govori o postupcima srpskih vlasti. Nedopustivo je da se na taj način razgovara o jednom dokumentu koji, pri tom, jednom rečju Srbiju ne pominje.“

Nevladine organizacije zatražile se od vlasti odgovoran odnos prema nasledju prošlosti zbog čega je, kako je zaključila Izabela Kisić iz Helsinškog odbora, veoma važna akcija „Sedam hiljada“.

„Rekla bih da je atmosfera danas ista kao 95. godine. I da se i dalje koriste eufemizmi za ono što se desilo u Srebrenici. I dalje se relativizuje genocid. Ali organizacije civilnog društva će insistirati na tome da Srbija prizna genocid u Srebrenici. Ma koliko to trajalo.“

Akciju „Sedam hiljada“ podržali su Hartefakt fond, Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Civil Rights Defenders, Žene u crnom, YUCOM - komitet pravnika za ljudska prava, Građanske Inicijative, Policy Centar, Helsinški odbor za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava.

“Kao organizacije civilnog društva o masakru u Srebrenici smo govorili godinama unazad. Radili smo na tome da se glas žrtava i istina o njihovom stradanju čuje u Srbiji. Borili smo se protiv poricanja genocida u trenucima kada za to nismo imali nikakvu podršku. Ni vlade, ni institucija, ni javnosti. Danas, dvadeset godina posle, dok se na memorijalnom groblju u Potočarima još uvek ukopavaju posmrtni ostaci pronađeni u masovnim grobnicama, smatramo da je i dalje važno govoriti o odgovornosti za počinjene zločine kako se oni nikada više ne bi ponovili,” navodi se, između ostalog, u pismu tih nevladinih organizacija.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG