Dostupni linkovi

logo-print

Treba povećati transparentnost podataka kako se troši novac iz budžeta namenjen medijima, zaključuje se u novom izveštaju Transparentnosti Srbija. Ova organizacija ocenila je da medijsko tržište nije dobro regulisano.

Informisanost o tokovima novca koji se sliva u Regulatorno telo za elektronske medije (REM), bivšu Republičku radiodifuznu agenciju, takođe bi morala da bude bolja, ocenio je Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija (TS).

„Glavni problem kod izdvajanja za medije iz budžeta nije što su ona ovolika ili onolika. Već zbog toga što za taj budžetski rashod, kao na žalost ni za većinu drugih, nemamo dovoljno razumno obrazloženje. Zbog čega je, na primer, na takvom nivou kakvom jeste. Koje su to potrebe i koji obim ostvarivanja javnog interesa ova država želi da finansira“ , kaže Nenadić.

Prema podacima TS-a, poslednjih godina smanjuju se rashodi ali i prihodi REM-a. Taj pad zabeležen je u poslednjih pet godina, pa je tako registrovano da je nekadašnja RRA raspolagala sa oko 4,1 milona evra, dok sada prihoduje 3,7 miliona.

Glavni problem u poslovanju Regulatornog tela za elektronske medije, koje za izdavanje dozvola emiterima ubira naknade, je što televizije sa nacionalnom pokrivenošću neredovno plaćaju.

Nenad Janković, generalni sekretar REM-a, kaže da se kasni iz meseca u mesec.

“Oni koji u ovom trenutku uopšte ne duguju su Televizija Pink koja je položila menice ce do kraja godine. B92 i TV Prva takođe… TV Happy je tu, na mesec dana, sada kada joj se popravila finansijska situacija sa emitovanjem rialitija Parovi. I oni su izmirili obaveze”, navodi Janković.

Sredstva koja naplaćuju od elektronskih medija REM-u bi trebalo da posluže i za veću nezavisnost u radu, ali nevladin sektor generalno nije zadovoljan javnim informisanjem.

Dragan Kremer iz Fonda za otvoreno društvo smatra da je veoma bitno da se zna šta se dešava sa novcem koji, pošto se pokriju troškovi poslovanja REM-a, odatle odlazi u državni budžet.

„Kao oni tragovi raznih životinja koji vode u lavlju pećinu. A posle, ne vidimo šta izlazi. Nas, recimo, zanima da li taj veliki ulaz ima nekakve veze sa izlazom na konkursu za medije Ministarstva za kulturu i informisanje“, komentariše Kremer.

Rajka Galin, izršna direktorka REM-a, rekla je da se novim zakonom daje veća nezavisnost tom regulatornom telu i pokušala da odgovori na pitanje novinara šta se dešava sa suficitom.

Po zakonu o radiodifuziji on se uplaćivao u budžet i trebalo je da bude raspodeljen na četiri računa. Po novom zakonu, on se uplaćuje u budžet Republike Srbije. Gde nije navedeno za koje namene“, rekla je Rajka Galin.

Transparentnost Srbija u jednom delu izveštaja bavi se i kaznama koje REM može da upotrebi zbog neregularnosti u medijskom prostoru, navevši da su neefikasne, dok je jedna od primedbi i da regulator nedovoljno i netransparentno odgovara na predstavke građana.

Međutim, pitanje svih pitanja na kojima insistira NVO sektor je koliko i kome ide novac iz budžeta opredeljen za medije, kao i od njih do državne kase.

Vladimir Goati iz Transperantnosti Srbija zaključuje da samo treba primeniti staro pravilo o tokovima novca.

„Pratite novac i saznaćete sve o mogućnosti korupcije i uticaju“, konstatuje Goati.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG